LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Teror novčanika uvod u socijalne bajke
Još mamurne od novogodišnjih i božićnih slavlja građane Srbije svakodnevno zapljuskuju poskupljenja od kojih je malo onih sa dva ili tri procenta a mnogo više s dvocifrenim brojkama.
Poskupljuje sve živo a koliko su zapravo prvi januarski dani doneli veće izdatke građani će postatiti svesni kada početkom sledećeg meseca počnu da im stižu računi za komunalije ili kada već od naredne nedelje odu u pazar osnovnih životnih namirnica.
Teško da u takvoj situaciju mogu da ostanu optimisti. A upravo su to od njih na kraju prošle godine tražili srpski političari, i to oni koji su, po službenoj dužnosti, morali znati šta se sprema u prvim mesecima ove godine. Naime, teško da bi bilo ko razuman mogao poverovati da čelni ljudi ove države nisu bili obavešteni o “divljanju cena” i da će građanima biti teže nego lane. Uostalom, to im je na vreme ukazao i sam guverner NBS Dejan Šoškić upozoravajući ih da rešenje ne traže kroz poskupljenja.
Ekonomisti, koji stalno ističu da je teško prihvatiti logiku u kojoj plate i penzije, nakon dve godine “zamrzavanja”, rastu dva procenta a javna preduzeća svoje usluge povećavaju za trideset odsto, procenjuju da poskupljenja generišu partijske firme da bi finansirale izbore, pošto tajkuni više nisu u modi. Cilj je da se to uradi u prvoj polovini godine, jer kada bi to činile u drugoj, onda političke stranke ne bi mogle da vode socijalnu kampanju i nude građanima “spas” od skupog života. Politički analitičari, pak, na to dodaju da će glavni moto predstojeće kampanje svakako biti ekonomija i socijala, te da je strankama u vlasti najvažnije da ništa ne poskupi u drugoj polovini 2011, s obzirom da idu s procenom – koja se u svim ranijim izbornim ciklusima pokazala kao uspešna – da će dotle birači zaboraviti harače koji su im na početku godine nametnuti.
Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk objašnjava za naš list da takva procena o podizanju cena u prvoj polovini izborne godine kako bi drugi deo bio “miran” i pogodan za kampanju deluje sasvim logično i nešto što je na ovom prostoru postalo sasvim uobičajeno. On, međutim, upozorava da se Srbija suočava sa još jednim velikim problemom.
– Strah od inflacije se uvukao u sve privrednike. Oni sada unapred računaju da će i ove godine cene biti veće bar 10 posto i žele da se zaštite od toga tako što će unapred, čak i kada nema objektivnih razloga, povećati svoje cene. Tu je i velika nelikvidnost, čekanje da se za isporučenu robu novac dobije i po nekoliko meseci, a u tom periodu inflacija raste. Na sve to dolazi i država koja nastavlja preterano da troši – objašnjava Ćulibrk.
Naš sagovornik ističe da je ključ problema sa kojim se ovih dana susreću građani Srbije u tome što više niko ne diže cene za nekoliko procenata, već odmah ide na povećanje od 10 do 30 posto, što je siguran znak da su se stvari otele kontroli.
– Upravo zato što sada više niko ne vodi računa o tome kako će poskupljenja uticati na inflaciju, a o standardu građana da i ne pričamo, realna je ocena da će se u prvoj polovini predizborne godine dozvoliti “divljanje”, da bi se, kako se budu približavali izbori, cene obuzdavale i pričale nove socijalne bajke glasačima. No, može se dogoditi da ovoga puta kada je građanima zaista dogorelo do nokata i kada žive gore nego prethodnih godina, to i ne “upali”, pogotovo što postoji velika mogućnost da se i računica o predizbornom mirovanju cena izjalovi – ukazuje Ćulibrk.
Po oceni ekonomskog analitičara Saše Đogovića, bilo je za očekivati bujanje inflacionih tokova u srpskoj privredi.
– Sama politika Vlade Srbije je uslovila da u početnim mesecima ove godine dođe do naglih inflacionih pritisaka koji rezultiraju poskupljenjima usluga i proizvoda koji su pod njenom ingerencijom. A tu su i odluke lokalnih samouprava, koje po istom “receptu” kroje cene komunalija, gradskog prevoza... Na kraju, ne treba zaboraviti ni monopole, koji doprinose većim cenama od onih koje bi zdrava logika nametala – objašnjava Đogović.
On se slaže s ocenom da politiku javnih preduzeća u povećanju cena prate i privatnici, jer ih je, kaže, lanjsko iskustvo naučilo da se moraju dobro zaštiti i ne verovati kreatorima državne ekonomske politike.
– Ipak, nije realno očekivati da građani promene svoj dosadašnji model ponašanja i sada kazne kreatore ekonomske politike koji koriste isprobani i dobitni recept. U razvijenim ekonomijama građani prvo pogledaju u svoj novčanik i džep, odnosno izmere šta im je vlada donela, pa na temelju toga donose odluku o tome kome će dati svoj glas na izborima. No, mi smo zemlja puna nelogičnosti i zato je jedino ovde moguće da isti oni koji su propagirali filozofiju neoliberalizma i koji su nas doveli na rub bankrotstva i kojima su lični interesi na vrhu piramide – mogu godinama, decenijama, da ostanu na političkoj sceni. I zato je moguće da naši građani opet sve zaborave i daju blanko kredit onima koji su im samo pre nekoliko meseci povećali cene i ispraznili novčanike – zaključuje Đogović.
Ljubinka Malešević
Dnevnik
Još mamurne od novogodišnjih i božićnih slavlja građane Srbije svakodnevno zapljuskuju poskupljenja od kojih je malo onih sa dva ili tri procenta a mnogo više s dvocifrenim brojkama.
Poskupljuje sve živo a koliko su zapravo prvi januarski dani doneli veće izdatke građani će postatiti svesni kada početkom sledećeg meseca počnu da im stižu računi za komunalije ili kada već od naredne nedelje odu u pazar osnovnih životnih namirnica.
Teško da u takvoj situaciju mogu da ostanu optimisti. A upravo su to od njih na kraju prošle godine tražili srpski političari, i to oni koji su, po službenoj dužnosti, morali znati šta se sprema u prvim mesecima ove godine. Naime, teško da bi bilo ko razuman mogao poverovati da čelni ljudi ove države nisu bili obavešteni o “divljanju cena” i da će građanima biti teže nego lane. Uostalom, to im je na vreme ukazao i sam guverner NBS Dejan Šoškić upozoravajući ih da rešenje ne traže kroz poskupljenja.
Ekonomisti, koji stalno ističu da je teško prihvatiti logiku u kojoj plate i penzije, nakon dve godine “zamrzavanja”, rastu dva procenta a javna preduzeća svoje usluge povećavaju za trideset odsto, procenjuju da poskupljenja generišu partijske firme da bi finansirale izbore, pošto tajkuni više nisu u modi. Cilj je da se to uradi u prvoj polovini godine, jer kada bi to činile u drugoj, onda političke stranke ne bi mogle da vode socijalnu kampanju i nude građanima “spas” od skupog života. Politički analitičari, pak, na to dodaju da će glavni moto predstojeće kampanje svakako biti ekonomija i socijala, te da je strankama u vlasti najvažnije da ništa ne poskupi u drugoj polovini 2011, s obzirom da idu s procenom – koja se u svim ranijim izbornim ciklusima pokazala kao uspešna – da će dotle birači zaboraviti harače koji su im na početku godine nametnuti.
Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk objašnjava za naš list da takva procena o podizanju cena u prvoj polovini izborne godine kako bi drugi deo bio “miran” i pogodan za kampanju deluje sasvim logično i nešto što je na ovom prostoru postalo sasvim uobičajeno. On, međutim, upozorava da se Srbija suočava sa još jednim velikim problemom.
– Strah od inflacije se uvukao u sve privrednike. Oni sada unapred računaju da će i ove godine cene biti veće bar 10 posto i žele da se zaštite od toga tako što će unapred, čak i kada nema objektivnih razloga, povećati svoje cene. Tu je i velika nelikvidnost, čekanje da se za isporučenu robu novac dobije i po nekoliko meseci, a u tom periodu inflacija raste. Na sve to dolazi i država koja nastavlja preterano da troši – objašnjava Ćulibrk.
Naš sagovornik ističe da je ključ problema sa kojim se ovih dana susreću građani Srbije u tome što više niko ne diže cene za nekoliko procenata, već odmah ide na povećanje od 10 do 30 posto, što je siguran znak da su se stvari otele kontroli.
– Upravo zato što sada više niko ne vodi računa o tome kako će poskupljenja uticati na inflaciju, a o standardu građana da i ne pričamo, realna je ocena da će se u prvoj polovini predizborne godine dozvoliti “divljanje”, da bi se, kako se budu približavali izbori, cene obuzdavale i pričale nove socijalne bajke glasačima. No, može se dogoditi da ovoga puta kada je građanima zaista dogorelo do nokata i kada žive gore nego prethodnih godina, to i ne “upali”, pogotovo što postoji velika mogućnost da se i računica o predizbornom mirovanju cena izjalovi – ukazuje Ćulibrk.
Po oceni ekonomskog analitičara Saše Đogovića, bilo je za očekivati bujanje inflacionih tokova u srpskoj privredi.
– Sama politika Vlade Srbije je uslovila da u početnim mesecima ove godine dođe do naglih inflacionih pritisaka koji rezultiraju poskupljenjima usluga i proizvoda koji su pod njenom ingerencijom. A tu su i odluke lokalnih samouprava, koje po istom “receptu” kroje cene komunalija, gradskog prevoza... Na kraju, ne treba zaboraviti ni monopole, koji doprinose većim cenama od onih koje bi zdrava logika nametala – objašnjava Đogović.
On se slaže s ocenom da politiku javnih preduzeća u povećanju cena prate i privatnici, jer ih je, kaže, lanjsko iskustvo naučilo da se moraju dobro zaštiti i ne verovati kreatorima državne ekonomske politike.
– Ipak, nije realno očekivati da građani promene svoj dosadašnji model ponašanja i sada kazne kreatore ekonomske politike koji koriste isprobani i dobitni recept. U razvijenim ekonomijama građani prvo pogledaju u svoj novčanik i džep, odnosno izmere šta im je vlada donela, pa na temelju toga donose odluku o tome kome će dati svoj glas na izborima. No, mi smo zemlja puna nelogičnosti i zato je jedino ovde moguće da isti oni koji su propagirali filozofiju neoliberalizma i koji su nas doveli na rub bankrotstva i kojima su lični interesi na vrhu piramide – mogu godinama, decenijama, da ostanu na političkoj sceni. I zato je moguće da naši građani opet sve zaborave i daju blanko kredit onima koji su im samo pre nekoliko meseci povećali cene i ispraznili novčanike – zaključuje Đogović.
Ljubinka Malešević
Dnevnik