свете мошти код православних хришћана!

Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
СВЕТЕ МОШТИ

СВЕТЕ МОШТИ

Архимандрит др Јустин Поповић

Нема сумње, материја је најзагонетније, најтајнственије и најсложеније заступљена у људском телу. Мозак?! - Каква се све чудеса и тајанства збивају између његове материје и душе! Свеколико је искуство рода људског: ничим се та тајанства не могу докучити и сазнати. Тек нешто-нешто од тога доступно је људском чулно-разумном испитивању. Исто тако и срце човеково - саткано све од самих небоземних тајни. Тако саткани и - свака ћелија у телу људском, и сваки молекул, и сваки атом. Све и сва је на свом тајанственом путу ка Богу, ка Богочовеку. Јер створена Богом Логосом, материја је самим тим Богоцентрична. Поред тога, Својим доласком у наш земаљски свет, и Својим целокупним Богочовечанским домостројем спасења света, Господ Христос је очигледно показао да је не само душа него и материја створена од Бога и за Бога, и да је Богочовек и за њу све и сва као и за душу. Јер саздана Богом Логосом, материја је сва својим најунутрашњијим нервом - богочежњива, христочежњива.

Очигледан доказ тога је то што је Бог Логос постао тело, постао човек . Тиме је материја узвеличана божанским величањем, и ушла у благодатно-врлински подвиг обогочовечења, охристовљења. Бог је постао тело, постао човек, да би се сав човек, све тело испунило Богом, и Његовим чудотворним силама и моћима. Са Богочовеком Господом Христом, са Његовим телом материја је сва кренула Христовим путем: путем обогочовечења, преображења, освећења, васкрсења, вазнесења ка надхерувимској слави и вечности. И све то бива и све се то збива кроз Богочовечанско тело Цркве, која и јесте Богочовек Христос у васцелој пуноћи своје Богочовечанске Личности, пуноћи "која све испуњава у свему" . Тим богочовечанским живљењем својим у Цркви тело се, као материја, као вештаство, освећује Духом Светим, и тако отројичује Светом Тројицом. На тај начин материја постиже сво врховни божански смисао и циљ, своје вечно блаженство и своју богочовечанску бесмртну радост.

Светост Светитеља, светост и њихове душе и њиховог тела је од њиховог благодатно-врлинског живљења у богочовечанском телу Цркве Христове. Таква светост обухвата целокупну личност човекову: сву душу и тело, све што улази у тајанствено устројство човекова бића. Светост Светитеља се не задржава само у души њиховој, већ се неминовно распростире и на тело њихово, те је у Светитеља свето и душа и тело. И ми, побожно поштујући Светитеље, поштујемо целокупну личност њихову, не раздељујући при томе свету душу од светог тела. Отуда је побожно поштовање светитељских моштију природан саставни део побожног поштовања и молитвеног призивања Светитеља. Све то сачињава један недељиви подвиг, као што душа и тело сачињавају једну недељиву личност светитељску. Очигледно, Светитељ за живота на земљи непрекидном и једнодушном благодатно-врлинском сарадњом душе и тела свог, постиже светост личности своје, испуњује и душу и тело благодаћу Светога Духа, и тако их претвара у сасуде светих тајни и светих врлина. Стога је сасвим природно указивати побожно поштовање и једном и другом светом сасуду Божје благодати.

Јер благодатна сила Христова прониче, облагодаћује све састојке човекове личности и сву личност као целину. Непрекидним еванђелским подвизима Светитељи постепено испуњују себе Духом Светим, тако да и света тела њихова, по речи светог Апостола, постају храмови Светога Духа . Уселивши Христа вером у срца своја , а Бога Оца делотворном љубављу и испуњавањем заповести , утврдивши се у Духу Светом благодатним подвизима , Светитељи се отројичују, постају обитељи Свете Тројице , храмови Бога живога , и сав им живот протиче: од Оца кроз Сина у Духу Светом. И поштујући побожно свете мошти светитељске, Црква поштује храмове Светога Духа, храмове Бог живога, у којима Бог благодаћу живи и после телесне смрти Светитеља, и по премудром благовољењу Свом чини чудеса из њих и кроз њих. И та чудеса, која бивају од светих моштију, посведочавају да је побожно поштовање њихово од стране људи угодно Богу.

Побожно поштовање светих моштију, засновано на њиховом чудотворству, води порекло из Божанског Откривења. - Још у Старом Завету Бог је благоволео да свете мошти неких Својих угодника прослави чудесима. Тако је од додира светих моштију пророка Јелисеја васкрсао мртвац . Гроб и кости пророка, који је Јеровоаму претсказивао разрушење идолских олтара, били су у великом поштовању код Јудејаца . Патријарх Јосиф оставља завештање синовима Израиљевим да чувају кости његове у Египту, и при одласку однесу их у земљу обећану .

Нови Завет је уздигао тело људско на небивалу, божанску висину и прославио га славом какву немају Херувими и Серафими. Благовест је Новог Завета о телу: смисао и циљ тела људског је да заједно са душом стекне и наследи живот вечни у блаженству вечном. Господ Христос је дошао да спасе=охристови=обожи=обогочовечи целога човека, то јест и душу и тело, и да им васкрсењем осигура победу над смрћу и живот вечни. И нико никада није тако прославио тело људско као што је то учинио Господ Христос васкрсењем својим са телом и вазнесењем тела на небо и вечним седењем у њему с десне стране Бога Оца. На тај начин Васкрсли Господ је унео залог васкрсења у природу људског тела и - "сваком телу пропути пут у живот вечни" . Од тада човек зна да је тело стврено за вечност кроз богочовечност, и да је његов божански посао на земљи: заједно са душом борити се за живот вечни , борити се свим благодатно-врлинским средствима, и тако облагодатити себе, испунити себе благодаћу Божјом, претворити себе у храм Духа Светога, у храм Бога живога.

Имајући у виду да је овакав новозаветни циљ тела људског постигнут и остварен у личностима Светитеља, хришћани и указују побожно поштовање телима светитељским, светим моштима њиховим - као светим храмовима Духа Светога који благодаћу својом борави у њима.
Но Свето Откривење показује да по неизмерном човекољубљу Свом Дух Свети борави благодаћу Својом не само у телима Светитељa већ и у одећи њиховој. Тако, убруси светог Апостола Павла исцељују болеснике и изгоне нечисте духове ; плаштом својим пророк Илија удара по води, раздваја воду Јордана и сухим коритом прелази Јордан са својим учеником Јелисејем ; то исто са истим плаштом чини сам пророк Јелисеј по узећу Илијином не небо .

А све то има своју божанску потврду и објашњење у божанској сили која је боравила у хаљинама Спаситељевим, које су обавијале Његово пречисто божанско тело . Штавише, по неисказаном човекољубљу Свом, Божански Господ чини да слуга Његовог Божанства чине чудеса не само телом и оделом већ и сенком тела свог, што сведочи догађај са светим Апостолом Петром: његова сенка исцељује болеснике и изгони нечисте духове .

Бесмртна благовест Светог Откривења о светим моштима и њиховом побожном поштовању посведочена је и непрекидно се посведочава Светим Предањем од апостолскога доба до данашњега дана. Безбројне су свете мошти светих Угодника Божјих широм православнога света. Чудеса њихова су неизбројна. Побожно поштовање њихово од стране православних хришћана је посвеместно. И то несумњиво зато што свете мошти чудотворством својим побуђују њих на побожно поштовање њихово. Од самог почетка, у апостолско доба, хришћани су побожно чували чесне мошти Светог Претече и светих Апостола, те су оне могле доћи до нас; а за време гоњења они су склањали и скривали по домовима својим свештене остатке тела светих Мученика. И од тада па све до данашњега дана свете мошти светих Угодника Божјих чудесима својим разливају бесмртну радост богочовечанске вере наше по срцима православних хришћана. Сведочанства о томе безбројна су; навешћемо само неколико.

Како су свечано преношене и сретане свете мошти Светитеља, дирљиво описује Свети Златоуст у својој Похвалној речи о Светом Игњатију: "Ви житељи Антиохије, отпустили сте епископа и примили мученика; отпустили сте га с молитвама а примили с венцима; и не само ви него и сви житељи успутних градова. Замислите, шта су све они морали осећати при повратку светих остатака његових! Каквом су се слашћу наслађивали! У каквом усхићењу били! Како су се радовали! Каквим су похвалама одасвуд обасипали венценосца! Као што храброг ратника, који је победио све своје противнике и у тријумфу иде са бојишта, усићено сусрећу гледаоци, не дају му чак ни на земљу да стане, него га подижу и на рукама носе дома, обасипајући га безбројним похвалама, - тако исто су и овог Светитеља сви житељи градова, почињући од Рима носили на својим раменима и предали нашем граду, славећи венценосца, хвалећи победника... У то време свети Мученик је је даровао благодат свима тим градовима, утврдио их у побожности; а од тога доба па све до данас он обогаћује ваш град." .
Говорећи о чудотворној сили светих моштију, Свети Јефрем Сирин вели о светим Мученицима: "Они и по смрти дејствују као живи, исцељују болне, изгоне ђаволе, и силом Господњом одбијају сваки зли утицај њихов. Јер је у светим моштима свагда присутна чудотворна благодат Светога Духа". .

При открићу светих моштију Светога Гервасија и Протасија Свети Амвросије се обраћа слушаоцима и говори са побожним усхићењем: "Ви сте дознали, и чак сами видели многе који су се ослободили демона, а још више таквих који су се само руком коснули одеће Светих, и одмах се излечили од својих болести. Обновила су се чудеса древних времена од онога доба откако се доласком Господа Исуса излила на земљу благодат преизобилна: ви својим очима видите многе где су се исцелили као неком сенком Светих.

Колико се убруса предаје из руке у руку! Колико хаљина које су биле положене на свештене остатке и од самог додира постале лековите, траже верни једни од других. Сви се труде да их се макар мало дотакну, и ко их се дотакне, оздрављује . Образлажући зашто хришћани указују побожно поштовање светим моштима, Свети Амвросије благовести: У телу Мученика ја поштујем ране примљене за име Христово; поштујем успомену онога који живи бесмртношћу врлина; поштујем освећени прах исповедањем Господа; поштујем у праху семе вечности; поштујем тело које ме поучава љубити Господа и не бојати се смрти за Њега... Да, ја поштујем оно тело које је Христос удостојио мучеништва, и које има царовати са Христом на небу .

Говорећи о чудотворству светих моштију, блажени Августин вели: О чему другом сведоче та чудеса ако не о вери која проповеда да је Христос Васкрсао у телу и Вазнео се са телом на небо? Јер и сами Мученици били су мартири=сведоци те вере. За ту веру они су положили живот свој, и добили могућност да све ово измољују од Господа. Ради те вере они су претходно показали необично трпљење, да би се затим појавила таква сила у овим њиховим чудесима .

Свети Дамаскин, сумирајући животворно учење Светога Писма и Светога Предања о побожном поштовању светих моштију, херувимски благовести из олтара своје богоносне христолике душе: "Светитељи су постали по благодати - ?????? - оно што је Господ Христос по природи - ?????. То јест постали су богови по благодати: чиста и жива обиталишта Божја. Јер говори Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима и бићу им Бог . Притом, Свето Писмо говори: Душе праведника су у руци Божјој и смрт их се неће дотаћи . Јер смрт Светаца је пре сан неголи смрт. И: Драгоцена је пред Господом смрт Светаца Његових . Према томе, шта је драгоценије него бити у руци Божјој? Јер Бог је живот светлост, и који се налазе у руци Божјој налазе се у животу и светлости. А да Бог и преко ума обитава у телима Светаца, сведочи свебожји Апостол: Не знате ли да су тела ваше храм живећег у вама Духа Светога ? Господ је Дух.

И још ова еванђелска истина: Ако ко поквари храм Божји, поквариће њега Бог: јер је храм Божји свет - а то сте ви ! Стога, како не поштовати побожно одухотворење Божје, одухотворена телесна жилишта Божја? Јер они, будући живи, са смелошћу стоје пред Богом. Господ Христос нам је даровао мошти Светаца као спасоносне изворе који точе разноврсна доброчинства и изливају миро слаткомирисно. Нека нико у то не сумња! Јер када је по вољи Божјој из кршевите и тврде стене у пустињи потекла вода за жедни народ , и из магареће чељусти за жеднога Самсона , зар је онда невероватно да из моштију светих Мученика изобилно тече миомирисно миро? Несумњиво тече, по свемогућству Божјем и по Божјем поштовању и уважавању Светаца. По старозаветном закону, ко се дотакао мртвога тела сматран је за нечистога седам дана . Али Свеци нису мртви. Јер од како је Онај који је сам Живот и Виновник живота, био убројан у мртве, ми већ не називамо мртвима оме који су уснули, преминули у нади на васкрсење и са вером у Њега, ми их не називамо мртвима. Та и како може мртво тело творити чудеса? И на који се начин кроз свете мошти изгоне демони, удаљују болести, лече болни, прогледају слепи, очишћавају губави, прекраћују искушења и невоље, и сваки добри дар од Оца светлости силази на оне који моле се чврстом вером .

Васељенску веру Цркве о побожном поштовању светих моштију потврдили су богоносни Оци Светога Седмог Васељенског Сабора својом одлуком: "Господ наш Исус Христос подарио нам је мошти Светитеља као спасоносне изворе који изливају разноврсна доброчинства на немоћне. Стога они који се дрзну одбацити мошти Мученика: ако се епископи - да се свргну, а ако су монаси и световњаци - да се лише општења . У правилу 7. истог Васељенског Сабора вели се: Ако су који свети храмови освећени без светих моштију Мученика, наређујемо да се у њима положе мошти уз уобичајену молитву .

Да је побожно поштовање светих моштију саставни део Богочовечанског домостроја спасења сведоче и ове чињенице: од најдубље светопредањске старине храмови су зидани на гробницама и моштима Светитеља, и света Литургија се врши једино на антиминсу у коме се налазе честице светих моштију. Поред тог, богослужбене књиге, нарочито Минеји, препуни су молитава и песама које се односе на побожно поштовање светих моштију. А Житија Светих изобилују сведочанствима о њиховом чудотворном делању, разливајући по срцима православних хришћана бесмртну радост вере наше православне=богочовечанске.

Све у свему: тајна светих моштију је у срцу новозаветне светајне: оваплоћења Бога . Јер васцела тајна човечијег тела објашњена је оваплоћењем, отеловљењем Бога: Богочовеком Господом Исусом Христом. Отуда благовест, свеблаговест о телу: Тело је за Господа и Господ за тело .

А кроз тело човеково и сва твар, сва материја добила је свој божански смисао, богочовечански свесмисао . Јер човеком, освећеним у Цркви светим тајнама и светим врлинама, освећује се, охристовљује се и твар, и материја. А уз то иде и ова радост: мироточивост многих светих моштију. То мило чудо дато је светим моштима да покаже да су хришћани заиста "Христов мирис Богу (2.Кор. 2,15), миришу на Бога, на небо. Еванђелска је истина: грех је човеков - смрад пред Богом; и сваки грех смрди из ђавола. Кроз свете тајне и свете врлине хришћани постају "Христов мирис Богу." Отуда су и свете мошти Светитеља мироточиве.

Догматика Православне Цркве, књига трећа, Београд, 1978. стр. 675-683

 
Učlanjen(a)
22.03.2010
Poruka
346
Преузето са сајта:[svetosavlje] Uvodnik

свете мошти (грч:αγια λείψανα); земни остаци светитељских тела; одуховљена телесна пребивалишта божија; осведочени храмови светог духа, у облику целокупног тела, делова тела или честица (некада обичај распарчавања моштију ради могућности да их што већи број верника види, додирне и целива, као и због постављања у часну трпезу и антиминс - са символичним представљањем небеске цркве на којој почива земаљска, али и због веровања у њихову апотропејску, заштитничку моћ). обично, али не и обавезно, чувају се у кивоту. као предмет поштовања цркве, са посебном пажњом, мошти су чуване током историје.​

порекло назива
стари словенски израз "мошти" је именица у множини, изведена из прасловенског глагола "моћи"; отуд код многих, налазимо овај израз у двојној форми и значењу: и као именицу моћ (множина, моћи) и као глагол моћи. код срба, израз "мошти" или "моћи" коришћен је у народу и за мошти као извор извесних натприродних, чудотворних снага - моћи, превасходно исцелитељских, па је стога и посебан однос према њима изражаван кроз целивање, поклоне, молитве. раније је постојао и чест обичај решавања међусобних сукоба код моштију светитеља, по узору на мирење посвађане браће светог саве над моштима њихвоог оца, симеона мироточивог.​

природа дејства
кроз тело у целини које није подлегло физичко хемијском закону разлагања материје или кроз поједине његове сачуване делове, пројављују се натприродна дејства, која су божија, и то је наставак богочовечанске сарадње и после биолошког уснућа одређеног светитеља. у питању су божија благодатна дејства (ενεργεία) која се у свету видљиве стварности манифестују преко светитељевих телесних остатака. мошти као тело које није подлегло разлагању материје представљају претходно сведочанство бесмртности личности и предзнак васкрсења у будући век и свет. од времена седмог васељенског сабора, ушива се у антиминс частица (честица, делић) светих моштију.​

историјат
пројава божанских енергија кроз мошти пророка и светитеља, постојала је још у време старог завета. познат је случај да је мртвац оживео након што је његово мртво тело дотакло кости пророка јелисеја (2 цар 13,21). већ од најраније појаве хришћанства, поред слика светих догађаја и лица, омиљени предмет поштовања у цркви биле су мошти апостола и мученика. тако су после смрти епископа поликарпа (†155), по сведочењу смирњана, његове кости биле веома цењене.
а већ од доба константина великог (прва половина iv века), који је у црквама које је подигао полагао мошти апостола и других светих, поштовање моштију постаје општи обичај, који је довео до тога да, по црквеним прописима, ниједна црква није смела бити освећена ако у њој није било моштију светих. мошти светих залог су нашег васкрсења. поред моштију светих, помно су чувани и други предмети који су им припадали, а први повод за то био је крст на коме је страдао господ исус христос. крст је 326. године пронашла јелена, мајка цара константина великог, на голготи, и поделила га на два дела: један део смештен је у јерусалиму, у цркви коју је подигао њен син, а други део послала је свом сину, који га је чувао у цариграду
RukasvSave.jpg
mosti sv Lazara Kosovskog.jpg

 

Prilozi

  • Мости св.Василија Остроског.jpg
    Мости св.Василија Остроског.jpg
    94,1 KB · Pregleda: 31
  • svPetka2.jpg
    svPetka2.jpg
    16,5 KB · Pregleda: 32
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
25.05.2010
Poruka
74
Slava Bogu Živome

*
Bogu Hvala i Večna Slava,

i sada i uvek i u sve vekove

AMIN

Koliko greha u meni - ne usuđujem se ni da gledam u ove svetinje - jer ono o čemu imam svest je svaka moja nedostojnost.

Hvala ti brate Kota što započe ovu temu.

Ima ovde na forumu onih čija jeres im dopušta i na Svetinje da ''udaraju'' i pominju nekekav kult mrtvih zamenjujući tezu poštovanja projavljivanja nama grešnima Boga Živoga kroz Njegove najmilije Bogougodnike koje ovenča takvom slavom kako bi Ga i dalje kao i za života ovozemaljskog - mogli slaviti.

To me posebno boli.

Boli me i to što malo nas koji se usuđujemo nazvati pravoslavnima a i uz zahvalnost kvalitetu prosvetiteljstva u Srba - koji imamo podatak i da se ruka Preteče - Svetog Jovana Krstitelja nalazi u posedu SPC-a - na Cetinju u Cetinjskom manastiru sa crkvom Rođenja Presvete Bogorodice - koju je na Cetinju 1484. godine podigao gospodar Zete, Ivan Crnojević.

Ruka Svetog Jovana Preteče - Jovana Krstitelja



Cetinjski%20manastir%2016.jpg


Cetinjski%20manastir%2017.jpg



Da li iko iole zdrave pameti i uz blagoslov i blagodat Duha Svetoga može tvrditi da neporočnost takvih - svetih ljudi nagrađena netruležnošću zemnih ostataka takvih predstavlja išta drugo do Slavu Boga Živoga... I u takvu smelu tvrdnju čak svrstavati i Svetog Jovana Preteču...


Cetinjski%20manastir%2002.jpg


*

Nadam se da mi nećeš zameriti što ću u nju spustiti citate kroz koje Duh Sveti svojom mudrošću slavi Večnog Boga, tek - u prilog tome da ni slučajno Projavljivanje Božije kroz netruležnost onih koji Gospoda Boga Isusa Hrista poštovaše i služavše onako kako bi po Njegovohj Volji te ih on netruležnošću nagradi za tu i takvu službu, kako bi Ga i dalje mogli Slaviti kao što su za vreme ovozemaljskog života:


Јеремијина 32, 27.

'' Гле, ја сам Господ *Бог свакога тела, + еда ли је мени што тешко? ''

*

''Da se ne pohvali ni jedno telo pred Bogom.

Iz njega ste vi u Hristu Isusu koji nam postade premudrost od Boga i *pravednost i osvećenje i izbavljenje.

Da bude kao što je napisano: Ko se hvali neka se Gospodom hvali.''

*
Psalam 45

Teče iz srca mojega reč dobra; rekoh: delo je moje za cara; jezik je moj trska hitroga pisara.

Ti si najlepši između sinova ljudskih, blagodat teče iz usta tvojih, jer te je blagoslovio Bog doveka.

Pripaši, junače, uz bedru svoju mač svoj, čast svoju i krasotu svoju.

I tako okićen pohitaj, sedi na kola za istinu i krotku pravdu, i desnica će tvoja pokazati čudesa.

Oštre su strele tvoje; narodi će pasti pod vlast tvoju; prostreliće srca neprijatelja carevih.

Presto je tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv; skiptar je carstva tvoga skiptar pravice.

Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje, toga radi, pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje.

Sve haljine tvoje mirišu smirnom, alojem i kasijom. Koji žive u dvorima od Minejske slonove kosi, one te vesele.
...

Učiniću da se ne zaboravlja ime tvoje od kolena na koleno; potom će te slaviti narodi vavijek vijekova.

*
Za razumevanje onima koji odbijaju da razumeju i ne pokolebanje onih koje prvi pokušavaju smutiti u veri - veoma su bitni Psalmi od 146-150
*

PSALAM 147 - Proslavljanje duhovnih i telesnih darova Božijih:

Hvalite Gospoda, jer je slatko pevati Boga našega, jer blagome prilikuje hvala.

Gospod zida Jerusalim, sabira rasejane sinove Izrailjeve;

Isceljuje one koji su skrušena srca, i leči tuge njihove;

Izbraja mnoštvo zvezda, i sve ih zove imenom.

Velik je Gospod naš i velika je krepost njegova, i razumu njegovom nema mere.

Prihvata smerne Gospod, a bezbožne ponižava do zemlje.

Redom pevajte Gospodu hvalu, udarajte Bogu našemu u gusle.

On zastire nebo oblacima, sprema zemlji dažd, čini te raste na gorama trava;

Dajte stoci piću njezinu, i vranićima, koji viču k Njemu.

Ne mari za silu konjsku, niti su mu mili kraci čovečiji.

Mili su Gospodu oni koji ga se boje, koji se uzdaju u milost Njegovu.


Slavi, Jerusalime, Gospoda; hvali Boga svojega, Sione!

Jer on utvrđuje prijevornice vrata tvojih, blagosilja sinove tvoje u tebi.

Ograđuje međe tvoje mirom, nasićava te jedre pšenice.

Šalje govor svoj na zemlju, brzo teče reč Njegova.

Daje sneg kao vunu, sipa inje kao pepeo.

Baca grad svoj kao zalogaje, pred mrazom njegovim ko će ostati?

Pošalje reč svoju i sve se raskravi; dune duhom svojim, i poteku vode.

On je javio reč svoju Jakovu, naredbe i sudove svoje Izrailju.

Ovo nije učinio nijednome drugom narodu, i sudova njegovih oni ne znaju. Aliluja!

*

Neka ceo svet slavi Gospoda. Aliluja!

*
PSALAM 148 (ključan)

Hvalite Gospoda na nebesima, hvalite ga na visini.

Hvalite ga, svi anđeli njegovi, hvalite ga, sve vojske njegove!

Hvalite ga, sunce i meseče, hvalite ga sve zvezde sjajne!

Hvalite ga, nebesa nad nebesima i vodo nad nebesima!

Neka hvale ime gospodnje, jer on*zapovedi i stvoriše se.

Postavi ih zasvagda i zavavijek, dade naredbu koja neće proći.

Hvalite Gospoda na zemlji,
velike ribe i sve bezdane;

Oganj i grad, sneg magla, vetrovi silni koji izvršavaju reč njegovu,

Gore i svi humovi, rodna drveta i svi kedri,

Zveri i sva stoka, bubine i ptice krilate,

Carevi zemaljski i svi narodi, knezovi i sve sudije zemaljske,

Momci i devojke, starci i deca

####################################################################
Neka hvale ime Gospodnje; jer je samo njegovo ime uzvišeno, slava njegova na zemlji i na nebu.

On je uzvisio rog naroda svog, slavu svih svetaca svojih, sinova Izrailjevih, naroda, koji je blizu njega.
####################################################################

Neka Sion hvali Gospoda. Aliluja!


PSALAM 149

Pojte Gospodu pesmu novu; hvala da mu je na saboru svetih.

Neka se veseli Izrailj o*stvoritelju svom, sinovi Sionski nek se raduju o caru svom.

Neka hvale ime njegovo poklikujući, u bubanj u gusle neka mu udaraju.

Jer je mio Gospodu narod njegov, ukrašava smerne spasavajući ih.

Nek se vesele sveci u slavi, i nek se raduju na posteljama svojim.

Slava je Božija u ustima njihovim, i mač s obe strane oštar u ruci njihovoj,

Da se osvete narodima, i pokaraju plemena;

Da svežu careve njihove u lance, i vlastelu njihovu u okove gvozdene,

I izvrše nad njima napisani sud.

Ovo je čast svim svecima Njegovim. Aliluja.

Sve što diše neka hvali Gospoda. Aliluja


*

''Po blagodati Božijoj koja mi je data, ja sam kao mudar neimar postavio temelj, a drugi zida na njemu; ali svaki neka gleda kako zida.

Jer temelja drugog niko ne može postaviti osim postojećeg, koji je Isus Hristos.

Ako li ko zida na ovome temelju zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu,


Svačije će delo izaći na videlo, jer će Dan pokazati, jer će se ognjem otkriti, i svačije će se delo ognjem ispitati kakvo je.



Ako ostane čije delo što je nazidao, primiće platu;


Ako čije delo izgori, biće oštećen, a sam će se spasti no tako kao kroz oganj.


Ne znate li da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama?


Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog, jer je hram Božiji svet, a to ste vi.


Niko neka se ne vara: ako neko među vama misli da je mudar u ovome veku, neka bude lud da bi bio mudar.

Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom; jer je napisano:

On
*hvata mudre u njihovom lukavstvu.


Gospod zna pomisli mudrih da su ništavne.
''

*
''Zato neka se niko ne ponosi ljudima, jer je sve vaše:

Bio Pavle, ili Apolos, ili Kifa, ili svet, ili život, ili smrt, ili sadašnje, ili buduće, sve je vaše,

A *vi ste Hristovi, a Hristos Božiji.
''

*

1. Коринћанима, глава 6


1. Сме ли који од вас, кад има тужбу на другог, ићи на суд неправеднима, а не светима?

2. Не знате ли да ће свети судити свету? Кад ћете дакле ви свету судити нисте ли вредни судити мањим стварима?
Псал. 49:14, Дан. 7:22, Лука 22:30, Откр. 2:26, Откр. 20:4

3. Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли стварима овог света?
2 Пет. 2:4, Јуда 1:6

4. А ви кад имате тужбе за ствари овог света, узмете за судије оне које у цркви не броји нико ни у шта!

5. На срамоту вашу говорим: зар нема међу вама ниједног мудрог који може расудити међу браћом својом?

6. Него се брат с братом суди, и то пред невернима!

7. И то је већ врло срамно за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не прегорите штету?
Приче 20:22, Мат. 5:39, Рим. 12:17

8. Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи!
1 Сол. 4:6

9. Или не знате да неправедници неће наследити царство Божије? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници,
Иса. 3:11, Дела 24:25

10. Ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царство Божије неће наследити.

11. И овакви бејасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашег Исуса Христа и Духом Бога нашег.
3 Мој. 14:28, Јован 13:10, Дела 22:16, Ефес. 5:26, Јевр. 10:22, 1 Пет. 3:21

12. Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да шта овлада мноме.
1 Кор. 10:23

13. Јела су за трбух, и трбух је за јела; али ће Бог и једно и друго покварити. А тело није за блуд, него за Господа, и Господ за тело.
Ефес. 5:23, Кол. 2:22, 1 Сол. 4:3

14. А Бог и Господа подиже, и нас ће подићи силом својом.
Дела 2:24, Рим. 6:5, Рим. 8:11, 2 Кор. 4:14, Ефес. 1:19

15. Не знате ли да су телеса ваша уди Христови? Хоћу ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде курвине? Боже сачувај!

16. Или не знате да ко се с курвом свеже једно тело с њом постане? Јер, рече, биће двоје једно тело.
1 Мој. 2:24, Мат. 19:5

17. А ко се Господа држи један је дух с Господом.
Јован 17:21, Ефес. 4:4

18. Бежите од курварства; јер сваки грех који човек чини осим тела је; а који се курва он греши свом телу.
Рим. 1:24, 1 Сол. 4:4

19. Или не знате да су телеса ваша црква Светог Духа који живи у вама, ког имате од Бога, и нисте своји?
2 Кор. 6:16

20. Јер сте купљени скупо. Прославите дакле Бога у телесима својим и у душама својим, што је Божије.
Мат. 5:16, Гал. 3:13, Јевр. 9:12, 1 Пет. 1:18, Откр. 5:9

***

*

''I reč moja, i propoved moja ne bi u ubedljivim rečima ljudske mudrosti, nego u pokazivanju Duha i Sile.

Da vera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj.
''

*

''A mudrost govorimo među savršenima, ali ne mudrost ovoga veka, ni knezovi ovoga veka koji su prolazni;

Nego govorimo premudrost Božiju u tajni sakrivenu, koju predodredi Bog pre vekova za slavu našu

Koju ni jedan od knezova ovoga veka nije poznao; *jer da su je poznali ne bi Gospoda slave razapeli.


Nego kao što je napisano: Što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono primi Bog onima koji ga ljube.


A nama Bog otkri Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije.


Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovekova koji je u njemu?

Tako i šta je u Bogu niko ne zna osim Duha Božijega.


A mi ne primismo duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga;


Što i govorimo, ne rečima naučenim od ljudske mudrosti, nego naučenim od Duha Svetoga
; duhovno duhovnim dokazujući.


A telesni čovek ne prima što je od Duha Božijega, *jer mu je ludost i ne može da razume, jer se to ispituje duhovno.


Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje.

Jer ko poznade um Gospodnji da bi ga poučio? A mi imamo um Hristov''
*


''Jer je ludost Božija - mudrija od ljudi, i slabost je Božija - jača od ljudi.

Jer gledajte, braćo, na vas pozvane: * nema tu ni mnogo mudrih po telu, ni mnogo plemenita roda;

Nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake.

I što je neplemenito pred svetom i poniženo izabra Bog, i ono što je ništavno da uništi ono što jeste,...''

*


Psalam 90.

Koji prebiva pod zaštitom Svevišnjega, nastaniće se pod okriljem Boga Nebeskoga.

On će reći Gospodu: Ti Si moj Zastupnik i Pribežište moje, Bog moj, u koga ću se uzdati.

Jer On će te izbaviti iz lovačke zamke i od reči koja zbunjuje.

Svojim plećima On će te zakloniti i pod Njegovim okriljem steći ćeš pouzdanje, Njegova Istina okružiće te kao štit.

Nećeš se uplašiti noćne strahote, ni od strele koja leti danju, ni od stvari koja prolazi u mraku, ni od nesreće i besa koji nasrće u podne.

Pašće hiljada na Tvojoj strani i deset hiljada Tebi s desne strane, ali Tebi se neće približiti, nego ćeš gledati Svojim očima i videti odmazdu nad grešnicima.

Jer ti si, Gospode, Pouzdanje moje!

Postavio si se za Svevišnjega za Svoje utočište.

Zlo te neće zadesiti i nevolja neće dosegnuti Tvoj šator, jer će zapovediti Svojim Anđelima za Tebe da Te sačuvaju na svim putevima Tvojim.

Uzeće te na ruke, da se kako ne spotakneš o kamen nogom Svojom.

Nagazićeš aspidu i zmiju, zgazićeš lava i zmaja.

Izbaviću ga zato što se uzdao u Mene, zakloniću ga zato što je pozvao Moje Ime.

Prizvaće Me i uslišiću ga, s njim sam u nevolji, izbaviću ga i proslaviću ga.

Nasitiću ga dugim životom i pokazaću mu Svoje spasenje.


*

KROZ SVETU RUSIJU


Кроз свету Русију - Светиње Светима 1


[YouTube]zpBaAs94vrg[/YouTube]



Кроз свету Русију-Благодатна Оптина 1


[YouTube]KA173ca_DWw[/YouTube]


Кроз свету Русију - Светиње Светима 5


[YouTube]6hqdlOuvgsI[/YouTube]



S' Bogom i na korist svima.

Slava Bogu i Hvla

 
Učlanjen(a)
22.03.2010
Poruka
346
Pomaze Bog!

Samo tako nastavi sestro imas dosta snage i vere u sebi i toliko si jaka duhom da se to oseti.Nemoj da se cudis kada te napadaju jer oni u stvari ono sto je u njima ne moze da podnese jacinu tvoje vere i duha u tebi.Kada te najzesce napadaju to je znak da si na pravom putu ali to sve Gospod vidi i dopusta da vidi kolika je tvoja ljubav prema njemu.Samo znaj jednu kada procitas njihove jereticke tekstove i pisanja protiv Gospoda seti se da su ga ti isti razapeli to je seme zla sceri i sinovi aspidini.Ovo ti sve pisem samo da se puno ne uzbudjujes na njihove komentare jer oni su vec u stanju pakla samo sto se sada dokazuju pred djavolom da kada umru on ih postavi na neko mesto zasluzeno u paklu a da ih ne muci.Sto oni vise zla nanose Hriscanima Pravoslavcima to oni vecu pomoc dobivaju od necastivoga,sve ih ide od ruke,svi ih vole i podrzavaju i sva su im vrata otvorena jer su oni sinovi i sceri aspidini kneza tame.Da se oni sada pokaju i okrenu ka Pravoslavlju kakav bi oni napad i osvetu demona doziveli pa to bi bilo strasno gledati.
 
Natrag
Top