- Učlanjen(a)
- 18.01.2020
- Poruka
- 213
Taj famozni tehnički pregled po novom zakonu (lično iskustvo)
Žena sam, vozač, i to prilično dobar (tako misle još neki, ne samo ja). Ali, kao i većina nas, pripadnica nežnijeg pola, o svom autu ne znam mnogo. Znam da otključam rezervoar da mi na pumpi sipaju gorivo i, kao što rekoh, znam da vozim. A kad god je do sada bilo potrebno da se auto odveze na tehnički pregled, u servis ga je vozio moj muž. Ja odem samo u MUP, da ga registrujem i potpišem šta treba.
Ali od prošle godine slušam priče o tehničkom pregledu po novom zakonu koji ne toleriše ništa. Tehnički pregled posle koga čovek izađe napolje i ako je uspeo da ga prođe, vikne: „Gde su trubači?!“ Moram da priznam da sam se poprilično plašila kakve će ocene dobiti naš mali Puntiša.
Ono jest' on lepo izgleda, ništa mu posebno ne fali, ide k'o metak, troši k'o upaljač, ali opet... Toliko su naduvali priču o tehničkom pregledu, da sam već počela tužno da ga gledam i razmišljam, dokle li ćemo se družiti?
Naravno da nije. Održavamo mi njega prilično dobro, tj. održava ga moj muž, ja tu ništa posebno ne radim, ali hm... A ni trubači nisu baš moj fah, al' 'ajde.
No, dobro, ode moj dragi pet dana pre isteka registracije da vidi kad može da ga odveze na tehnički pregled u servis u kome to i inače radimo kad, cvrc br.1 - zakazuje se. I nemaju nijedan slobodan termin narednih mesec dana. Šta da se radi, valjda će naći nešto drugo, pa krene dalje. Posle jedno tri cvrc-a, nađe na jednom mestu termin za 8h ujutru, narednog dana.
Usput, daju mu spisak šta sve treba da se uradi, pre nego što dođete na pregled. Prenosim vam ga u celosti.
Molimo Vas da obratite pažnju na sledeće stavke i da dođete pripremljeni na tehnički pregled.
#1. Vaše vozilo mora biti ČISTO (spolja, iznutra i motorni prostor)
#2. Gepek treba da bude PRAZAN
#3. Bez auto sedišta za decu
#1. Prva pomoć U ROKU
#2. Rezervna guma
#3. Sajla za vuču homologovana – odgovarajuća za Vaše vozilo
#4. Trougao
#5. ZA TERETNA VOZILA + protivpožarni aparat
#1. Perači i brisači vetrobrana moraju da rade
#2. Svi podizači stakala moraju da rade
#3. Svi nasloni za sedišta moraju biti na svom mestu
#4. Svi pojasevi moraju da rade
#5. Sve brave moraju da rade
#6. Sva signalizacija mora da radi
#1. Saobraćajnu dozvolu, ličnu kartu vlasnika i polisu osiguranja
#2. Uverenje ukoliko je vozilo nekada bilo ispitivano
#3. Račun o kupovini vozila ukoliko je vozilo kupljeno novo u Srbiji, od 2014. godine pa na dalje.
Za vozila koja imaju OBD:
Ako je izmešten OBD, poneti nastavak za priključak.
I naravno, i svi ostali uređaji, kočnice, trapovi, pneumatici... moraju biti ispravni!
Za početak, odvezli smo auto u perionicu, da ga dobro operu i spolja i iznutra, rekavši im da svoju devojku spremamo za udaju, tj. za tehnički pregled. Mora da blista da u nju ne može da se gleda, i da miriše kao majska ruža.
„Nema problema“, reče radnik perionice i još reče da dođemo za sat vremena i da ponesemo 800 din. Dooobro!
Šta nam fali?
Rezervnu gumu imamo, sajlu takođe – neotpakovanu i nekorišćenu, trougao takođe, ali je prvoj pomoći koja je, doduše, još neotpakovana, prošao rok. Još jedan cvrc! Dobro, 'ajde, nije strašno, svratimo odmah na obližnju pumpu i kupimo novu, koja košta 1.700 din.
Čisto iz radoznalosti, pošto sam i zaboravila čega sve ima u njoj, otvorim onu staru. U njoj zavoji, gaze, flasteri, makaze, zihernadle... Čemu je to prošao rok, nemam pojma, al' eto, očigledno više nisu za korišćenje. Ne, nismo ni mislili da ih pojedemo, al' šta da se radi, kažu da je rok prošao. Mislim, jasno je i budali da je u pitanju samo otimanje para, ali nema veze, preživećemo.
Pregledali smo ga i sve što je trebalo da radi – radi, tako da ne moramo ništa da popravljamo. Tup, pade mi kamen sa srca. Ali, s obzirom da smo imali nekih problema sa bravicom na zadnjim vratima, svojevremeno smo je zamenili, pa ne može da se otključa glavnim ključem.
Da nesreća bude veća, vrata uglavnom otvaramo uz pomoć poluge ispod vrata vozača, tako da ključ ne nosimo na privesku za ključeve. A njega nema! Nigde! Kao da je ispario ili u zemlju propao! Celu kuću smo prevrnuli i nigde ga nema! Nema gde se nismo zavukli i pogledali, malo je falilo da krenemo u sulude pohode vađenja knjiga iz biblioteke i pomeranja klavira.
Na kraju je moj dragi, kao glava kuće, presudio:
„E vala, brava radi, a kako će da je otključaju, nije važno. Reći ćemo da smo zaboravili ključ.“
Pomirljivo klimam glavom.
Ipak, seti se da pogleda u džepove neke jakne koju nije nosio poslednjih šest meseci kad ono, nešto zvecka... Iz džepa ispade ključ. O, Bože, hvala ti, kompletni smo!
Pošto je u pitanju agencija koja radi sve, bez odlaska u MUP, a auto se vodi na mene, krenuli smo zajedno, da mu ne bi tražili ovlašćenje koje, naravno, nemamo. Dolazimo tamo, parkiramo auto ispred ulaza i ulazimo u kancelariju u kojoj sede dve službenice, izuzetno fine i ljubazne ženice.
Čujem kako jedna od njih odgovara na pitanja nekog od potencijalnih klijenata preko telefona:
„Da, da, sve to mora da radi, a naročito obratite pažnju na maglenke, jer kako bi to bilo voziti po magli bez maglenki? Verujte mi, 80% vozača nema pojma da ih uopšte ima, pa i ne proveravaju da li rade.“
Pomislim, sirota žena, ovo sasvim sigurno ponavlja po ceo dan. I zaista jeste tako, uverila sam se u to dok sam sedela u njenoj kancelariji narednih sat vremena.
Dođe jedan od majstora, uze nam ključeve od auta i ode. A pošto u kancelariji imaju monitor za video nadzor, mogla sam na njemu da gledam kako muštraju moj siroti mali auto.
Dizali su ga, spuštali, otvarali, zatvarali, pregledali, igrali se podizačima stakala, prskali tečnost za vetrobrane, uključivali brisače, otvarali vrata, pomerali sedišta, vukli pojaseve, zavirivali u gepek, pod haubu, silazili u kanal pa ga gledali odozdo... Sirota moja Puntica, k'o kod ginekologa.
Onda su ga pomerili sa kanala, pa su mu merili izduvne gasove, pa posle proveravali kočnice na onim nekim valjcima. Pitam ja onu finu gospođu:
„Jel' sad gotovo?“
Kaže:
„Nije, kad završe, čućete sirenu, a onda ćemo da čekamo da vidimo šta će kompjuter da izbaci“.
Ulazi majstor, ćuti. Gledam, nije mi jasno, ali on samo uze ključeve sledeće žrtve, pa ode da radi drugi auto. Malo kasnije, izađe iz štampača izveštaj.
„Jel' sve u redu“, pitam.
„Jeste, dobar vam je auto, sve je u redu“.
Tup! Još jedan kamen sa srca ode.
„Hoćete kod nas da radite i registraciju“, pita službenica. „Naravno, samo nastavite“, reče moj muž. „Plaćamo gotovinom“.
Još jedno pola sata čekanja, ali završismo sve, olakšani za 18.700 din. Pa dobro, bar smo sve završili na jednom mestu.
Ne znam šta sam očekivala, al' eto, Bogu hvala, prođe sve to bez nekih većih problema. Ne znam kako je ranije izgledao taj famozni tehnički pregled, ali izgleda da ga je bilo mnogo lakše proći, sudeći po onim čudnim primercima koji su se valjali našim drumovima, a koji su ružno izgledali, a još gore mirisali.
Ali, kao što vidite, ako svoj auto održavate u nekom pristojnom stanju, nemate čega da se plašite. Operite ga i ulickajte malo bolje, dodajte ono što fali i proći ćete tehnički pregled bez nekih većih problema. Da, sve se snima, tako da muljaže nema, ali nije ni tako strašno kao što mnogi pričaju.
A ako ipak, vaš auto ne položi ovaj ispit, imaćete prvo tri dana da otklonite nedostatke pa pokušate ponovo. Ako ni tada ne uspe da prođe, uvek možete da ga prodate, pa iznajmite neki auto iz voznih parkova mnogobrojnih rent a car agencija kao što su „Autorent“, „Menadžer“, „Unirent“, „MMS“, i mnoge druge. Jer, kakvo je vreme došlo, mnogi već razmišljaju o tome da im se više isplati da novi auto i ne kupuju, nego da po potrebi iznajme onakav kakav im treba. Nema održavanja, nema tehničkog pregleda, nema registracije, pa samim tim ni stresa, a ni glavobolje.
A kako ste vi prošli na tehničkom pregledu? Podelite to sa nama u komentarima.
Žena sam, vozač, i to prilično dobar (tako misle još neki, ne samo ja). Ali, kao i većina nas, pripadnica nežnijeg pola, o svom autu ne znam mnogo. Znam da otključam rezervoar da mi na pumpi sipaju gorivo i, kao što rekoh, znam da vozim. A kad god je do sada bilo potrebno da se auto odveze na tehnički pregled, u servis ga je vozio moj muž. Ja odem samo u MUP, da ga registrujem i potpišem šta treba.
Ali od prošle godine slušam priče o tehničkom pregledu po novom zakonu koji ne toleriše ništa. Tehnički pregled posle koga čovek izađe napolje i ako je uspeo da ga prođe, vikne: „Gde su trubači?!“ Moram da priznam da sam se poprilično plašila kakve će ocene dobiti naš mali Puntiša.
Ono jest' on lepo izgleda, ništa mu posebno ne fali, ide k'o metak, troši k'o upaljač, ali opet... Toliko su naduvali priču o tehničkom pregledu, da sam već počela tužno da ga gledam i razmišljam, dokle li ćemo se družiti?
A on, jadan, ništa nije kriv...
Naravno da nije. Održavamo mi njega prilično dobro, tj. održava ga moj muž, ja tu ništa posebno ne radim, ali hm... A ni trubači nisu baš moj fah, al' 'ajde.
No, dobro, ode moj dragi pet dana pre isteka registracije da vidi kad može da ga odveze na tehnički pregled u servis u kome to i inače radimo kad, cvrc br.1 - zakazuje se. I nemaju nijedan slobodan termin narednih mesec dana. Šta da se radi, valjda će naći nešto drugo, pa krene dalje. Posle jedno tri cvrc-a, nađe na jednom mestu termin za 8h ujutru, narednog dana.
Usput, daju mu spisak šta sve treba da se uradi, pre nego što dođete na pregled. Prenosim vam ga u celosti.
Priprema, pre pozora
Poštovane stranke,
Molimo Vas da obratite pažnju na sledeće stavke i da dođete pripremljeni na tehnički pregled.
TEHNIČKI PREGLED SE SNIMA!!!
#1. Vaše vozilo mora biti ČISTO (spolja, iznutra i motorni prostor)
#2. Gepek treba da bude PRAZAN
#3. Bez auto sedišta za decu
Obavezna oprema:
#1. Prva pomoć U ROKU
#2. Rezervna guma
#3. Sajla za vuču homologovana – odgovarajuća za Vaše vozilo
#4. Trougao
#5. ZA TERETNA VOZILA + protivpožarni aparat
Obratiti pažnju:
#1. Perači i brisači vetrobrana moraju da rade
#2. Svi podizači stakala moraju da rade
#3. Svi nasloni za sedišta moraju biti na svom mestu
#4. Svi pojasevi moraju da rade
#5. Sve brave moraju da rade
#6. Sva signalizacija mora da radi
Poneti svu prateću dokumentaciju:
#1. Saobraćajnu dozvolu, ličnu kartu vlasnika i polisu osiguranja
#2. Uverenje ukoliko je vozilo nekada bilo ispitivano
#3. Račun o kupovini vozila ukoliko je vozilo kupljeno novo u Srbiji, od 2014. godine pa na dalje.
Za vozila koja imaju OBD:
Ako je izmešten OBD, poneti nastavak za priključak.
I naravno, i svi ostali uređaji, kočnice, trapovi, pneumatici... moraju biti ispravni!
To je to, za sada
Za početak, odvezli smo auto u perionicu, da ga dobro operu i spolja i iznutra, rekavši im da svoju devojku spremamo za udaju, tj. za tehnički pregled. Mora da blista da u nju ne može da se gleda, i da miriše kao majska ruža.
„Nema problema“, reče radnik perionice i još reče da dođemo za sat vremena i da ponesemo 800 din. Dooobro!
Šta nam fali?
Rezervnu gumu imamo, sajlu takođe – neotpakovanu i nekorišćenu, trougao takođe, ali je prvoj pomoći koja je, doduše, još neotpakovana, prošao rok. Još jedan cvrc! Dobro, 'ajde, nije strašno, svratimo odmah na obližnju pumpu i kupimo novu, koja košta 1.700 din.
Čisto iz radoznalosti, pošto sam i zaboravila čega sve ima u njoj, otvorim onu staru. U njoj zavoji, gaze, flasteri, makaze, zihernadle... Čemu je to prošao rok, nemam pojma, al' eto, očigledno više nisu za korišćenje. Ne, nismo ni mislili da ih pojedemo, al' šta da se radi, kažu da je rok prošao. Mislim, jasno je i budali da je u pitanju samo otimanje para, ali nema veze, preživećemo.
Sve mora da radi!
Pregledali smo ga i sve što je trebalo da radi – radi, tako da ne moramo ništa da popravljamo. Tup, pade mi kamen sa srca. Ali, s obzirom da smo imali nekih problema sa bravicom na zadnjim vratima, svojevremeno smo je zamenili, pa ne može da se otključa glavnim ključem.
Da nesreća bude veća, vrata uglavnom otvaramo uz pomoć poluge ispod vrata vozača, tako da ključ ne nosimo na privesku za ključeve. A njega nema! Nigde! Kao da je ispario ili u zemlju propao! Celu kuću smo prevrnuli i nigde ga nema! Nema gde se nismo zavukli i pogledali, malo je falilo da krenemo u sulude pohode vađenja knjiga iz biblioteke i pomeranja klavira.
Na kraju je moj dragi, kao glava kuće, presudio:
„E vala, brava radi, a kako će da je otključaju, nije važno. Reći ćemo da smo zaboravili ključ.“
Pomirljivo klimam glavom.
Ipak, seti se da pogleda u džepove neke jakne koju nije nosio poslednjih šest meseci kad ono, nešto zvecka... Iz džepa ispade ključ. O, Bože, hvala ti, kompletni smo!
Dan T, tj. dan za TEHNIČKI PREGLED
Pošto je u pitanju agencija koja radi sve, bez odlaska u MUP, a auto se vodi na mene, krenuli smo zajedno, da mu ne bi tražili ovlašćenje koje, naravno, nemamo. Dolazimo tamo, parkiramo auto ispred ulaza i ulazimo u kancelariju u kojoj sede dve službenice, izuzetno fine i ljubazne ženice.
Čujem kako jedna od njih odgovara na pitanja nekog od potencijalnih klijenata preko telefona:
„Da, da, sve to mora da radi, a naročito obratite pažnju na maglenke, jer kako bi to bilo voziti po magli bez maglenki? Verujte mi, 80% vozača nema pojma da ih uopšte ima, pa i ne proveravaju da li rade.“
Pomislim, sirota žena, ovo sasvim sigurno ponavlja po ceo dan. I zaista jeste tako, uverila sam se u to dok sam sedela u njenoj kancelariji narednih sat vremena.
Dođe jedan od majstora, uze nam ključeve od auta i ode. A pošto u kancelariji imaju monitor za video nadzor, mogla sam na njemu da gledam kako muštraju moj siroti mali auto.
Dizali su ga, spuštali, otvarali, zatvarali, pregledali, igrali se podizačima stakala, prskali tečnost za vetrobrane, uključivali brisače, otvarali vrata, pomerali sedišta, vukli pojaseve, zavirivali u gepek, pod haubu, silazili u kanal pa ga gledali odozdo... Sirota moja Puntica, k'o kod ginekologa.
Onda su ga pomerili sa kanala, pa su mu merili izduvne gasove, pa posle proveravali kočnice na onim nekim valjcima. Pitam ja onu finu gospođu:
„Jel' sad gotovo?“
Kaže:
„Nije, kad završe, čućete sirenu, a onda ćemo da čekamo da vidimo šta će kompjuter da izbaci“.
Ulazi majstor, ćuti. Gledam, nije mi jasno, ali on samo uze ključeve sledeće žrtve, pa ode da radi drugi auto. Malo kasnije, izađe iz štampača izveštaj.
„Jel' sve u redu“, pitam.
„Jeste, dobar vam je auto, sve je u redu“.
Tup! Još jedan kamen sa srca ode.
„Hoćete kod nas da radite i registraciju“, pita službenica. „Naravno, samo nastavite“, reče moj muž. „Plaćamo gotovinom“.
Još jedno pola sata čekanja, ali završismo sve, olakšani za 18.700 din. Pa dobro, bar smo sve završili na jednom mestu.
I na kraju...
Ne znam šta sam očekivala, al' eto, Bogu hvala, prođe sve to bez nekih većih problema. Ne znam kako je ranije izgledao taj famozni tehnički pregled, ali izgleda da ga je bilo mnogo lakše proći, sudeći po onim čudnim primercima koji su se valjali našim drumovima, a koji su ružno izgledali, a još gore mirisali.
Ali, kao što vidite, ako svoj auto održavate u nekom pristojnom stanju, nemate čega da se plašite. Operite ga i ulickajte malo bolje, dodajte ono što fali i proći ćete tehnički pregled bez nekih većih problema. Da, sve se snima, tako da muljaže nema, ali nije ni tako strašno kao što mnogi pričaju.
A ako ipak, vaš auto ne položi ovaj ispit, imaćete prvo tri dana da otklonite nedostatke pa pokušate ponovo. Ako ni tada ne uspe da prođe, uvek možete da ga prodate, pa iznajmite neki auto iz voznih parkova mnogobrojnih rent a car agencija kao što su „Autorent“, „Menadžer“, „Unirent“, „MMS“, i mnoge druge. Jer, kakvo je vreme došlo, mnogi već razmišljaju o tome da im se više isplati da novi auto i ne kupuju, nego da po potrebi iznajme onakav kakav im treba. Nema održavanja, nema tehničkog pregleda, nema registracije, pa samim tim ni stresa, a ni glavobolje.
A kako ste vi prošli na tehničkom pregledu? Podelite to sa nama u komentarima.
