LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
E, sad, kako je Biblija dvije trećine svoga sadržaja pokupila iz egipatske religije i drugih paganskih vjerovanja?
Sveti Trifun i(li) Sveti Valentin
- Začetnik teme Big Moca
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 19.01.2010
- Poruka
- 684
kako zaobiđe budizam?
ajd da ne promašujemo temu baš skroz...
ajd da ne promašujemo temu baš skroz...
Član
- Učlanjen(a)
- 08.02.2010
- Poruka
- 196
kako sta...pa prosle godine je u V.Gradistu proslavljen "dan vestica"....razbijanje Pravoslavlja ide sa svih strana...i lako nalazi odziv kod omladine koja je olako prepustena "obradi" od strane medijske masinerije u sluzbi onoga...
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Savršeno se slažem sa vama, dragi prijatelji. Ne razumem zašto bismo slavili Svetog Valentina, kad imamo Svetog Trifuna, na prvom mestu to, a drugo, ono što je Re lepo rekao, ne treba mi ničija pažnja ta dva dana u godini, za tzv. Dan zaljubljenih i 8. mart.
Na sreću, i moj dragi isto tako misli, tako da na te glupe praznike i ne obraćamo pažnju. Desi se da mi neko od prijatelja pošalje sms za neki od tih praznika, ali odgovorim isto tako "reda radi", kako sam i dobila čestitku.
Na sreću, i moj dragi isto tako misli, tako da na te glupe praznike i ne obraćamo pažnju. Desi se da mi neko od prijatelja pošalje sms za neki od tih praznika, ali odgovorim isto tako "reda radi", kako sam i dobila čestitku.
Član
- Učlanjen(a)
- 08.02.2010
- Poruka
- 56
sto,meni je bas lep praznik Dan zaljubljenih...<3ljudi se vole...xD,ne kazem da nema "sarenih laza",a sledeci praznik koji ce se "uvesti"sa zapada,je verovatno dan zahvalnostismile3ali ni to nije lose,sta fali?!:dntknw::blum3:
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ljudi, globalizacije ima nekoliko vrsta. Pored ekonomske, postoje i politička i kulturna, odnosno duhovna globalizacija. Ova zadnja je i najopasnija. On utire put dvjema drugima. Postoje u svijetu entiteti čija je duhovna i tradicionalna vertikala vrlo jaka, i kao takva predstavlja ozbiljnu prepreku imperijalnom ekonomskom potčinjavanju. Valja takve prepreke otkloniti, a to se najbolje radi podmetanjem duhovnih surogata i zamjenom autohtonih duhovnih vrijednosti tim surogatima. Otuda i Valentinovo i noći vještica i parada ponosa... i razne druge duhovne pojave, do skora nepoznate u našem podneblju. Što je najperfidnije sve se to pakuje u celofan tkz. ljudskih prava, pri čemu se namjerno zanemaruje činjenica da ta "prava" i "slobode" atakuju na prava i slobode drugih i ingnorišu autothtona moralna i etička pravila i ustaljene običaje.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 19.01.2010
- Poruka
- 684
Šta tu ima lepo i kakav je to praznik ?!
Kakav dan zahvalnosti, roditeljima, prijateljima ???!!!
Pa to je svakodnevni ETALON za normalnog čoveka, normalan čovek se svakodnevno trudi da "slavi" najveće duhovne vrednosti...
Kad se dvoje vole to je svakodnevni praznik a kad je to farsa on je farsa i za nazovi dan zaljubljenih pa mu je još prikačen i svetac da bude kobajagi i crkveni praznik....
Tu nešto, oko takvih praznika, mnogo smrdi na TRULEŽ...
"Pokondirena tikva", kako bi reko Nušić, je ono što prihvata takve GRDOBE od praznika umotane u šarenu foliju...
Što bi naš narod reko, "Spolja gladac a unutra jadac"...
Član
- Učlanjen(a)
- 03.09.2009
- Poruka
- 1.291
U potpunosti se slazem...valjalo bi da vise postujemo i praznujemo nase pravoslavne praznike...a ne da gledamo tudje.
Za mene je 14.2. oduvek bio i bice Sv.Trifun.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Da, lepo rečeno. Ako neki narod ne možeš "pobediti" i slomiti vojno, ekonomski, "diplomatski", onda se "uvučeš", približiš sebi, postaviš svoje mere vrednosti, zaviješ svoje ciljeve pod plaštom demokratije, ljudskih prava, tolerancije... A uvek ima ljudi koji više vole tuđe go*no nego svoj hleb! Još ako je to "ukrašeno" gomilom dolara/evra uspeh je zagarantovan...
Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Sveti Trifun
14. februar
Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kad se, po Božjem promislu, pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo mnogim darovima Sve to bogatstvo, mladić je na povratku razdelio siromasima, a nastavio da čuva guske i da se moli Bogu.
Kada je na rimski presto došao hristoborni car Dekije, sveti Trifun je mnogo postradao i mnogo mučen za Hrista, ali je sva ta mučenja rado podnosio govoreći: ''O kad bi se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam u ime Hrista Gospoda i Boga moga". Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem. Pred smrt on se pomolio i predao dušu svome Tvorcu, 250. godine.
izvor:.spcoluzern.ch
SA LOVĆENA - PROTOJEREJ MR VELIBOR DžOMIĆ
Sveti Trifun i Stepinac
U Crnoj Gori je ovih dana, u organizaciji Biskupskog ordinarijata iz Kotora, svečano proslavljeno 1.200 godina od kada su mošti svetog Trifuna, svetitelja jedinstvene i nepodeljene Crkve Hristove, stigle u ovaj primorski grad.
Bilo je realno očekivati da će i ova proslava, poput svake slične (a nije ih malo u hrišćanskom svetu), proteći u uobičajenoj atmosferi. Međutim, ovu proslavu, kao i priča o kultu svetog Trifuna u Kotoru, već decenijama prati ne samo svesno prećutkivanje istorije događaja i žitija svetitelja nego i tendenciozna tumačenja i upoređenja. Na jedan grub način se, kroz mošti svetog Trifuna, koje počivaju u crkvi svetog Trifuna u Kotoru, u aktuelnom političkom trenutku u Crnoj Gori pokušava poslati poruka da je to „rimokatolički svetac“, te da je „prostor današnje Crne Gore i zbog toga rimokatolički prostor koji je etnički i verski počistio Stefan Nemanja, otac svetoga Save“. Otuda priča „o povratku Crne Gore njenoj dukljanskoj tradiciji“ nije ništa drugo nego stara priča o preveravanju pravoslavnog stanovništva, ali u novoj opremi i pakovanju.
Dokazivanje teze da sveti Trifun nije rimokatolički nego svetitelj jedinstvene i u to vreme nepodeljene hrišćanske Crkve koga danas proslavljaju i Pravoslavna i Rimokatolička crkva spada u dokazivanje aksioma, a aksiomi se, kao što je poznato, ne dokazuju.
Ipak, treba podsetiti na nekoliko važnih istorijskih podataka. Interesantno je gotovo prećutano predanje o tome kako su mošti svetog Trifuna 809. godine (dakle, pre crkvenog raskola iz 1054) stigle u Kotor. Hrvat Gelčić je krajem 19. veka u Dubrovniku na italijanskom jeziku objavio jedan tekst u kome je opisao narodnu legendu o tome kako su mošti svetog Trifuna, čiji je kult, prema argumentovanim stavovima vizantologa, izrazito istočnohrišćanski, dospele u Kotor. Te teze potvrđuje i činjenica da su mošti svetog Trifuna u Kotor stigle iz Vizantije početkom 9. veka. Mošti svetog Trifuna su u Kotor doneli Mlečani pošto su ih, u skladu sa tadašnjim običajima vizantijskih careva da u krajeve na koje žele proširiti svoj uticaj poklanjaju mošti svetitelja, dobili od vizantijskog cara Nikifora Prvog (802 - 811). Pošto lađa kojom su Mlečani doplovili do Kotora nije mogla da isplovi, Andrija Saracen je od njih otkupio svetiteljeve mošti i sagradio je hrišćansku, a ne rimokatoličku crkvu. Da ovo nije samo narodna legenda, potvrdila su i istraživanja koja su u kotorskoj crkvi svetog Trifuna vršena negde oko 1950. godine pošto je pronađen natpis u kome se kao osnivač - ktitor crkve pominje Andrija Saracen. Upravo je krajem 19. veka o tome pisao Hrvat Gelčić, i to na italijanskom jeziku.
Ima još interesantnih podataka. U originalnoj povelji od 19. juna 1166. godine nalazimo podatak da je osvećenju tri oltara crkve svetog Trifuna u Kotoru prisustvovao kir Isak - vizantijski strateg Dalmacije i Duklje (broj povelje 98, objavljeno u „Codedž diplomaticus“, str. 102, hrvatsko izdanje, Zagreb, 1905). Da ne govorimo da je sedište vizantijskog stratega Dalmacije još od početka 9. veka bilo u Zadru, te da je i preko njega vršen izvestan uticaj na mnoga crkvena pitanja.
I proslava 1200. godišnjice od dolaska moštiju svetog Trifuna u Kotor je protekla u pravcu svesnog prećutkivanja istorijskih istina kada je ovaj svetitelj u pitanju. Nažalost, ni tu nije kraj. Slovenački kardinal Franc Rode, specijalni papski izaslanik na ovoj svečanosti, u svom obraćanju je otišao toliko daleko da je svetog Trifuna pred čitavom crnogorskom svitom uporedio sa zloglasnim zagrebačkim nadbiskupom genocida - Alojzijem Stepincem. U istu ravan je stavio mučeničko stradanje svetoga Trifuna i položaj Alojzija Stepinca u komunističkoj Jugoslaviji. Ako je i od papskog izaslanika - mnogo je. I za Sloveniju, a kamoli za Crnu Goru!
izvor:glas-javnosti.rs
14. februar
Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kad se, po Božjem promislu, pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo mnogim darovima Sve to bogatstvo, mladić je na povratku razdelio siromasima, a nastavio da čuva guske i da se moli Bogu.
Kada je na rimski presto došao hristoborni car Dekije, sveti Trifun je mnogo postradao i mnogo mučen za Hrista, ali je sva ta mučenja rado podnosio govoreći: ''O kad bi se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam u ime Hrista Gospoda i Boga moga". Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem. Pred smrt on se pomolio i predao dušu svome Tvorcu, 250. godine.
izvor:.spcoluzern.ch
SA LOVĆENA - PROTOJEREJ MR VELIBOR DžOMIĆ
Sveti Trifun i Stepinac
U Crnoj Gori je ovih dana, u organizaciji Biskupskog ordinarijata iz Kotora, svečano proslavljeno 1.200 godina od kada su mošti svetog Trifuna, svetitelja jedinstvene i nepodeljene Crkve Hristove, stigle u ovaj primorski grad.
Bilo je realno očekivati da će i ova proslava, poput svake slične (a nije ih malo u hrišćanskom svetu), proteći u uobičajenoj atmosferi. Međutim, ovu proslavu, kao i priča o kultu svetog Trifuna u Kotoru, već decenijama prati ne samo svesno prećutkivanje istorije događaja i žitija svetitelja nego i tendenciozna tumačenja i upoređenja. Na jedan grub način se, kroz mošti svetog Trifuna, koje počivaju u crkvi svetog Trifuna u Kotoru, u aktuelnom političkom trenutku u Crnoj Gori pokušava poslati poruka da je to „rimokatolički svetac“, te da je „prostor današnje Crne Gore i zbog toga rimokatolički prostor koji je etnički i verski počistio Stefan Nemanja, otac svetoga Save“. Otuda priča „o povratku Crne Gore njenoj dukljanskoj tradiciji“ nije ništa drugo nego stara priča o preveravanju pravoslavnog stanovništva, ali u novoj opremi i pakovanju.
Dokazivanje teze da sveti Trifun nije rimokatolički nego svetitelj jedinstvene i u to vreme nepodeljene hrišćanske Crkve koga danas proslavljaju i Pravoslavna i Rimokatolička crkva spada u dokazivanje aksioma, a aksiomi se, kao što je poznato, ne dokazuju.
Ipak, treba podsetiti na nekoliko važnih istorijskih podataka. Interesantno je gotovo prećutano predanje o tome kako su mošti svetog Trifuna 809. godine (dakle, pre crkvenog raskola iz 1054) stigle u Kotor. Hrvat Gelčić je krajem 19. veka u Dubrovniku na italijanskom jeziku objavio jedan tekst u kome je opisao narodnu legendu o tome kako su mošti svetog Trifuna, čiji je kult, prema argumentovanim stavovima vizantologa, izrazito istočnohrišćanski, dospele u Kotor. Te teze potvrđuje i činjenica da su mošti svetog Trifuna u Kotor stigle iz Vizantije početkom 9. veka. Mošti svetog Trifuna su u Kotor doneli Mlečani pošto su ih, u skladu sa tadašnjim običajima vizantijskih careva da u krajeve na koje žele proširiti svoj uticaj poklanjaju mošti svetitelja, dobili od vizantijskog cara Nikifora Prvog (802 - 811). Pošto lađa kojom su Mlečani doplovili do Kotora nije mogla da isplovi, Andrija Saracen je od njih otkupio svetiteljeve mošti i sagradio je hrišćansku, a ne rimokatoličku crkvu. Da ovo nije samo narodna legenda, potvrdila su i istraživanja koja su u kotorskoj crkvi svetog Trifuna vršena negde oko 1950. godine pošto je pronađen natpis u kome se kao osnivač - ktitor crkve pominje Andrija Saracen. Upravo je krajem 19. veka o tome pisao Hrvat Gelčić, i to na italijanskom jeziku.
Ima još interesantnih podataka. U originalnoj povelji od 19. juna 1166. godine nalazimo podatak da je osvećenju tri oltara crkve svetog Trifuna u Kotoru prisustvovao kir Isak - vizantijski strateg Dalmacije i Duklje (broj povelje 98, objavljeno u „Codedž diplomaticus“, str. 102, hrvatsko izdanje, Zagreb, 1905). Da ne govorimo da je sedište vizantijskog stratega Dalmacije još od početka 9. veka bilo u Zadru, te da je i preko njega vršen izvestan uticaj na mnoga crkvena pitanja.
I proslava 1200. godišnjice od dolaska moštiju svetog Trifuna u Kotor je protekla u pravcu svesnog prećutkivanja istorijskih istina kada je ovaj svetitelj u pitanju. Nažalost, ni tu nije kraj. Slovenački kardinal Franc Rode, specijalni papski izaslanik na ovoj svečanosti, u svom obraćanju je otišao toliko daleko da je svetog Trifuna pred čitavom crnogorskom svitom uporedio sa zloglasnim zagrebačkim nadbiskupom genocida - Alojzijem Stepincem. U istu ravan je stavio mučeničko stradanje svetoga Trifuna i položaj Alojzija Stepinca u komunističkoj Jugoslaviji. Ako je i od papskog izaslanika - mnogo je. I za Sloveniju, a kamoli za Crnu Goru!
izvor:glas-javnosti.rs
Poslednja izmena: