Tadić pomilovao Žarka Lauševića

[sendi]

[h=1]Tadić pomilovao Žarka Lauševića
[/h] Izvor: B92, Tanjug

Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao je glumca Žarka Lauševića, potvrđeno je za B92 u Predsedništvu Srbije.

​

Laušević je građanin Srbije, a Tadić je odluku o pomilovanju doneo juče.
Poznati glumac, koji se trenutno nalazi u Americi, više puta je osuđivan zbog prekoračenja nužne odbrane u obračunu u kojem su stradala dvojica mladića, a jedan je ranjen 31. jula 1993. godine u Podgoričkom kafiću "EPL".
Laušević je tom prilikom bio u društvu brata Branimira.

Dva puta je osuđen na zatvorsku kaznu od četiri i po godine, a poslednjom presudom izrečenom u Podgorici osuđen je na 13 godina zatvora.

Komisija za pomilovanje Republike Srbije u septembru je predsedniku Tadiću uputila preporuku za pomilovanje.

Republički tužilac je svojevremeno odložio izvršenje zatvorske kazne a za lauševićem je istovremeno povučena poternica koja je za njim bila raspisana.

Laušićeva autobiografija "Godina prođe, dan nikada" predstavljena je 29. novembra, a za samo mesec dana prodata je u gotovo u više stotina hiljada primeraka.

 

[Mr.Worldwide]

Laušević: Nisam osetio olakšanje

Laušević: Nisam osetio olakšanje


B92

Beograd -- Posle odluke predsednika Tadića da pomiluje Žarka Lauševića, poznati glumac je iz SAD poručio da bi "više od pomilovanja želeo da bude oslobodjen pred sudom".

"Nisam oseto olakšanje nakon odluke o pomilovanju. Ova odluka nije promenila ništa u nesreći koju osećam zbog svega što se dogodilo", preneo je za "Blic" Lauševićev advokat Vladan Bojić.Da mu "nema abolicije" poručila je i rodbina dvojice mladića, ubijenih pre 18 godina u podgoričkom kafiću "Epl".
​

 

[Golden red]

Laušević tužio Crnu Goru sudu u Strazburu

Izvor: Tanjug

BEOGRAD - Glumac Žarko Laušević je Evropskom sudu u Strazburu podneo predstavku protiv Crne Gore, u kojoj je osuđen na 13 godina zatvora, zbog brojnih kršenja ljudskih prava pošto je sprečen da ostvaruje zajamčeno pravo na delotvoran pravni lek.

Žarko Laušević

- Postupak po toj predstavci, koja je aktom Evropskog suda za ljudska prava potvrđena u avgustu prošle godine, je u toku - navodi njegov advokat Vladan Bojić.

On je detaljno ukazao na nepostupanje crnogorskih pravosudnih organa po brojnim zahtevima Lauševića počev od 2001. i istovremeno pozdravio odluku predsednika Srbije Borisa Tadića o njegovom pomilovanju.

Bojić je ukazao da je Laušević sprečen da ostvaruje svoje, po svim zakonima i međunarodnim dokumentima, zajamčeno pravo na delotvoran pravni lek koji je podneo Saveznom državnom tužiocu Jugoslavije za podizanje Zahteva za zaštitu zakonitosti procesuira pred Saveznim sudom SRJ, “protivpravnim i skandaloznim Raspisom predsednika Vrhovnog suda Crne Gore 2. marta 2001”.

Svi zahtevi Saveznog državnog tužioca da nadležne sudske instance Crne Gore dostave spis zarad podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti su potpuno nezakonito osujećeni, navodi Bojić.

Laušević je zato podneo Ustavnu žalbu Ustavnom sudu Crne Gore 2003. koja je odbačena sa implikacijiom da je stvar u nadležnosti Saveznog ustavnog suda.
Potom je podneo Ustavnu žalbu Saveznom ustavnom sudu koja je ostala nerešena i završila u arhivu, zbog prestanka postojanja te sudske instance i konstituisanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, naveo je Bojić i dodao da je Laušević zatim podneo Ustavnu žalbu Sudu državne zajednice SCG, koja je zbog raspada i te državne zajednice ostala nerešena i takođe završila u arhivu.

Nakon donošenja Ustava Crne Gore 2007. i Zakona o Ustavnom sudu 2008. Laušević je podneo Ustavnu žalbu Ustavnom sudu Crne Gore koja je 28. janura 2010. odbačena s obraloženjem da Crna Gora odgovara samo za povrede onih ljudskih prava kršenih nakon stupanja na snagu njenog Ustava.

To je učinjeno tako, iako je u praksi Evropskog suda, bila nesporno u pitanju trajna radnja nečinjenja u evropskoj praksi izdefinisana trajnom povredom i zato je Laušević podneo Predstavku Evropskom sudu za zaštitu ljudskih prava u Strazburu 16. jula 2010. potvrđenu Aktom tog suda 10. avgusta 2010. i proces je u redovnom toku, ukazao je Bojić.

Dalje podseća da je u vreme Lauševićevog lišavanja slobode u SAD 2. jula 2009. republički javni tužilac Srbije 31. avgusta 2009. podneo Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu Srbije i Zahtev za odlaganje izvršenja sporne presude Trećem opštinskom sudu.

RJT Srbije je zamolnicom 22. aprila 2010. zatražilo spise predmeta radi odlučivanja po zahtevu od Crne Gore i Višeg suda u Podgorici, ali je zamolnica odbijena uz obrazloženje da ukoliko Srbija smatra da je kazna izrečena presudom koju treba da izvrši prema svom rezidentu i državljaninu previsoka, ima mogućnost da na to utiče samo kroz institute amnestije, pomilovanja i uslovnog otpusta.

Istog stava je bilo i crnogorsko Ministarstvo pravde čime je RJT Srbije primoran da odustane od zahteva.

- Ministarstvo pravde Crne Gore je pre 11 dana, 19. decembra zauzelo stav da ta država ne nalazi za potrebno da preduzima bilo kakve radnje izvršenja presude kojom je osuđen Laušević - kazao je Bojić.

To ministarstvo je ukazalo da je Ugovorom koji ta država ima Srbijom o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima predviđeno da će se pravnosnažne sudske odluke pre 3. juna 2006. izvršavati u državama ugovornicama kao domaće presude.

Ali, istim tim ugovorom u čl. 4. st. 2 je utvrđeno da samo država izricanja (Crna Gora) ima isključivo pravo da odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima.

- Tako je finalno zatvoren bilo koji drugi legalan i primeren pravni put za zaštitu i ispravljanje grubo prekršenog Lauševićevog prava, sem akta o pomilovanju. Predsednik Srbije je ovim aktom zaustavio dalju pravnu agoniju i predupredio nove. Ovim činom je otklonjena povreda jednog od osnovnih međunarodno garantovanih ljudskih prava na delotvoran pravni lek - objasnio je Bojić.

On je ipak dodao da "nesreća svih stradalnika te kobne sudbonosne noći 30. jula 1993. je ostala da zauvek traje u svim dušama unesrećenih porodica i u uništenom životu i tegobnoj progonjenoj duši Žarka Lauševića, dok god on postoji”.