Velike vremenske promene i u aprilu
Izvor: Blic Slađana Vasić | 01. 04. 2011. - 00:02h
BEOGRAD - Temperaturne razlike od početka godine naovamo nepovoljno su se odrazile na mnoge ljude, a posebno na hronične bolesnike. Mučnina, depresija, vrtoglavica, migrena i promene pritiska nisu zaobilazile nikoga, a naročito pacijente sa psihičkim, kardiološkim, gastroeneterološkim i reumatološkim tegobama. Meteorolozi kažu da nas narednih dana očekuju temperature od preko 25 stepeni, a već sredinom aprila nailazi kišni period sa temperaturama ispod 10 stepeni Celzijusa.
Početkom sledeće nedelje temperature do 25 stepeni
– Tipični simptomi osetljivosti na vremenske promene su osećaj mučnine, depresivno stanje, vrtoglavica, glavobolja, visok ili nizak krvni pritisak, te opšta telesna slabost i neobjašnjiv umor. Digestivne tegobe obuhvataju osim mučnine nelagodnost i bolove u trbuhu, prolivaste stolice i nadimanje trbuha. Kod hroničnih bolesnika koji imaju, recimo, ulkusnu bolest, gastritis, ulcerozni kolitis, Kronovu ili refluksnu bolest, može doći do pogoršanja tegoba – kaže Predrag Dugalić, gastroenterolog u KBC-u Zemun.
Da na zdravlje ljudi loše utiču sve velike promene i svako nestabilno vreme, tvrdi i kardiolog Aleksandar Davidović iz KBC-a Zvezdara.
– Kad temperatura naglo padne za 15 stepeni, kao što se dešavalo, dolazi do naglih varijacija krvnog pritiska, a kod pacijenata koji imaju problema sa srcem ili anginom pektoris do bola u grudima – kaže dr Davidović.
I psihijatri su konstatovali da se njihovi pacijenti lošije osećaju prilikom velikih vremenskih promena. Bilo je i pokušaja samoubistava, što, tvrdi specijalista psihijatrije Ljiljana Simić, nije neuobičajeno sa proleća, ali je postalo učestalije.
Nizak atmosferski pritisak i visoka vlažnost vazduha pogoršavaju tegobe, dok visok atmosferski pritisak i toplo vreme pogoduju većini bolesnika.
Dr Ivica Jeremić s Instituta za reumatologiju Srbije poručuje da treba iskoristiti najprijatniji deo dana i prošetati na čistom vazduhu. U prirodi, u okolini vodopada i velikih vodoskoka je veća koncentracija negativnih jona. Za one koji provode mnogo vremena u zatvorenom prostoru, rešenje bi bilo da nabave jonizatore vazduha.
Sprečite posledice
Temperaturni skokovi loše utiču na zdravlje
Izvor: Blic Slađana Vasić | 01. 04. 2011. - 00:02h
BEOGRAD - Temperaturne razlike od početka godine naovamo nepovoljno su se odrazile na mnoge ljude, a posebno na hronične bolesnike. Mučnina, depresija, vrtoglavica, migrena i promene pritiska nisu zaobilazile nikoga, a naročito pacijente sa psihičkim, kardiološkim, gastroeneterološkim i reumatološkim tegobama. Meteorolozi kažu da nas narednih dana očekuju temperature od preko 25 stepeni, a već sredinom aprila nailazi kišni period sa temperaturama ispod 10 stepeni Celzijusa.
Početkom sledeće nedelje temperature do 25 stepeni
– Tipični simptomi osetljivosti na vremenske promene su osećaj mučnine, depresivno stanje, vrtoglavica, glavobolja, visok ili nizak krvni pritisak, te opšta telesna slabost i neobjašnjiv umor. Digestivne tegobe obuhvataju osim mučnine nelagodnost i bolove u trbuhu, prolivaste stolice i nadimanje trbuha. Kod hroničnih bolesnika koji imaju, recimo, ulkusnu bolest, gastritis, ulcerozni kolitis, Kronovu ili refluksnu bolest, može doći do pogoršanja tegoba – kaže Predrag Dugalić, gastroenterolog u KBC-u Zemun.
Da na zdravlje ljudi loše utiču sve velike promene i svako nestabilno vreme, tvrdi i kardiolog Aleksandar Davidović iz KBC-a Zvezdara.
– Kad temperatura naglo padne za 15 stepeni, kao što se dešavalo, dolazi do naglih varijacija krvnog pritiska, a kod pacijenata koji imaju problema sa srcem ili anginom pektoris do bola u grudima – kaže dr Davidović.
I psihijatri su konstatovali da se njihovi pacijenti lošije osećaju prilikom velikih vremenskih promena. Bilo je i pokušaja samoubistava, što, tvrdi specijalista psihijatrije Ljiljana Simić, nije neuobičajeno sa proleća, ali je postalo učestalije.
Nizak atmosferski pritisak i visoka vlažnost vazduha pogoršavaju tegobe, dok visok atmosferski pritisak i toplo vreme pogoduju većini bolesnika.
Dr Ivica Jeremić s Instituta za reumatologiju Srbije poručuje da treba iskoristiti najprijatniji deo dana i prošetati na čistom vazduhu. U prirodi, u okolini vodopada i velikih vodoskoka je veća koncentracija negativnih jona. Za one koji provode mnogo vremena u zatvorenom prostoru, rešenje bi bilo da nabave jonizatore vazduha.
Sprečite posledice
- Važno je da redovno uzimate datu terapiju.
- Pravilna ishrana uključuje mnogo sezonskog voća i povrća, kvalitetnih proteina i složenih ugljenih hidrata, dodatak vitamina i minerala uz minimum dva litra vode dnevno. Praktikujte više manjih obroka dnevno.
- Boravak u prirodi šetnje po svežem vazduhu, sportovi na otvorenom, vožnje biciklom, planinarenje kako bi se organizam privikao na vremenske promene i dobio dnevnu dozu sunčevog svetla i D-vitamina.
- Kretanje i vežbanje – barem pola sata dnevno. Ovo se ne odnosi na bolesti srca i pritiska, ovim pacijentima se ne preporučuje fizički napor dok se vreme ne stabilizuje.
- Pratite bioprognozu. Redovno praćenje biometorološke prognoze pripremiće vas na nalete loših vremenskih prilika.
- Ukoliko tegobe potraju, posavetujte se s lekarom. Ovo važi i za promene ponašanja, ako neko primeti da se njegov najbliži povlači, da je nezadovoljan, da se presabira, treba da ga odvede na razgovor sa psihijatrom.