- Učlanjen(a)
- 18.01.2020
- Poruka
- 216
Evo jednog zanimljivog teksta na temu tajnih soba, hodnika, skloništa, pa i čitavih tajnih gradova. Uživajte...
Tajna soba
Tajne sobe ili kako su kasnije nazvane, sobe panike, postoje još od drevnog Egipta. U to vreme, imale su ih piramide, a građene su da bi se od lopova zaštitilo blago pokopano zajedno sa faraonima. Ali, u cilju čuvanja života, gradnja ovih soba počinje da se primenjuje tek kada su počeli da se zidaju zamkovi. Ovu prostoriju su tada smeštali u najdublji deo zamka, da bi feudalni gospodar sa svojom familijom mogao tamo da se sakrije u vreme opsade dvorca.
Svešteničke rupe, sobe panike, sigurne sobe…
U XVII veku, u Engleskoj je bio veliki progon katoličkih sveštenika od strane zakona, pa su počeli da grade tzv. svešteničke rupe. Zanimljivo je da su ove rupe bile građene ne samo u svešteničkim već i u bogataškim kućama da bi, u slučaju pretresa od strane vlasti, mogli da sakriju sveštenika ako bi se kod njih zatekao baš u to vreme. Može se reći, da su ovo bile prve sobe panike, kako se danas pretežno zovu.
U Sjedinjenim Američkim Državama, mnogo tajnih soba nađeno je 1800-tih, tokom gradnje metroa, a služile su uglavnom za sakrivanje odbeglih robova. One koje su nastale kasnije, 1920-ih, služile su pretežno za čuvanje alkoholnih pića, jer to je bilo vreme Prohibicije, kada je alkohol bio zabranjen.
Kasnije su krenuli da grade sigurne sobe, mahom u podrumima, koje su služile da se u njih sakrije stanovništvo tokom velikih oluja i tornada jer, sećate se kako je završila Dorotina kuća u Kanzasu, u knjizi “Čarobnjak iz Oza”, Frenka Bauma?
A kod nas?
Tajnih prolaza i soba bilo je po svim dvorovima i vilama vlastele, pa tako i kod nas. Kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni su u jednoj takvoj. Bila je tako dobro sakrivena da su ih oficiri garde na čelu sa kapetanom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, tražili čitava dva sata.
Dinamitom su srušili vrata njihovih privatnih odaja, ali u krevetu nisu našli nikoga iako se sve dogodilo dva sata posle ponoći. Kažu da je ovaj deo malo sporan i da se ne zna sasvim sigurno kako se sve to odigralo, ali da je iza ogledala u kraljevskoj spavaćoj sobi postojala mala prostorija, koja je kraljici služila kao garderoba. Upravo tamo su ih i pronašli.
Pretpostavlja se da je ova sobica izgrađena po kraljevom naređenju, jer je verovatno tako nešto i očekivao. Želeo je po svaku cenu da sačuva svoju veliku ljubav, kraljicu Dragu, koju narod nikako nije mogao da prihvati.
A zbog ljubavi se oduvek svašta činilo. Padale su vlade, ginulo se u dvobojima, išlo u rat. I danas je ljubav vrlo čest razlog za ubistva i samoubistva. Ljubav ili...a ko to zna? Ali da se vratimo na temu.
Svaki dvorac imao je tajne odaje i tajne hodnike kojima se moglo neopaženo iskrasti iz jedne prostorije, ili se sakriti u nekoj drugoj. Koristili su ih često, kako za bekstvo ili sklanjanje od zakona, tako i za tajne sastanke sa ljubavnicima.
A kako su izgledala vrata tajnih soba?
Neverovatni su načini kojima su maskirali vrata da se apsolutno ne primećuju, a otvarala su se najrazličitijim mehanizmima. U današnje vreme, to i nije tako čudno jer je tehnika napredovala, ali takvih mehanizama bilo je i mnogo vekova unazad.
A svi se, iz raznih filmova, sećamo ovakvih soba i prolaza, skrivenih iza biblioteka, iza zidova koji izgledaju sasvim obično, koji su okrečeni ili obloženi prirodnim kamenom, a pritom kriju tajna vrata.
Ili kao otvor u podu skriven ispod tepiha, koji krije stepenice koje vode do tajne sobe, ili u nekom od ormara… A možda i ispod kuhinjskog elementa koji u današnje vreme zovu ostrvom, jer se obično nalazi na sredini kuhinje.
Ovakvi prolazi obično vode do vinskog podruma ili ostave, mada mogu poslužiti i za nešto drugo.
Što starije zdanje, to su vrata takvih prostorija bila zanimljivije sakrivena. Vatikan i danas ima više takvih, tajnih hodnika koji vode do čitavog podzemnog grada, kao i do soba izvesnih crkvenih velikodostojnika.
Ispod njega se nalazi nekropola, u kojoj su sahranjivane pape, počev od prvog, Petra. Mnogo je knjiga i filmova inspirisano istorijskim pričama koje su se odvijale u takvim prostorima. Setimo se “Davinčijevog koda”, Dena Brauna.
Bilo je i kod nas, ne samo soba i hodnika, već i čitavih tajnih gradova na prostoru bivše SFRJ, koji su izgrađeni za vreme Titove vladavine. Ukopani su u planine, a onda ozidani čvrstim materijalom. Vojska ih je čuvala pa se dugo za njih nije znalo, a bili su građeni od 1950-tih do 1990-tih godina, po celoj SFRJ. Kažu da je najskuplji bio onaj u Konjicu, za koji je potrošeno vrtoglavih osam i po milijardi dolara!
Spolja je sve izgledalo sasvim obično. Bela kuća, iz koje se ulazilo u podzemni grad koji je imao mnoštvo soba i kilometre hodnika. Danas je otvoreno za javnost, pa je moguće obići ovaj svojevrsni muzej koji je u ono vreme imao sve što je potrebno za funkcionisanje pod otežanim okolnostima.
Ove građevine korišćene su i za čuvanje naoružanja, aviona i brodova, ali bilo je i onih koji su građeni kao sklonište celoj tadašnjoj vladi, u slučaju ponovnog rata ili državnog udara. Svega je bilo.
Moderne sobe panike
Poslednjih dvadesetak godina privatne sobe panike su ponovo postale aktuelne, mada su građene još od 1960-ih, u kućama onih koji su želeli da svoju porodicu i sebe zaštite od eventualnih nuklearnih napada. Te sobe, bile su opremljene u potpunosti, da bi porodica, ma kolika da je, u njima imala sve najpotrebnije stvari bar za godinu dana.
Gledali su da uvek imaju sveže zalihe hrane, vode, kozmetike, dovoljno baterija za eventualne nestanke struje, odvojenu fiksnu telefonsku liniju, kupatilo, bar priručnu kuhinju i dovoljno kreveta, odeće, obuće i posteljine. Dakle, dobro opremljeno sklonište sa odličnom ventilacijom i vojnom opremom za preživljavanje, u skladu sa brojem ljudi za koje je građeno.
Al Kapone
I danas se priča o tajnim barovima, prolazima i tunelima koje je veliki mafiozo Al Kapone imao, za dopremanje robe ili bekstvo u slučaju racije. Sve je to odlično funkcionisalo do momenta kada je konačno uhapšen, zbog utaje poreza (mada to sigurno nije bio jedini razlog), i osuđen na 30.000 dolara kazne i 11 godina zatvora. Naravno, iz zatvora u Atlanti je i dalje vodio svoje carstvo, dok nije prebačen u Alkatraz, gde mu je bio zabranjen svaki kontakt, i gde se teško razboleo.
Proganjao ga je duh izvesnog Džejmsa Klarka, žrtve masakra koji je sa svojom bandom počinio na Dan zaljubljenih, 14.02.1929. godine. Mentalno je oboleo što od duha koji ga je proganjao, što od nelečenog sifilisa, da bi završio u Baltimorskoj mentalnoj instituciji, a kasnije i na kućnom lečenju, gde je na kraju i preminuo. U međuvremenu, javnost je saznala za njegove mreže podzemnih hodnika i prostorije koje su iskopali i sagradili članovi njegove bande.
Pred očima celog sveta
One najzanimljivije tajne sobe, izgrađene su tako da su svima pred očima, ali ih niko ne vidi. Najpoznatije tajne odaje u istoriji postoje na mestima koja većini nas nikada ne bi pala na pamet poput Ajfelove kule u Parizu, koja na vrhu ima čitav skriveni apartman. Napravio ga je lično maestro Gustav Ajfel i jedno vreme je čak i živeo u njemu. Neki od njegovih prijatelja, poput slavnog naučnika Tomasa Edisona, više puta su ga posetili tamo na vrhu tornja, iznad Pariza.
Takođe, u Diznilendu, najmagičnijem mestu na svetu, postoji mnogo skrivenih prostorija, ali najpoznatiji je svakako Pepeljugin tajni apartman. Opremljen je vrlo luksuzno, čak se i izdaje, ali je za to potrebno da vas Diznijev zaposleni odabere. Ako budete toliki srećnik, možete da dobijete besplatno noćenje u njemu, a nalazi se bukvalno u srcu Magičnog Kraljevstva.
Mnogi kulturno-istorijski spomenici takođe kriju tajne sobe. Recimo, iza spomenika na planini Rašmor u Americi, tačnije u Južnoj Dakoti. Tamo je u stenu uklesan onaj čuveni spomenik sa izvajanim glavama četiri najznačajnija američka predsednika Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Teodora Ruzvelta i Abrahama Linkolna. E, upravo iza glave Abrahama Linkolna postoji tajna soba koja čuva istoriju Amerike.
Sagradio ju je tvorac ovog spomenika, Gutzon Borglum, i počeo da u nju donosi spise vezane za istoriju Amerike. Nažalost, preminuo je ne dovršivši posao. Posle njega u sobu su ušli drugi, dovršili ono što on nije stigao ali posle svega zaključali i zapečatili sobu, kao neku vrstu vremenske kapsule. Danas se do nje ne može doći pešice tako da je turisti ne vide, ali ko zna, jednog dana možda i bude otvorena za posetioce.
Isto tako, na poznatoj građevini Empajer Stejt Bilding u Njujorku, postoji tajni 103. sprat. To je mala soba koja se nalazi na samom vrhu zgrade. Nepristupačna je i nesigurna jer, sve što vas deli od dugaačkog pada ako biste tamo otišli je niska ograda koja dopire jedva do kolena.
Možete da zamislite kakav je pogled odozgo, ali ne i da odete tamo ukoliko niste poznata ličnost jer, oni sve mogu. Da, da, veliki broj poznatih ljudi je video ovu sobu, ali ne i bilo ko od običnog sveta.
Jedan od sjajnih primera su i tajna vrata iza kojih je bilo sklonište u kome se krila porodica Ane Frank, što je opisano u njenom čuvenom dnevniku.
Ova jevrejska devojčica opisala je tajno sklonište koje je nazvala utočištem, u kome je provela dve godine, bežeći od nacističkog režima koji je proganjao Jevreje. Ana je zabeležila događaje, probleme i strepnje, osećanja koja je preživljavala skrivajući se u svom utočištu. Danas u toj kući u Amsterdamu postoji muzej posvećen njoj.
I tako…
Mogli bismo da nabrajamo još mnogo primera i da uvek postoji još neki koji nismo pomenuli jer, tajnih soba od istorijske važnosti ima mnogo. A danas ima još više onih koje neki grade u okviru svojih kuća i imanja, iz različitih razloga. Neko zbog skrivanja nečega što nije za svačije oči, neko da bi zaštitio svoju porodicu i najvredniju imovinu, neko iz straha od nuklearnog udara, neko zbog tajnih poslova kojima se bavi, a neko iz čiste radoznalosti i ljubavi prema pustolovinama.
Jeste li ikada razmišljali o ovoj temi? Preživeli smo mnogo toga. I ratove, i bombardovanja, i skrivanje po skloništima, a prošle godine i pandemiju koronavirusa, koja nažalost još uvek traje. Zbog nje smo veći deo vremena proveli u svojim domovima.
Ko je imao kuću, bilo mu je lakše jer je imao više slobode pa su zato mnogi, po prvi put, počeli da razmišljaju o kupovini vikendice ili kuće. A da li ste ikada poželeli da u svom domu izgradite tajnu prostoriju? Za koju namenu? Podelite to sa nama, u komentarima.
Autorski tekst: Jelena Todorović
Fotografije: Unsplash.com i Pinterest.com
Izvor: Srbijaspace.com
Tajna soba
Tajne sobe ili kako su kasnije nazvane, sobe panike, postoje još od drevnog Egipta. U to vreme, imale su ih piramide, a građene su da bi se od lopova zaštitilo blago pokopano zajedno sa faraonima. Ali, u cilju čuvanja života, gradnja ovih soba počinje da se primenjuje tek kada su počeli da se zidaju zamkovi. Ovu prostoriju su tada smeštali u najdublji deo zamka, da bi feudalni gospodar sa svojom familijom mogao tamo da se sakrije u vreme opsade dvorca.
Svešteničke rupe, sobe panike, sigurne sobe…
U XVII veku, u Engleskoj je bio veliki progon katoličkih sveštenika od strane zakona, pa su počeli da grade tzv. svešteničke rupe. Zanimljivo je da su ove rupe bile građene ne samo u svešteničkim već i u bogataškim kućama da bi, u slučaju pretresa od strane vlasti, mogli da sakriju sveštenika ako bi se kod njih zatekao baš u to vreme. Može se reći, da su ovo bile prve sobe panike, kako se danas pretežno zovu.
U Sjedinjenim Američkim Državama, mnogo tajnih soba nađeno je 1800-tih, tokom gradnje metroa, a služile su uglavnom za sakrivanje odbeglih robova. One koje su nastale kasnije, 1920-ih, služile su pretežno za čuvanje alkoholnih pića, jer to je bilo vreme Prohibicije, kada je alkohol bio zabranjen.
Kasnije su krenuli da grade sigurne sobe, mahom u podrumima, koje su služile da se u njih sakrije stanovništvo tokom velikih oluja i tornada jer, sećate se kako je završila Dorotina kuća u Kanzasu, u knjizi “Čarobnjak iz Oza”, Frenka Bauma?
A kod nas?
Tajnih prolaza i soba bilo je po svim dvorovima i vilama vlastele, pa tako i kod nas. Kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni su u jednoj takvoj. Bila je tako dobro sakrivena da su ih oficiri garde na čelu sa kapetanom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, tražili čitava dva sata.
Dinamitom su srušili vrata njihovih privatnih odaja, ali u krevetu nisu našli nikoga iako se sve dogodilo dva sata posle ponoći. Kažu da je ovaj deo malo sporan i da se ne zna sasvim sigurno kako se sve to odigralo, ali da je iza ogledala u kraljevskoj spavaćoj sobi postojala mala prostorija, koja je kraljici služila kao garderoba. Upravo tamo su ih i pronašli.
Pretpostavlja se da je ova sobica izgrađena po kraljevom naređenju, jer je verovatno tako nešto i očekivao. Želeo je po svaku cenu da sačuva svoju veliku ljubav, kraljicu Dragu, koju narod nikako nije mogao da prihvati.
A zbog ljubavi se oduvek svašta činilo. Padale su vlade, ginulo se u dvobojima, išlo u rat. I danas je ljubav vrlo čest razlog za ubistva i samoubistva. Ljubav ili...a ko to zna? Ali da se vratimo na temu.
Svaki dvorac imao je tajne odaje i tajne hodnike kojima se moglo neopaženo iskrasti iz jedne prostorije, ili se sakriti u nekoj drugoj. Koristili su ih često, kako za bekstvo ili sklanjanje od zakona, tako i za tajne sastanke sa ljubavnicima.
A kako su izgledala vrata tajnih soba?
Neverovatni su načini kojima su maskirali vrata da se apsolutno ne primećuju, a otvarala su se najrazličitijim mehanizmima. U današnje vreme, to i nije tako čudno jer je tehnika napredovala, ali takvih mehanizama bilo je i mnogo vekova unazad.
A svi se, iz raznih filmova, sećamo ovakvih soba i prolaza, skrivenih iza biblioteka, iza zidova koji izgledaju sasvim obično, koji su okrečeni ili obloženi prirodnim kamenom, a pritom kriju tajna vrata.
Ili kao otvor u podu skriven ispod tepiha, koji krije stepenice koje vode do tajne sobe, ili u nekom od ormara… A možda i ispod kuhinjskog elementa koji u današnje vreme zovu ostrvom, jer se obično nalazi na sredini kuhinje.
Ovakvi prolazi obično vode do vinskog podruma ili ostave, mada mogu poslužiti i za nešto drugo.
Što starije zdanje, to su vrata takvih prostorija bila zanimljivije sakrivena. Vatikan i danas ima više takvih, tajnih hodnika koji vode do čitavog podzemnog grada, kao i do soba izvesnih crkvenih velikodostojnika.
Ispod njega se nalazi nekropola, u kojoj su sahranjivane pape, počev od prvog, Petra. Mnogo je knjiga i filmova inspirisano istorijskim pričama koje su se odvijale u takvim prostorima. Setimo se “Davinčijevog koda”, Dena Brauna.
Bilo je i kod nas, ne samo soba i hodnika, već i čitavih tajnih gradova na prostoru bivše SFRJ, koji su izgrađeni za vreme Titove vladavine. Ukopani su u planine, a onda ozidani čvrstim materijalom. Vojska ih je čuvala pa se dugo za njih nije znalo, a bili su građeni od 1950-tih do 1990-tih godina, po celoj SFRJ. Kažu da je najskuplji bio onaj u Konjicu, za koji je potrošeno vrtoglavih osam i po milijardi dolara!
Spolja je sve izgledalo sasvim obično. Bela kuća, iz koje se ulazilo u podzemni grad koji je imao mnoštvo soba i kilometre hodnika. Danas je otvoreno za javnost, pa je moguće obići ovaj svojevrsni muzej koji je u ono vreme imao sve što je potrebno za funkcionisanje pod otežanim okolnostima.
Ove građevine korišćene su i za čuvanje naoružanja, aviona i brodova, ali bilo je i onih koji su građeni kao sklonište celoj tadašnjoj vladi, u slučaju ponovnog rata ili državnog udara. Svega je bilo.
Moderne sobe panike
Poslednjih dvadesetak godina privatne sobe panike su ponovo postale aktuelne, mada su građene još od 1960-ih, u kućama onih koji su želeli da svoju porodicu i sebe zaštite od eventualnih nuklearnih napada. Te sobe, bile su opremljene u potpunosti, da bi porodica, ma kolika da je, u njima imala sve najpotrebnije stvari bar za godinu dana.
Gledali su da uvek imaju sveže zalihe hrane, vode, kozmetike, dovoljno baterija za eventualne nestanke struje, odvojenu fiksnu telefonsku liniju, kupatilo, bar priručnu kuhinju i dovoljno kreveta, odeće, obuće i posteljine. Dakle, dobro opremljeno sklonište sa odličnom ventilacijom i vojnom opremom za preživljavanje, u skladu sa brojem ljudi za koje je građeno.
Al Kapone
I danas se priča o tajnim barovima, prolazima i tunelima koje je veliki mafiozo Al Kapone imao, za dopremanje robe ili bekstvo u slučaju racije. Sve je to odlično funkcionisalo do momenta kada je konačno uhapšen, zbog utaje poreza (mada to sigurno nije bio jedini razlog), i osuđen na 30.000 dolara kazne i 11 godina zatvora. Naravno, iz zatvora u Atlanti je i dalje vodio svoje carstvo, dok nije prebačen u Alkatraz, gde mu je bio zabranjen svaki kontakt, i gde se teško razboleo.
Proganjao ga je duh izvesnog Džejmsa Klarka, žrtve masakra koji je sa svojom bandom počinio na Dan zaljubljenih, 14.02.1929. godine. Mentalno je oboleo što od duha koji ga je proganjao, što od nelečenog sifilisa, da bi završio u Baltimorskoj mentalnoj instituciji, a kasnije i na kućnom lečenju, gde je na kraju i preminuo. U međuvremenu, javnost je saznala za njegove mreže podzemnih hodnika i prostorije koje su iskopali i sagradili članovi njegove bande.
Pred očima celog sveta
One najzanimljivije tajne sobe, izgrađene su tako da su svima pred očima, ali ih niko ne vidi. Najpoznatije tajne odaje u istoriji postoje na mestima koja većini nas nikada ne bi pala na pamet poput Ajfelove kule u Parizu, koja na vrhu ima čitav skriveni apartman. Napravio ga je lično maestro Gustav Ajfel i jedno vreme je čak i živeo u njemu. Neki od njegovih prijatelja, poput slavnog naučnika Tomasa Edisona, više puta su ga posetili tamo na vrhu tornja, iznad Pariza.
Takođe, u Diznilendu, najmagičnijem mestu na svetu, postoji mnogo skrivenih prostorija, ali najpoznatiji je svakako Pepeljugin tajni apartman. Opremljen je vrlo luksuzno, čak se i izdaje, ali je za to potrebno da vas Diznijev zaposleni odabere. Ako budete toliki srećnik, možete da dobijete besplatno noćenje u njemu, a nalazi se bukvalno u srcu Magičnog Kraljevstva.
Mnogi kulturno-istorijski spomenici takođe kriju tajne sobe. Recimo, iza spomenika na planini Rašmor u Americi, tačnije u Južnoj Dakoti. Tamo je u stenu uklesan onaj čuveni spomenik sa izvajanim glavama četiri najznačajnija američka predsednika Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Teodora Ruzvelta i Abrahama Linkolna. E, upravo iza glave Abrahama Linkolna postoji tajna soba koja čuva istoriju Amerike.
Sagradio ju je tvorac ovog spomenika, Gutzon Borglum, i počeo da u nju donosi spise vezane za istoriju Amerike. Nažalost, preminuo je ne dovršivši posao. Posle njega u sobu su ušli drugi, dovršili ono što on nije stigao ali posle svega zaključali i zapečatili sobu, kao neku vrstu vremenske kapsule. Danas se do nje ne može doći pešice tako da je turisti ne vide, ali ko zna, jednog dana možda i bude otvorena za posetioce.
Isto tako, na poznatoj građevini Empajer Stejt Bilding u Njujorku, postoji tajni 103. sprat. To je mala soba koja se nalazi na samom vrhu zgrade. Nepristupačna je i nesigurna jer, sve što vas deli od dugaačkog pada ako biste tamo otišli je niska ograda koja dopire jedva do kolena.
Možete da zamislite kakav je pogled odozgo, ali ne i da odete tamo ukoliko niste poznata ličnost jer, oni sve mogu. Da, da, veliki broj poznatih ljudi je video ovu sobu, ali ne i bilo ko od običnog sveta.
Jedan od sjajnih primera su i tajna vrata iza kojih je bilo sklonište u kome se krila porodica Ane Frank, što je opisano u njenom čuvenom dnevniku.
Ova jevrejska devojčica opisala je tajno sklonište koje je nazvala utočištem, u kome je provela dve godine, bežeći od nacističkog režima koji je proganjao Jevreje. Ana je zabeležila događaje, probleme i strepnje, osećanja koja je preživljavala skrivajući se u svom utočištu. Danas u toj kući u Amsterdamu postoji muzej posvećen njoj.
I tako…
Mogli bismo da nabrajamo još mnogo primera i da uvek postoji još neki koji nismo pomenuli jer, tajnih soba od istorijske važnosti ima mnogo. A danas ima još više onih koje neki grade u okviru svojih kuća i imanja, iz različitih razloga. Neko zbog skrivanja nečega što nije za svačije oči, neko da bi zaštitio svoju porodicu i najvredniju imovinu, neko iz straha od nuklearnog udara, neko zbog tajnih poslova kojima se bavi, a neko iz čiste radoznalosti i ljubavi prema pustolovinama.
Jeste li ikada razmišljali o ovoj temi? Preživeli smo mnogo toga. I ratove, i bombardovanja, i skrivanje po skloništima, a prošle godine i pandemiju koronavirusa, koja nažalost još uvek traje. Zbog nje smo veći deo vremena proveli u svojim domovima.
Ko je imao kuću, bilo mu je lakše jer je imao više slobode pa su zato mnogi, po prvi put, počeli da razmišljaju o kupovini vikendice ili kuće. A da li ste ikada poželeli da u svom domu izgradite tajnu prostoriju? Za koju namenu? Podelite to sa nama, u komentarima.
Autorski tekst: Jelena Todorović
Fotografije: Unsplash.com i Pinterest.com
Izvor: Srbijaspace.com