Светoгорски свет.

[zoxy888]

Јелеосвећење у Ватопеду

извор: asceticexperience

 

[zoxy888]

Пасхална литија

​

У свим манастирима на Атонској гори у прва три дана Светле седмице врше се литије са чудотворним иконама Пресвете Богородице, или пак у неки други дан до светле суботе.

У понедељак Светле седмице у Протату у Кареји бива панигир у част иконе Достојно јест. На јутрењу се чита Еванђеље Богородици. Канони и Хвалитне стихире Пасхе и Богородице. Затим пасхалне стихире. На литургији антифони празника са блаженима. Апостол и Еванђеље Богородично и дневно. Уместо Ангел вопијаше пева се Достојно по протатском напеву (карејско) испред чудотворне иконе. Причастен Богородични.

Након литургије бива чашћење у Општини. Затим се пева молебни канон и врши, у наставку, велика литија са чудотворном иконом Достојно јест. Током пет сати, колико траје обично ова литија, обилазе се манастирски конаци у Кареји и све битније келије у Кареји[1], у чије се цркве уноси икона. На чело литије иде јеромонах, са освећеном водом, којом кропи путеве и келије по Кареји. Иза њега иде монах са клепалом, потом мирјанин са државном заставом. Монаси носе иза њих крст, рипиде, литијске фењере и чираке са упаљеним свећама. Појци, певајући канон Пасхе и канон Богородици, иду испред свештеника, који у епитрахиљима и фелонима са панама на глави носе икону Достојно јест. Један од монаха носи над иконом уранију (ούρανία)[2].

У келијама, где се уноси икона, чита се Еванђеље, у част празника коме је посвећена келија. Произноси се јектенија за обитељ келије и након послужења, које је припремила братија келије, наставља се даље са литијом.

По повратку у Протат, црквењаци љуљају хорос и велики полијелеј. Двојица црквењака стају покрај улазних врата и каде кацијама све оне који улазе у храм и кропе их ружином водом. Ђакони произносе многољетије Проту, по поретку када се дочекују Архијереји.

У манастиру Хиландару бива литија кад и у Протату, односно на други дан Пасхе. Литија полази одмах након свете литургије. Прво заустављање и читање Еванђеља бива одмах по изласку из манастира, пред крстом који је на порти. Друго стајање је код крста светога Симеона и последње код параклиса Тројеручици[3]. На овом месту бива и освећење воде, а по освећењу, дели се антидор и узима се од водице. Током литије звоне сва звона, док на челу литије иде монах са клепалом.

На трећи дан Пасхе, односно у светли уторак, бива литија у Ивирону са чудотворном иконом Пресвете Богородице, назване Портаитиса.

___

[1] Међу значајније карејске келије спада и Посница светога Саве, коју увек посећује ова велика литија са иконом Достојно Јест.

[2] Царице у Византији су имале право да носе златни или пурпурни сунцобран. Неке од дворских дама су, такође, могле носити сунцобране, али других боја. Наравно, са сунцобраном није било могуће улазити у храмове, већ су, за ту прилику, носиле огртаче пурпурне боје. Тако, Владичица наша Пресвета Богородица, као Царица неба и земље, „носи” у време литије царски сунцобран пурпурне боје са златним везом звани уранија.

[3] Параклис Тројеручици је подигнут на месту где су хиландарски монаси у 15. веку нашли Тројеручицу на магарету.

 

[zoxy888]

Данас слави хиландарски метох Каково

​

Последњи хиландарски живи метох ван Свете Горе је метох Мило, Арсеница или како је општепознат Каково. На овом метоху параклис је посвећен Источном петку тј. Пресветој Богородицу Живоносном источнику.

На око 5 километара северно од Јерисоса, налази се метох манастира Мило Арсеница или познатији као Каково са црквом посвећеној Богородици Живоносном Источнику. Имање се у поседу манастира први пут помиње почетком 16 века у турским документима. На просторима Халкидикija манастир Хиландар је имао значајне поседе још у средњем веку. Величина ових поседа, богатим шумом, пашњацима, маслињацима и виноградима варирала је током векова од 10.500 до 1.800 хектара, колико има данас, и то пре свега купопродајним радњама али и заузимањем од стране суседа или избеглица из Мале Азије крајем Првог светског рата и због експропријације од стране Грчке државе. У саставу метоха се налази планина висине 710 метара, покривена кестеновом шумом и један мањи део који је обрадиво земљиште.

Данас Каково поседује комплетну пилану и столарску радионицу са савременим машинама за израду грађе, столарије и намештаја преко потребну за обнову Хиландара након пожара 2004. године.

У склопу комплекса метоха налази се и предивно вештачко језеро у којем се гаји шаранска риба за потребе манастира.

Некада су на метоху Мило, Арсеница биле манастирске воденице те отуда и то име метоха што у преводу значи воденица. На месту старе воденице 1959. године архимандрит отац Никанор предузео је изградњу цркве коју је посветио Богородици Живоносном Источнику (Источни Петак) што се као слава метоха празнује у први петак по Васкрсу.

 

[zoxy888]

Васкрс у Хиландарау

фото: монах Милутин Хиландарац

 

[zoxy888]

Опело старца Геронда Емилијана

 

[zoxy888]

Упокојио се монах Симон Србин

На празник Вазнесења Господњег, након тешке болести, упокојио се светогорски монах Симон Србин. Отац Симон је замонашен у Хиландару 1982. године. Последње две деценије је провео у карејским келијама, последња од њих је била хиландарска келија Св. Томе. Због тешке болести, почетком ове године отишао је у Београд на лечење, где се и упокојио. Пар дана пре упокојења примио је Велику схиму из руку свог игумана, добивши ново име Сергије.



Отац Сергије је сахрањен на гробљу манастира Гргетега.


Вечан ти спомен брате наш Сергије!