LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Svrha privatizacije pranje para
Izvor: Tanjug
Beograd -- Privatizacije u Srbiji dugo je trajala i bila praćen korupcijom i pranjem prljavog novca, kaže Danilo Šuković član Saveta za borbu protiv korupcije.
Kao ključni razlog za takvo stanje Šuković pominje da su na početku tog procesa institucije države bile slabe ili ih čak nije bilo, što su, kako kaže, neki jako dobro iskoristili.
"Privatizacija im je poslužila ne da privatizuju preduzeća, da ih restrukturiraju, ekonomski oporave, što je cilj i svrha privatizacije, nego da to iskoriste da bi se obogatili tim špekulativnim radnjama u privatizaciji", smatra Šuković.
Na pitanje koja je ključna nit privatizacije u Srbiji, Šuković kaže da je to kupovina preduzeća da bi se došlo do građevinskog zemljišta, do dobrog poslovnog prostora, ali i činjenica da je ceo proces obavljen bez kontrole porekla novca.
"Prljavi novac je maksimalno ulazio kroz privatizaciju. Pošto je ovo područje gde je tog prljavog novca jako mnogo, onda je taj prljavi novac ulazio da bi ove prethodne ciljeve ostvario i da bi tako, što je još teža posledica, stavio branu dobrim stranim investitorima", tvrdi Šuković.
On kao primer navodi slučaj "Knjaza Miloša, gde je praktično proteran francuski "Danone", proteran je nemački VAC, dodaje Šuković, dok "Ikea" ne može da investira.
"To je sve zbog korupcije, zbog zarobljene države u kojoj su te tajkunske snage, u sprezi sa političkim partijama pre svega, a onda političke partije i izvršna vlast, a onda i pravosuđe i druge institucije sprovodile taj scenario. Nažalost, to je obeležilo privatizaciju", kaže Šuković.
On kao loše primere navodi slučaj hotela "Jugoslavija", koji je, po njegovom mišljenju, kupljen ne da bi služio za osnovnu delatnost, nego da bi se na njemu isticali bilbordi i reklame, a da pri tome Beogradu fale hoteli.
I Luka Beograd je takav primer, tvrdi Šuković i dodaje da je javna tajna da su to sve slučajevi koje je obrađivao Savet za borbu protiv korupcije.
Savet je, dodaje on, ispitivao te slučajeve da bi ih pokazao kao fenomene korupcije i kako sistem funkcioniše i stvara korupciju.
Poslednji slučaj je, pominje Šuković, privatizacija Novosti, na kojem je Savet pokazao kako se već deset godina krše zakoni, kako postoji sprega biznismena i državnih organa, kaže Šuković i dodaje:
"Međutim, to je sve ostalo otvoreno. A šta tek da radimo sa time što je vlasnik toliko godina protivzakonito upravljao jednom firmom. Koje su posledice? Ko je odgovoran za to", pita Šuković.
Na pitanje znači li zabrana raspolaganja zemljištem na kojem se nalazi "Luka Beograd" zbog sumnje da je nezakonitim postupanjem u postupku preuzimanje akcija Luke država oštećena za najmanje 21 milion evra, znači li to početak obračuna s tajkunima, u ovom slučaju s Milanom Bekom, Šuković kaže:
"Ja tu ne vidim nikakav obračun. Beko za sada više profitira od toga. On sada hoće da proda Luku državi, do koje je došao zna se na koji način. Tajkuni su u dobroj zavetrini i ja se ne plašim za njih",
Za državu bi, smatra on, bilo najbolje ako bi tajkuni bili primorani da "izađu na svetlost dana", da pokažu transparentno sve svoje biznise.
Dok se to ne uradi, smatra on, mi ćemo biti zemlja sa visokom korupcijom, bez ekonomskog razvoja, a siromaštvo i socijalna napetost će se povećavati iz dana u dan.
"To je nešto što mora da nas oslobodi od te zarobljene države, od te sprege o kojoj je i predsednik Boris Tadić govorio, sprege između političke vlasti, političkih partija, izvršne vlasti i tajkuna, kriminala u privredi i sudstva", kaže Šuković i dodaje:
"Vi imate zarobljene institucije i one rade za privatne, partikularne interese, a ne za interese države. Jer, oni njima upravljaju. Oni svoje ljude tamo nameštaju, oni utiču da se propisi donose kako njima odgovara", veruje Šuković. odgovara Šuković.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Privatizacije u Srbiji dugo je trajala i bila praćen korupcijom i pranjem prljavog novca, kaže Danilo Šuković član Saveta za borbu protiv korupcije.
Kao ključni razlog za takvo stanje Šuković pominje da su na početku tog procesa institucije države bile slabe ili ih čak nije bilo, što su, kako kaže, neki jako dobro iskoristili.
"Privatizacija im je poslužila ne da privatizuju preduzeća, da ih restrukturiraju, ekonomski oporave, što je cilj i svrha privatizacije, nego da to iskoriste da bi se obogatili tim špekulativnim radnjama u privatizaciji", smatra Šuković.
Na pitanje koja je ključna nit privatizacije u Srbiji, Šuković kaže da je to kupovina preduzeća da bi se došlo do građevinskog zemljišta, do dobrog poslovnog prostora, ali i činjenica da je ceo proces obavljen bez kontrole porekla novca.
"Prljavi novac je maksimalno ulazio kroz privatizaciju. Pošto je ovo područje gde je tog prljavog novca jako mnogo, onda je taj prljavi novac ulazio da bi ove prethodne ciljeve ostvario i da bi tako, što je još teža posledica, stavio branu dobrim stranim investitorima", tvrdi Šuković.
On kao primer navodi slučaj "Knjaza Miloša, gde je praktično proteran francuski "Danone", proteran je nemački VAC, dodaje Šuković, dok "Ikea" ne može da investira.
"To je sve zbog korupcije, zbog zarobljene države u kojoj su te tajkunske snage, u sprezi sa političkim partijama pre svega, a onda političke partije i izvršna vlast, a onda i pravosuđe i druge institucije sprovodile taj scenario. Nažalost, to je obeležilo privatizaciju", kaže Šuković.
On kao loše primere navodi slučaj hotela "Jugoslavija", koji je, po njegovom mišljenju, kupljen ne da bi služio za osnovnu delatnost, nego da bi se na njemu isticali bilbordi i reklame, a da pri tome Beogradu fale hoteli.
I Luka Beograd je takav primer, tvrdi Šuković i dodaje da je javna tajna da su to sve slučajevi koje je obrađivao Savet za borbu protiv korupcije.
Savet je, dodaje on, ispitivao te slučajeve da bi ih pokazao kao fenomene korupcije i kako sistem funkcioniše i stvara korupciju.
Poslednji slučaj je, pominje Šuković, privatizacija Novosti, na kojem je Savet pokazao kako se već deset godina krše zakoni, kako postoji sprega biznismena i državnih organa, kaže Šuković i dodaje:
"Međutim, to je sve ostalo otvoreno. A šta tek da radimo sa time što je vlasnik toliko godina protivzakonito upravljao jednom firmom. Koje su posledice? Ko je odgovoran za to", pita Šuković.
Na pitanje znači li zabrana raspolaganja zemljištem na kojem se nalazi "Luka Beograd" zbog sumnje da je nezakonitim postupanjem u postupku preuzimanje akcija Luke država oštećena za najmanje 21 milion evra, znači li to početak obračuna s tajkunima, u ovom slučaju s Milanom Bekom, Šuković kaže:
"Ja tu ne vidim nikakav obračun. Beko za sada više profitira od toga. On sada hoće da proda Luku državi, do koje je došao zna se na koji način. Tajkuni su u dobroj zavetrini i ja se ne plašim za njih",
Za državu bi, smatra on, bilo najbolje ako bi tajkuni bili primorani da "izađu na svetlost dana", da pokažu transparentno sve svoje biznise.
Dok se to ne uradi, smatra on, mi ćemo biti zemlja sa visokom korupcijom, bez ekonomskog razvoja, a siromaštvo i socijalna napetost će se povećavati iz dana u dan.
"To je nešto što mora da nas oslobodi od te zarobljene države, od te sprege o kojoj je i predsednik Boris Tadić govorio, sprege između političke vlasti, političkih partija, izvršne vlasti i tajkuna, kriminala u privredi i sudstva", kaže Šuković i dodaje:
"Vi imate zarobljene institucije i one rade za privatne, partikularne interese, a ne za interese države. Jer, oni njima upravljaju. Oni svoje ljude tamo nameštaju, oni utiču da se propisi donose kako njima odgovara", veruje Šuković. odgovara Šuković.