LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Svet pred izborom želi li nuklearke[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- U svetu trenutno vlada poprilična konfuzija u vezi sa daljim korišćenjem i gradnjom nuklearnih elektrana. Dok ih jedno masovno gase, drugi ih sve više grade.
Tako je Japan zatvorio svih 50 nuklearnih reaktora, dok su istovremeno Rusima udvostručene inostrane porudžbine za gradnju novih nuklearki.
Za jedne je neprihvatljiva, a za druge neizbežna nuklearna energija. Jedni ih zatvaraju, drugi obustavljaju dalju gradnju, treći je nastavljaju.
U svetu trenutno radi 436 nuklearnih reaktora - osam manje nego rekordne 2002. godine, a grade se 63 nova reaktora, mada je u mnogim slučajevima reč o projektima kojima kraj ne može da se nasluti, poput nuklearke u američkoj državi Tenesi, čija je izgradnja počela 1973. godine. Najviše "atomskih" gradilišta trenutno ima u Kini, čak 27.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]S druge strane, Rusija je posle incidenta u Fukušimi zabeležila udvostručenje stranih porudžbina za izgradnju nuklearnih reaktora u narednih deset godina, istakli su čelnici Rosatoma, ruske državne kompanije za atomsku energiju, koja sada gradi nuklearna postrojenja u Kini, Vijetnamu, Indiji, Iranu i Turskoj. Rosatom je tokom januara ove godine imao 21 ugovor za izgradnju nuklearnih reaktora, a pre godinu dana samo njih 12. Rosatom je spreman i da zameni nemačke kompanije E.ON i RWE u izgradnji nuklearnih elektrana u Velikoj Britaniji.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Japan je posle nuklearnog incidenta u Fukušimi, zbog bezbednosnih provera zatvorio i poslednji aktivni nuklearni reaktor, od 50 koliko ih je radilo do te katastrofe.
Ponovo puštanje u rad ispravnih reaktora koji su zaustavljeni zbog održavanja ili zbog potresa uslovljeno je novim testovima izdržljivosti, posebno na prirodne katastrofe, i odobrenjem lokalnih vlasti. Posle nesreće nijedan reaktor još nije pušten ponovo u rad.
Od zatvaranja poslednjeg reaktora Japan više nema struju proizvedenu iz nuklearnih izvora, iz kojih se do pre nuklearne katastrofe proizvodilo 30 odsto struje. Da bi nadoknadio gašenje atomskih elektrana, ta zemlja trenutno troši 25 odsto više uvezenog gasa i 150 odsto više sirove nafte nego u godini pre nesreće u Fukušimi.
U Japanu 80 odsto od 3.000 ispitanika želi da u Japanu prestane da se koristi nuklearna energija, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Vlada Japana zato planira da tokom ove godine napravi plan za celokupnu novu energetsku politiku zemlje.
Zbog toga je sudbina većine nuklearki u Japanu prilično neizvesna, a razmišlja se da se u Fukušimi, umesto nuklearne izgradi najveća geotermalna elektrana u Japanu.
Nemačka je pre nekoliko meseci ugasila čak osam nuklearki, a sada je, pored velikog uzleta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nemačka energetika u velikoj meri počela da računa i na gasne elektrane, naročito posle izgradnje druge linije Severnog toka i udvostručavanja priliva ruskog gasa sa ove trase.
Beograd -- U svetu trenutno vlada poprilična konfuzija u vezi sa daljim korišćenjem i gradnjom nuklearnih elektrana. Dok ih jedno masovno gase, drugi ih sve više grade.
Za jedne je neprihvatljiva, a za druge neizbežna nuklearna energija. Jedni ih zatvaraju, drugi obustavljaju dalju gradnju, treći je nastavljaju.
U svetu trenutno radi 436 nuklearnih reaktora - osam manje nego rekordne 2002. godine, a grade se 63 nova reaktora, mada je u mnogim slučajevima reč o projektima kojima kraj ne može da se nasluti, poput nuklearke u američkoj državi Tenesi, čija je izgradnja počela 1973. godine. Najviše "atomskih" gradilišta trenutno ima u Kini, čak 27.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]S druge strane, Rusija je posle incidenta u Fukušimi zabeležila udvostručenje stranih porudžbina za izgradnju nuklearnih reaktora u narednih deset godina, istakli su čelnici Rosatoma, ruske državne kompanije za atomsku energiju, koja sada gradi nuklearna postrojenja u Kini, Vijetnamu, Indiji, Iranu i Turskoj. Rosatom je tokom januara ove godine imao 21 ugovor za izgradnju nuklearnih reaktora, a pre godinu dana samo njih 12. Rosatom je spreman i da zameni nemačke kompanije E.ON i RWE u izgradnji nuklearnih elektrana u Velikoj Britaniji.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Japan je posle nuklearnog incidenta u Fukušimi, zbog bezbednosnih provera zatvorio i poslednji aktivni nuklearni reaktor, od 50 koliko ih je radilo do te katastrofe.
Ponovo puštanje u rad ispravnih reaktora koji su zaustavljeni zbog održavanja ili zbog potresa uslovljeno je novim testovima izdržljivosti, posebno na prirodne katastrofe, i odobrenjem lokalnih vlasti. Posle nesreće nijedan reaktor još nije pušten ponovo u rad.
Od zatvaranja poslednjeg reaktora Japan više nema struju proizvedenu iz nuklearnih izvora, iz kojih se do pre nuklearne katastrofe proizvodilo 30 odsto struje. Da bi nadoknadio gašenje atomskih elektrana, ta zemlja trenutno troši 25 odsto više uvezenog gasa i 150 odsto više sirove nafte nego u godini pre nesreće u Fukušimi.
U Japanu 80 odsto od 3.000 ispitanika želi da u Japanu prestane da se koristi nuklearna energija, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Vlada Japana zato planira da tokom ove godine napravi plan za celokupnu novu energetsku politiku zemlje.
Zbog toga je sudbina većine nuklearki u Japanu prilično neizvesna, a razmišlja se da se u Fukušimi, umesto nuklearne izgradi najveća geotermalna elektrana u Japanu.
Nemačka je pre nekoliko meseci ugasila čak osam nuklearki, a sada je, pored velikog uzleta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nemačka energetika u velikoj meri počela da računa i na gasne elektrane, naročito posle izgradnje druge linije Severnog toka i udvostručavanja priliva ruskog gasa sa ove trase.