LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Tajm: Najveći diktatori sveta
Američki časopis "Tajm" objavio je svoju listu 15 najpoznatijih svrgnutih svetskih diktatora opisujući način na koji su svrgnuti ili okončali život.
Na vrhu liste je ubijeni libijski vođa Moamer Gadafi, a među navedenim diktatorima su Sadam Husein, Slobodan Milošević, Hosni Mubarak, Adolf Hitler, Nikolae Čaušesku, Pol Pot, Benito Musolini, Ferdinard Markos, Mobutu Seseseko, Idi Amin, Antonio Salasar, Afredo Stresner, Fulgensio Batista, i Žan Klod Divalije.
Libijci su 20. oktobra izašli na ulice da proslave pad Moamera Gadafija koji je vladao njihovom zemljom 42 godine, a ubijen 20. oktobra kada su pobunjeničke snage zauzele njegov rodni grad Sirt, piše "Tajm."
List podseća da je Gadafi došao je na vlast državnim udarom1969. g. kada je imalo samo 27 godina. Postavljen je za komandanta oružanih snaga i predsednika novoformiranog Revolucionarnog komandnog saveta. Vremenom je ukinuo američke i britanske baze, parlament, političke stranke, sindikate i nevladine organizacije, iznosi se u tekstu.
Nije želeo političku titulu, više je voleo ga zovu jednostavno "Brat vođa."
Uprkos tome, u Libijskoj Džamahiriji, tvrdi američki nedeljnik (mada ima i drugih verzija), samo mala grupa ljudi uglavno članova njegove porodice učestvovala je u vlasti nagomilavši ogromno bogatstvo zahvaljujući velikim naftnim rezervama, devetim u svetu.
Američkim snagama je trebalo tri nedelje da zbace režim iračkog lidera Sadama Huseina u aprilu 2003.godine, ali je on nestao pre nego što su američki marinci pomogli iračkom narodu da prevrne Sadamov kip u centru Bagdada, 9. aprila te godine, podseća list.
Tokom narednih sedam meseci, američke snage su ubile Sadamove sinove Udaja i Kusaja i pokrenule potragu za svrgnutim iračkim liderom u njegovom rodnom gradu Tikritu, gde su ga američki specijalci u decembru 2003.godine doslovce izvukli iz rupe u zemlji na periferiji Tikrita. Sadamu je suđeno za ratne zločine a tri godine kasnije je pogubljen vešanjem, podseća "Tajm."
U svom izdanju od 7. maja 1945. godine "Tajm" je za Adolfa Hitler objavio: "Ako je zaista mrtav, nada većeg dela čovečanstva je ostvarena. Retko kada su toliki milioni ljudi tako nepomirljivo želeli smrt jednog čoveka. "
Iako će biti potrebne godine da se saznaju pune razmere i svi užasi Hitlerove vladavine Trećim rajhom, već je u proleće 1945. godine dok su se Amerikianci i njihovi saveznici približavali Berlinu, bilo jasno da će rušenje Hitlera sa vlasti biti neophodno kako bi se okončao svetski rat.
Hitler je na kraju poštedeo svet suđenja za ratne zločine oduzevši sam sebi život. "Retko kada je u istoriji, čak u novije vreme, tako beznačajan i mostruozan čovek, tako apsolutno vladao jednom velikom nacijom", pisao je u to vreme "Tajm."
List navodi da je za razliku od misterije koja je okruživala smrt Hitlera, nesporan način na koji je završio italijanski fasištički diktator Benito Musolini - pred kraj rata, u aprilu 1945., uhvatili su ga i pogubili komunistički partizani u blizni jezera Komo a telo mu je obešeno za noge na trgu Loreto u Milanu.
"Musolini je posadio rak koji se proširio izvan njegove rodne zemlje u Nemačku, Španiju, Centralnu Evropu i Balkan", pisao je "Tajm" 1943 uz ocenu da je njegovo uklanjanje na izvestan način bilo preliminarno uklanjanje malignosti koja je u tom trenutku još pogađalo čovečantvo.
"Tajm" piše da je tokom četvorogodišnje vladavine Pola Pota u Kambodži, u ubistvima, mučenjima, izladnjivanjem i od bolesti umrla gotovo četvrtina od sedam miliona stanovnika te zemlje. On je osvojio vlast 17. aprila 1975. g. i kao premijer ispred Crvenih kmera naredio povratak na poljoprivredno društvo na silu ispraznivši gradove.
Gradsko stanovništvo i intelektualci naterani su na prisilni rad u zatvorima poput zloglasnog Tuol Slenga, gde su ljudi sortirani i upisivani pre nego što bi bili poslati na "polja smrti".
Vijetnamska vojska je 25. decembra 1978. godine napala Kambodžu i, uprkos protivljenju Kine i SAD, zauzela je prestonicu Pnom Pen i naterala Pola Pota na bekstvo. Uprkos tome Pol Pot je predvodio je Crvene Kmere do 1997.godine, kada su ga se njegovi sledbenici odrekli i odredili mu kućni pritvor. Umro je 15. aprila 1998. godine, iznosi se u tekstu.
Osam godina vladavine Idi Amina Ugandom, bilo je obeleženo korupcijom, kršenjima ljudskih prava i etničkim progonom u kom su desetine hiljada stanovnika indijskog porekla proterane i masovnim ubistvima, navodi Tajm.
Zbog paranoičnog straha i neracionalnog ponašanja Idi Amin se distancirao od mnogih svojih sledbenika i krajem 1970-tih je ostao usamljen na vlasti. Na kraju ga je zbacila grupa njegovih ljudi uz pomoć vojske Tanzanije i ugandskih izbeglica. Utočište mu je u početku pružio Moamer Gadafi u Libiji, a zatim je prešao u Saudijsku Arabiju gde je umro 2003. godine, piše list.
Arhetipski afrički diktator Mobutu Sese Seko, vojni oficir došao je na vlast u Kongu, zbacivši levičaskog lidera Patrisa Lumumbu. Uz podršku Zapada , Mobutu je vladao četiri decenije, uprkos brojnim izveštajima o zloupotrebama i kršenju ljudskih prava, podseća Tajm.
Njegvom padu doprinela je sprega ozlojeđenog naroda i vojne pobede oružanih snaga vernih Lorenu Kabili. Ubrzo nakon odlaska sa vlasti 1997. godine Mobutu je umro od raka prostate u izgnanstvu, navodi nedeljnik.
"Tajm" podseća da je predsednik Srbije Slobodan Milošević otišao sa vlasti "sudbonosnog dana" sredinom oktobra 2000. godine kada su stotine hiljada građana Srbije "jurnula na sedišta njegovog režima u Beogradu", zapalivši parlament i zatvorivši državnu televiziju. "Što je mnogo mnogo je," uzvikivali su rešeni da ponište nameštene izborne rezultate i okončaju njegovu vladavinu, navodi nedeljnik.
Prema pisanju Tajma, "prkosni diktator čiji je nacionalizam delimično doveo do raspada Jugoslavije i godina krvavog sukoba, jedva je priznao poraz".
Zbog masovnih grobnica i ratnih zločina koji se povezuju sa njegovim režimom izveden je pred međunarodni sud. Suđenje je trajalo pet godina do njegove smrti u pritvorskoj jedinici 2006.
Nikolae Čaušesku koji je neprikosnoveno vladao Rumunijom 24 godine, bio je na čelu represivnog režima poznatog po najstrašnijoj tajnoj policiji u Istočnom bloku i tokom njegove vladavine Rumunija je bila jedina zemlja Evrope gde je vladala glad. Tokom 1970- ih godina, protraćio je 10 milijardi dolara zajmova sa Zapada a zatim je 1981. postavio zemlji nerealan cilj da taj dug vrati do kraja decenije, piše Tajm.
U decembru 1989. godine kada su protesti protiv državne represije i loših uslova života zahvatili Bukurešt, Čaušesku i njegova žena Elena pobegli su iz prestonice, ali ih je policija, ipak, pronašla i uhapsila. Osuđeni su na smrt i pogubljeni na Božić iste godine, iznosi se u tekstu.
Nedeljnik piše da je naredni na listi diktatora, Hosni Mubarak, po nekim tvrdnjama preživao šest atentata. Zbačen je 11. februara ove godine posle višenedeljnijh protesta. Počeo je političku karijeru kao potpredsednik zemlje 1975.godine i postao je predsednik šest godina kasnije, posle ubistva Anvara Sadata.
Četiti puta je pubeđivao na izborima, ali je tek 2005.godine dozvolio druge političke kandidate. Politika dobrih odnosa sa SAD donela mu je milijarde dolara pomoći a zauzvrat je održavao dobre odnose da Izraelom i držao islamske ekstremiste pod kontrolom.
Tajm podseća da, po izbijanju protesta, Mubarak nije želeo da ode sa vlasti uprkos pogoršanom zdravstvenom stanju. Bivši egipatski prdsednik je sada optužen za izdavanje naredbe za nasilno gušenje protesta ali je ishod suđenja neizvestan zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja, navodi list.
Tajm iznosi da je haićanski vladar Žan Klod "Bejbi Dok" Duvalije postao najmlađi predsednik na svetu kada je preuzeo vlast nad Haitijem posle smrti svog oca Fransoa 1971. godine. Posle početnih pokušaja reformi, do kraja vladavine je ipak uglavnom, koristio sve metode očevog diktatorskog režima.
Živeo je raskošno u situaciji kada su milioni Haićana živeli su u potpunom siromaštvu. Zbog velikih narodnih protesta 1986. godine, bio je primoran da sa ženom pobegne u Francusku, ali se vratio 2011. Očekuje se da će Bejbi Dok biti optužen za korupciju i proneveru, navodi se u tekstu.
Filipinski predsednik Ferdinard Markos zaveo je diktaturu u septembru 1972. godine, posle propalog pokušaja atentata na jednog od njegovih glavnih pomoćnika, proglasivši vanredno stanje.
Na početku njegove vladavine inflacija je pala, a državni prihodi su porasli ali su široko rasprostranjena korupcija i odlivanje milijardi dolara državnog novca na Markosove tajne račune, potkopali njegov legitimitet. Markos beži iz zemlje posle neuspelog pokušaja da pobedi na izborima 1986.godine. Umro je tri godine kasnije na Havajima.
Tajm među diktatorima navodi i Fulgensia Batistu koji je u dva navrata bio vladar Kube dok ga nisu zbacili komunisti predvođeni Fidelom Kastrom. Na listi su još portugalski diktator Antonio Salaasr koj je vladao od 1932. do 1968. i paragvajski vladar Alfreda Strosnera koji je došao na vlast u tipičnom južnoameričkom državnom udaru 1954. godine.
Poput ostalih latinoameričkih autokrata, Strosner je uživao podršku Vašingtona zbog propagiranja antikomunizma. Držao je zemlju u gotovo stalnom "stanju opsade" čak četiri decenije a zbačen je sa vlasti 1989.godine. Umro je u izgnanstvu u Brazilu.
(MONDO)
Američki časopis "Tajm" objavio je svoju listu 15 najpoznatijih svrgnutih svetskih diktatora opisujući način na koji su svrgnuti ili okončali život.
Na vrhu liste je ubijeni libijski vođa Moamer Gadafi, a među navedenim diktatorima su Sadam Husein, Slobodan Milošević, Hosni Mubarak, Adolf Hitler, Nikolae Čaušesku, Pol Pot, Benito Musolini, Ferdinard Markos, Mobutu Seseseko, Idi Amin, Antonio Salasar, Afredo Stresner, Fulgensio Batista, i Žan Klod Divalije.
Libijci su 20. oktobra izašli na ulice da proslave pad Moamera Gadafija koji je vladao njihovom zemljom 42 godine, a ubijen 20. oktobra kada su pobunjeničke snage zauzele njegov rodni grad Sirt, piše "Tajm."
List podseća da je Gadafi došao je na vlast državnim udarom1969. g. kada je imalo samo 27 godina. Postavljen je za komandanta oružanih snaga i predsednika novoformiranog Revolucionarnog komandnog saveta. Vremenom je ukinuo američke i britanske baze, parlament, političke stranke, sindikate i nevladine organizacije, iznosi se u tekstu.
Nije želeo političku titulu, više je voleo ga zovu jednostavno "Brat vođa."
Uprkos tome, u Libijskoj Džamahiriji, tvrdi američki nedeljnik (mada ima i drugih verzija), samo mala grupa ljudi uglavno članova njegove porodice učestvovala je u vlasti nagomilavši ogromno bogatstvo zahvaljujući velikim naftnim rezervama, devetim u svetu.
Američkim snagama je trebalo tri nedelje da zbace režim iračkog lidera Sadama Huseina u aprilu 2003.godine, ali je on nestao pre nego što su američki marinci pomogli iračkom narodu da prevrne Sadamov kip u centru Bagdada, 9. aprila te godine, podseća list.
Tokom narednih sedam meseci, američke snage su ubile Sadamove sinove Udaja i Kusaja i pokrenule potragu za svrgnutim iračkim liderom u njegovom rodnom gradu Tikritu, gde su ga američki specijalci u decembru 2003.godine doslovce izvukli iz rupe u zemlji na periferiji Tikrita. Sadamu je suđeno za ratne zločine a tri godine kasnije je pogubljen vešanjem, podseća "Tajm."
U svom izdanju od 7. maja 1945. godine "Tajm" je za Adolfa Hitler objavio: "Ako je zaista mrtav, nada većeg dela čovečanstva je ostvarena. Retko kada su toliki milioni ljudi tako nepomirljivo želeli smrt jednog čoveka. "
Iako će biti potrebne godine da se saznaju pune razmere i svi užasi Hitlerove vladavine Trećim rajhom, već je u proleće 1945. godine dok su se Amerikianci i njihovi saveznici približavali Berlinu, bilo jasno da će rušenje Hitlera sa vlasti biti neophodno kako bi se okončao svetski rat.
Hitler je na kraju poštedeo svet suđenja za ratne zločine oduzevši sam sebi život. "Retko kada je u istoriji, čak u novije vreme, tako beznačajan i mostruozan čovek, tako apsolutno vladao jednom velikom nacijom", pisao je u to vreme "Tajm."
List navodi da je za razliku od misterije koja je okruživala smrt Hitlera, nesporan način na koji je završio italijanski fasištički diktator Benito Musolini - pred kraj rata, u aprilu 1945., uhvatili su ga i pogubili komunistički partizani u blizni jezera Komo a telo mu je obešeno za noge na trgu Loreto u Milanu.
"Musolini je posadio rak koji se proširio izvan njegove rodne zemlje u Nemačku, Španiju, Centralnu Evropu i Balkan", pisao je "Tajm" 1943 uz ocenu da je njegovo uklanjanje na izvestan način bilo preliminarno uklanjanje malignosti koja je u tom trenutku još pogađalo čovečantvo.
"Tajm" piše da je tokom četvorogodišnje vladavine Pola Pota u Kambodži, u ubistvima, mučenjima, izladnjivanjem i od bolesti umrla gotovo četvrtina od sedam miliona stanovnika te zemlje. On je osvojio vlast 17. aprila 1975. g. i kao premijer ispred Crvenih kmera naredio povratak na poljoprivredno društvo na silu ispraznivši gradove.
Gradsko stanovništvo i intelektualci naterani su na prisilni rad u zatvorima poput zloglasnog Tuol Slenga, gde su ljudi sortirani i upisivani pre nego što bi bili poslati na "polja smrti".
Vijetnamska vojska je 25. decembra 1978. godine napala Kambodžu i, uprkos protivljenju Kine i SAD, zauzela je prestonicu Pnom Pen i naterala Pola Pota na bekstvo. Uprkos tome Pol Pot je predvodio je Crvene Kmere do 1997.godine, kada su ga se njegovi sledbenici odrekli i odredili mu kućni pritvor. Umro je 15. aprila 1998. godine, iznosi se u tekstu.
Osam godina vladavine Idi Amina Ugandom, bilo je obeleženo korupcijom, kršenjima ljudskih prava i etničkim progonom u kom su desetine hiljada stanovnika indijskog porekla proterane i masovnim ubistvima, navodi Tajm.
Zbog paranoičnog straha i neracionalnog ponašanja Idi Amin se distancirao od mnogih svojih sledbenika i krajem 1970-tih je ostao usamljen na vlasti. Na kraju ga je zbacila grupa njegovih ljudi uz pomoć vojske Tanzanije i ugandskih izbeglica. Utočište mu je u početku pružio Moamer Gadafi u Libiji, a zatim je prešao u Saudijsku Arabiju gde je umro 2003. godine, piše list.
Arhetipski afrički diktator Mobutu Sese Seko, vojni oficir došao je na vlast u Kongu, zbacivši levičaskog lidera Patrisa Lumumbu. Uz podršku Zapada , Mobutu je vladao četiri decenije, uprkos brojnim izveštajima o zloupotrebama i kršenju ljudskih prava, podseća Tajm.
Njegvom padu doprinela je sprega ozlojeđenog naroda i vojne pobede oružanih snaga vernih Lorenu Kabili. Ubrzo nakon odlaska sa vlasti 1997. godine Mobutu je umro od raka prostate u izgnanstvu, navodi nedeljnik.
"Tajm" podseća da je predsednik Srbije Slobodan Milošević otišao sa vlasti "sudbonosnog dana" sredinom oktobra 2000. godine kada su stotine hiljada građana Srbije "jurnula na sedišta njegovog režima u Beogradu", zapalivši parlament i zatvorivši državnu televiziju. "Što je mnogo mnogo je," uzvikivali su rešeni da ponište nameštene izborne rezultate i okončaju njegovu vladavinu, navodi nedeljnik.
Prema pisanju Tajma, "prkosni diktator čiji je nacionalizam delimično doveo do raspada Jugoslavije i godina krvavog sukoba, jedva je priznao poraz".
Zbog masovnih grobnica i ratnih zločina koji se povezuju sa njegovim režimom izveden je pred međunarodni sud. Suđenje je trajalo pet godina do njegove smrti u pritvorskoj jedinici 2006.
Nikolae Čaušesku koji je neprikosnoveno vladao Rumunijom 24 godine, bio je na čelu represivnog režima poznatog po najstrašnijoj tajnoj policiji u Istočnom bloku i tokom njegove vladavine Rumunija je bila jedina zemlja Evrope gde je vladala glad. Tokom 1970- ih godina, protraćio je 10 milijardi dolara zajmova sa Zapada a zatim je 1981. postavio zemlji nerealan cilj da taj dug vrati do kraja decenije, piše Tajm.
U decembru 1989. godine kada su protesti protiv državne represije i loših uslova života zahvatili Bukurešt, Čaušesku i njegova žena Elena pobegli su iz prestonice, ali ih je policija, ipak, pronašla i uhapsila. Osuđeni su na smrt i pogubljeni na Božić iste godine, iznosi se u tekstu.
Nedeljnik piše da je naredni na listi diktatora, Hosni Mubarak, po nekim tvrdnjama preživao šest atentata. Zbačen je 11. februara ove godine posle višenedeljnijh protesta. Počeo je političku karijeru kao potpredsednik zemlje 1975.godine i postao je predsednik šest godina kasnije, posle ubistva Anvara Sadata.
Četiti puta je pubeđivao na izborima, ali je tek 2005.godine dozvolio druge političke kandidate. Politika dobrih odnosa sa SAD donela mu je milijarde dolara pomoći a zauzvrat je održavao dobre odnose da Izraelom i držao islamske ekstremiste pod kontrolom.
Tajm podseća da, po izbijanju protesta, Mubarak nije želeo da ode sa vlasti uprkos pogoršanom zdravstvenom stanju. Bivši egipatski prdsednik je sada optužen za izdavanje naredbe za nasilno gušenje protesta ali je ishod suđenja neizvestan zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja, navodi list.
Tajm iznosi da je haićanski vladar Žan Klod "Bejbi Dok" Duvalije postao najmlađi predsednik na svetu kada je preuzeo vlast nad Haitijem posle smrti svog oca Fransoa 1971. godine. Posle početnih pokušaja reformi, do kraja vladavine je ipak uglavnom, koristio sve metode očevog diktatorskog režima.
Živeo je raskošno u situaciji kada su milioni Haićana živeli su u potpunom siromaštvu. Zbog velikih narodnih protesta 1986. godine, bio je primoran da sa ženom pobegne u Francusku, ali se vratio 2011. Očekuje se da će Bejbi Dok biti optužen za korupciju i proneveru, navodi se u tekstu.
Filipinski predsednik Ferdinard Markos zaveo je diktaturu u septembru 1972. godine, posle propalog pokušaja atentata na jednog od njegovih glavnih pomoćnika, proglasivši vanredno stanje.
Na početku njegove vladavine inflacija je pala, a državni prihodi su porasli ali su široko rasprostranjena korupcija i odlivanje milijardi dolara državnog novca na Markosove tajne račune, potkopali njegov legitimitet. Markos beži iz zemlje posle neuspelog pokušaja da pobedi na izborima 1986.godine. Umro je tri godine kasnije na Havajima.
Tajm među diktatorima navodi i Fulgensia Batistu koji je u dva navrata bio vladar Kube dok ga nisu zbacili komunisti predvođeni Fidelom Kastrom. Na listi su još portugalski diktator Antonio Salaasr koj je vladao od 1932. do 1968. i paragvajski vladar Alfreda Strosnera koji je došao na vlast u tipičnom južnoameričkom državnom udaru 1954. godine.
Poput ostalih latinoameričkih autokrata, Strosner je uživao podršku Vašingtona zbog propagiranja antikomunizma. Držao je zemlju u gotovo stalnom "stanju opsade" čak četiri decenije a zbačen je sa vlasti 1989.godine. Umro je u izgnanstvu u Brazilu.
(MONDO)