Član
- Učlanjen(a)
- 29.06.2010
- Poruka
- 2.014
Светлана Велмар-Јанковић (Београд 1. фебруар 1933) је српска књижевница и дописни члан САНУ. Кћерка је Владимира Велмар-Јанковића, српског писца и члана Недићеве Владе националног спаса у Другом светском рату.
После рата похађала је Четврту женску гимназију. Француску књижевност студирала је код др. Миодрага Ибровца и др. Николе Банашевића, a латински језик је изучавала под надзором др. Мише Ђурића. Прво је радила као новинар y „Дечијој штампи“ па после као секретар и уредник часописа „Књижевност“. Затим је уређивала библиотеке за прозу и есеје домаћих писаца y „Просвети“.
Објавила је романе Ожиљак, Лагум, Бездно, Нигдина, Востаније, збирке краћих и дужих прозних дела Дорћол, Врачар, Гласови, књиге есеја Савременици, Уклетници и Изабраници, драме Жезло и Кнез Михаило, приче за децу под насловом Књига за Марка, први део аутобиографске прозе Прозраци и молитве Светилник. Од бројних књижевних награда издвајају се награде „Исидора Секулић“, „Иво Андрић', награда за најчитанију књигу Народне биолиотеке Србије и НИН-ов награда.
Париски часопис Lire ставио је 1997. године роман Лагум (који је париски издавач Phébus издао под насловом Dans le noir, y преводу Алена Капона) на десето место међу 20 најбољих књига домаћих и страних писаца објављених y тој години y Француској. Роман је био y најужој конкуренцији за награду „Фемина“ и проглашен је „малим ремек-делом“.
Izvor: Questpedia.org
Čitala sam " Lagum ". Prelijepa knjiga, koja je ostavila na mene vrlo lijep utisak. Odlično je oslikana predratna gospođa lijepih manira, profesor jugoslovenske književnosti i francuskog jezika, lična prijateljica slikara Save Šumanovića. Njena sudbina je interesantna, opisuje se period poslije drugog svjetskog rata, progoni i konfiskacije,koju vrše komunisti, oduzimajući joj ono čto joj najvise znači- dušu. Oduzimajući joj umjetnine, kidali su njenu senzibilnu dušu, ali ona ostaje ponosna do kraja, i ne dozvoljava da je uprljaju svojim ružnim djelima.
Žena koja nikada ne ropće, ne buni se, staložena u svim situacijama, dama.
..." Udubljujem se u ove misli i nalazim da je smrt toliko strašna da više mrzim život što me vodi u nju nego zbog trnja na koje u njemu nailazimo..."
Poslednja izmena od urednika:
