LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Tajkuni nemaju da vrate milijarde
Izvor: B92
Beograd -- Postoji opasnost da četvrtina svih kredita koje su u Srbiji banke dale privredi ne bude vraćena, jer dužnici kasne u plaćanju više od tri meseca.
Takozvani loši plasmani sve više opterećuju bankarski sistem.
Među njima se izdvajaju krupni biznismeni, koji su se zadužili čak i do milijardu evra pre i za vreme krize, i sad ne mogu da vraćaju kredite.
Duguju milijarde - a i dalje rade. Srpski biznismeni podizali su kredite da bi proširili posao, pokrili minuse ili plaćali plate i odlazili u minuse, ali i dalje rade, jer koriste prednosti bankarskog sistema.
Prema pisanju Blica, preduzeća u vlasništvu Mila Đuraškovića, braće Rodić, Radoslava Sekulića, Željka Jovovića i još dvadesetak drugih imaju i milijardu evra dugova koje ne mogu da vrate. Među najvećim blokadama, ističu se Velefarm Vfb sa oko 5,4 milijardi dinara, Unihemkom Željka Jovovića sa 4,2 milijarde dinara, Nibens grupu uhapšenog Mila Đuraškovića sa 2,5 milijarde dinara.
"Mi smo imali situaciju da su pojedine firme koje su visoko zadužene prelazile kod druge banke sa svim postojećim obavezama dodajući nove obaveze. Banka tada veruje da će sa obezbeđenjima koja ima, sa nekretninama, moći da izađe iz tog problema ako u taj problem dođe", kaže Nebojša Savić, profesor FEFA.
On navodi da "ako banka tako počne da funkcioniše, onda će zapasti u problem jer banka ne zna da trguje nekretninama, banka zna da trguje novcem".
Stručnjaci kažu da su ranije banke mnogo lakše davale novac na pozajmicu, ali da je sada oprez neuporedivo veći.
"Ako je u pitanju neka firma koja je dobrostojeća i imala ime i tržište, to je bilo dovoljno za kredit. I tu je nastajao problem jer su čak i najveće svetske kompanije ispadale iz koloseka i neke su čak i bankrotirale", kaže Dušan Uzelac, urednik sajta Kamatica.
On dodaje da su "sada mnogo rigoroznije procene rizika i samim tim i sredstva obezbeđenja su mnogo veća i najčešće su tu neke hipoteke koje su mnogo veće nego ta potraživanja".
Banke o svemu ovome nerado govore. Vodeće banke nisu nam pronašle sagovornika za temu loše plasiranih kredita. Vidi se samo da su u poslednje vreme drastično smanjile plasiranje novca privredi, ali i omogućili državi da se zadužuje.
Izvor: B92
Beograd -- Postoji opasnost da četvrtina svih kredita koje su u Srbiji banke dale privredi ne bude vraćena, jer dužnici kasne u plaćanju više od tri meseca.
Takozvani loši plasmani sve više opterećuju bankarski sistem.
Među njima se izdvajaju krupni biznismeni, koji su se zadužili čak i do milijardu evra pre i za vreme krize, i sad ne mogu da vraćaju kredite.
Duguju milijarde - a i dalje rade. Srpski biznismeni podizali su kredite da bi proširili posao, pokrili minuse ili plaćali plate i odlazili u minuse, ali i dalje rade, jer koriste prednosti bankarskog sistema.
Prema pisanju Blica, preduzeća u vlasništvu Mila Đuraškovića, braće Rodić, Radoslava Sekulića, Željka Jovovića i još dvadesetak drugih imaju i milijardu evra dugova koje ne mogu da vrate. Među najvećim blokadama, ističu se Velefarm Vfb sa oko 5,4 milijardi dinara, Unihemkom Željka Jovovića sa 4,2 milijarde dinara, Nibens grupu uhapšenog Mila Đuraškovića sa 2,5 milijarde dinara.
"Mi smo imali situaciju da su pojedine firme koje su visoko zadužene prelazile kod druge banke sa svim postojećim obavezama dodajući nove obaveze. Banka tada veruje da će sa obezbeđenjima koja ima, sa nekretninama, moći da izađe iz tog problema ako u taj problem dođe", kaže Nebojša Savić, profesor FEFA.
On navodi da "ako banka tako počne da funkcioniše, onda će zapasti u problem jer banka ne zna da trguje nekretninama, banka zna da trguje novcem".
Stručnjaci kažu da su ranije banke mnogo lakše davale novac na pozajmicu, ali da je sada oprez neuporedivo veći.
"Ako je u pitanju neka firma koja je dobrostojeća i imala ime i tržište, to je bilo dovoljno za kredit. I tu je nastajao problem jer su čak i najveće svetske kompanije ispadale iz koloseka i neke su čak i bankrotirale", kaže Dušan Uzelac, urednik sajta Kamatica.
On dodaje da su "sada mnogo rigoroznije procene rizika i samim tim i sredstva obezbeđenja su mnogo veća i najčešće su tu neke hipoteke koje su mnogo veće nego ta potraživanja".
Banke o svemu ovome nerado govore. Vodeće banke nisu nam pronašle sagovornika za temu loše plasiranih kredita. Vidi se samo da su u poslednje vreme drastično smanjile plasiranje novca privredi, ali i omogućili državi da se zadužuje.