LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Tamna strana Nemačkog rasta
[/h] Izvor: Tanjug
Berlin -- Nezposlenost u evrozoni dostigla je rekordnih 11 odsto,dok je u Nemačkoj na najnižem nivou u poslednjih 20 godina od 6,7 odsto.
Iako nemačka privreda ostvaruje mnogo bolje rezultate u odnosu na druge članice evrozone, na njenom tržištu rada primetno otvaranje takozvanih "mini" poslova, koji loše utiču na ukupnu ekonomiju te zemlje.
Početkom 2000-ih, Nemačka nije bila u tako zavidnoj situaciji. Nezaposlenost je 2003. dostigla 10,5 odsto, pa je tadašnji kancelar Gerhard Šreder zatražio od šefa odeljenja za ljudske resurse u "Folksvagenu", Petera Harca, da prouči tržište rada.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Za deo uspeha Nemačke zaslužan je i nizak kurs evra, koji je od 2008. oslabio 15 odsto u odnosu na dolar. Slab evro čini evropski izvoz jeftinijim, a Nemačka je dobro pozicionirana da to iskoristi, pa je samo 2011. ostvarila rekrodan trgovinski suficit od 195,3 milijarde evra.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Harc je zaključio da je model rada u Nemačkoj zastareo, budući da jedan zaposleni, sa osmočasovnim radnim vremenom, može da izdržava celo domaćinstvo, dok su, pritom, beneficije za nezaposlene bile izdašne.
Umesto toga, on je predložio takozvane "mini poslove", na kojima je 2007. bilo zaposleno deset miliona Nemaca, od kojih je za sedam miliona to bio jedini izvor prihoda.
Mini poslovi plaćeni su oko 400 evra mesečno, a poslodavci moraju da izdvoje još 100 evra u vidu davanja za socijalne doprinose. Sve dok zarada ne premašuje 400 evra, radnici su oslobodjeni poreza.
Ljudi mogu raditi više mini poslova.
[TABLE="class: antrfile left, align: left"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nemačka ne bi bila u tako povoljnoj poziciji da pre deset godina nije sprovela neke značajne ekonomske reforme. Dok su druge države EU labavile zakone o radu, Nemačka je pooštravala propise.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ta fleksibilnsot značila je da Nemačka, tokom recesije 2009. nije ostala bez velikog broja radnih mesta. Vlada je čak pokrenula program koji je poslodavcima dozvoljavao da skrate radno vreme, dok je vlada nadoknadjivala zaposlenima ostatak plate.
Iako je takav model rada bio veoma konkurentan, doveo je do ogromnog jaza izmedju nivoa primanja u zemlji. Štaviše, nakon SAD i Južne Koreje, Nemačka je jedna od zemalja sa najneravnopravnijim tržištem rada u razvijenom svetu.
U oblasti "mini poslova" nema određene minimalne zarade, tako da neko može da bude plaćen četiri evra po satu, ali i ispod jednog evra.
U periodu od 2000. do 2010. prosečna plata u Nemačkoj je povećana, ali su niske plate, one ispod 960 evra mesečno, smanjene za deset odsto.
Gotovo 1,5 miliona ljudi koji rade "mini poslove" oslanjaju se na pomoć države, uključujući 358.000 onih koji rade puno radno vreme, ali ne mogu da prežive od plate.
[/h] Izvor: Tanjug
Berlin -- Nezposlenost u evrozoni dostigla je rekordnih 11 odsto,dok je u Nemačkoj na najnižem nivou u poslednjih 20 godina od 6,7 odsto.
Početkom 2000-ih, Nemačka nije bila u tako zavidnoj situaciji. Nezaposlenost je 2003. dostigla 10,5 odsto, pa je tadašnji kancelar Gerhard Šreder zatražio od šefa odeljenja za ljudske resurse u "Folksvagenu", Petera Harca, da prouči tržište rada.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Za deo uspeha Nemačke zaslužan je i nizak kurs evra, koji je od 2008. oslabio 15 odsto u odnosu na dolar. Slab evro čini evropski izvoz jeftinijim, a Nemačka je dobro pozicionirana da to iskoristi, pa je samo 2011. ostvarila rekrodan trgovinski suficit od 195,3 milijarde evra.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Harc je zaključio da je model rada u Nemačkoj zastareo, budući da jedan zaposleni, sa osmočasovnim radnim vremenom, može da izdržava celo domaćinstvo, dok su, pritom, beneficije za nezaposlene bile izdašne.
Umesto toga, on je predložio takozvane "mini poslove", na kojima je 2007. bilo zaposleno deset miliona Nemaca, od kojih je za sedam miliona to bio jedini izvor prihoda.
Mini poslovi plaćeni su oko 400 evra mesečno, a poslodavci moraju da izdvoje još 100 evra u vidu davanja za socijalne doprinose. Sve dok zarada ne premašuje 400 evra, radnici su oslobodjeni poreza.
Ljudi mogu raditi više mini poslova.
[TABLE="class: antrfile left, align: left"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nemačka ne bi bila u tako povoljnoj poziciji da pre deset godina nije sprovela neke značajne ekonomske reforme. Dok su druge države EU labavile zakone o radu, Nemačka je pooštravala propise.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ta fleksibilnsot značila je da Nemačka, tokom recesije 2009. nije ostala bez velikog broja radnih mesta. Vlada je čak pokrenula program koji je poslodavcima dozvoljavao da skrate radno vreme, dok je vlada nadoknadjivala zaposlenima ostatak plate.
Iako je takav model rada bio veoma konkurentan, doveo je do ogromnog jaza izmedju nivoa primanja u zemlji. Štaviše, nakon SAD i Južne Koreje, Nemačka je jedna od zemalja sa najneravnopravnijim tržištem rada u razvijenom svetu.
U oblasti "mini poslova" nema određene minimalne zarade, tako da neko može da bude plaćen četiri evra po satu, ali i ispod jednog evra.
U periodu od 2000. do 2010. prosečna plata u Nemačkoj je povećana, ali su niske plate, one ispod 960 evra mesečno, smanjene za deset odsto.
Gotovo 1,5 miliona ljudi koji rade "mini poslove" oslanjaju se na pomoć države, uključujući 358.000 onih koji rade puno radno vreme, ali ne mogu da prežive od plate.