- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Svejedno je ko će nas poniziti
Uoči premijere predstave „Pozovi M radi užitka”, 9. aprila, u „Zvezdara teatru”, porazgovarali smo sa autorkom teksta i mladom glumicom koja tumači jednu od uloga. Objasnile su nam zašto ih je sadašnji trenutak razočarao, kako su zadržale optimizam i radost i zbog čega, ipak, mogu da vrisnu: „Jupiiiiii”
Dobre prijateljice, saradnice i umetnice: Mirjana Bobić-Mojsilović i Katarina ŽutićUoči premijere predstave „Pozovi M radi užitka”, 9. aprila, u „Zvezdara teatru”, porazgovarali smo sa autorkom teksta i mladom glumicom koja tumači jednu od uloga. Objasnile su nam zašto ih je sadašnji trenutak razočarao, kako su zadržale optimizam i radost i zbog čega, ipak, mogu da vrisnu: „Jupiiiiii”
Dan sunčan, baš pravi za susret sa energijama kakve nose naše sagovornice uoči početka probe u pozorištu “Zvezdara teatar”. Vrca smeh, upadice i definicije podočnjaka, a onda se slažemo da lepota dolazi iznutra...nego kako.
Drama pod nazivom “Imitacija života” štampana je u zborniku “Savremena srpska drama” i premijerno izvedena 2003. godine, pod istim naslovom. Igrana je na scenama Narodnog pozorišta u Beogradu ali i u Bratislavi, Tuzli, Podgorici i kao drama na Radio-Beogradu. U osnovi to je tragikomična priča o umetnicima u vremenu tranzicije, ili o tome šta stvarnost čini od naših snova. Da li je komad uopšte trebalo prilagođavati trenutku u odnosu na period od pre osam godina?
- Promenjen je naslov u “Pozovi M radi užitka”, dodata mu nova energija, i ništa više jer, paradoksalno, on je danas aktuelniji, potresniji, istinitiji nego onda. Tako se ispostavilo - kaže Mirjana Bobić, uz napomenu da je sada, zapravo, ubačena samo jedna rečenica, ona o Evropi.
Međutim, sada, osam godina posle, priča o dvema glumicama bez posla koje rade na “hot-lajnu”, a za okolinu imaju sasvim druge verzije o tome čime se, zapravo, bave. Tu je i mladi pisac koji sanja da napiše dramu za njih dve, a trenutno piše reklamne slogove za jetrenu paštetu...
Rediteljka daje napomene
Drama pod nazivom “Imitacija života” štampana je u zborniku “Savremena srpska drama” i premijerno izvedena 2003. godine, pod istim naslovom. Igrana je na scenama Narodnog pozorišta u Beogradu ali i u Bratislavi, Tuzli, Podgorici i kao drama na Radio-Beogradu. U osnovi to je tragikomična priča o umetnicima u vremenu tranzicije, ili o tome šta stvarnost čini od naših snova. Da li je komad uopšte trebalo prilagođavati trenutku u odnosu na period od pre osam godina?
- Promenjen je naslov u “Pozovi M radi užitka”, dodata mu nova energija, i ništa više jer, paradoksalno, on je danas aktuelniji, potresniji, istinitiji nego onda. Tako se ispostavilo - kaže Mirjana Bobić, uz napomenu da je sada, zapravo, ubačena samo jedna rečenica, ona o Evropi.
Međutim, sada, osam godina posle, priča o dvema glumicama bez posla koje rade na “hot-lajnu”, a za okolinu imaju sasvim druge verzije o tome čime se, zapravo, bave. Tu je i mladi pisac koji sanja da napiše dramu za njih dve, a trenutno piše reklamne slogove za jetrenu paštetu...
Rediteljka daje napomene
- Taj njihov životni humor pomešan je sa istinskim očajem. Izgubili smo nadu jer nam niko nije objasnio da tranzicija znači apsolutnu nesigurnost, da kapitalizam ne znači bolji život nego teži i nesigurniji, a jedino obilje koje imamo je obilje parola - kaže autorka.
Kada je prvi put pročitala tekst, Katarina Žutić se, kaže, oduševila jer ima u sebi svu muku koje nose mali obični ljudi, a naročito taj srednji sloj koji je gotovo iščezao. S radošću je i pre osam godina, kao i danas, prihvatila da igra ulogu mlade glumice Angeline:
- Glavni junaci su ljudi koji liče na svakoga od nas koji se borimo da sastavimo kraj s krajem, bez obzira na profesiju. I pre osam godina smo se mučili, i dan-danas je tako, i tekst kao da je sada pisan a ne tada. Publika će imati zašto da se nasmeje, ali, bogami, i da zaplače. Nekada smo imali nadu da će promene doneti boljitak, ali te nade više nema i to je naš tragedija, a o tome, zapravo, govori ovaj tekst - kaže Katarina Žutić.
Kako to bravurozno radi, uverili smo se posmatrajući je na probi uz partnera Ivana Jeftovića koji igra mladog pisca Milivoja.
Veliki početak i novo ime
Ulogu nekada čuvene glumice Olge Krunić, odnosno Sisi, (ranije je igrala Nada Blam) sada glumi Snežana Savić, što je kuriozitet. Ona se upravo s ovom ulogom posle čitave dve decenije pojavljuje u pozorištu. To je veliki događaj i za umetnicu a uverili smo se biće i za publiku. Pisac i reditelj predstave Mirjana Bobić kaže da je veoma srećna zbog te činjenice jer je Snežana “sjajna glumica sa velikim i komičnim i dramskim kapacitetom”, a pošto je veliki tremaroš, ima izvanrednu podršku od ostatka ekipe:
Rediteljka sa Snežanom Savić pre probe
Kada je prvi put pročitala tekst, Katarina Žutić se, kaže, oduševila jer ima u sebi svu muku koje nose mali obični ljudi, a naročito taj srednji sloj koji je gotovo iščezao. S radošću je i pre osam godina, kao i danas, prihvatila da igra ulogu mlade glumice Angeline:
- Glavni junaci su ljudi koji liče na svakoga od nas koji se borimo da sastavimo kraj s krajem, bez obzira na profesiju. I pre osam godina smo se mučili, i dan-danas je tako, i tekst kao da je sada pisan a ne tada. Publika će imati zašto da se nasmeje, ali, bogami, i da zaplače. Nekada smo imali nadu da će promene doneti boljitak, ali te nade više nema i to je naš tragedija, a o tome, zapravo, govori ovaj tekst - kaže Katarina Žutić.
Kako to bravurozno radi, uverili smo se posmatrajući je na probi uz partnera Ivana Jeftovića koji igra mladog pisca Milivoja.
Veliki početak i novo ime
Ulogu nekada čuvene glumice Olge Krunić, odnosno Sisi, (ranije je igrala Nada Blam) sada glumi Snežana Savić, što je kuriozitet. Ona se upravo s ovom ulogom posle čitave dve decenije pojavljuje u pozorištu. To je veliki događaj i za umetnicu a uverili smo se biće i za publiku. Pisac i reditelj predstave Mirjana Bobić kaže da je veoma srećna zbog te činjenice jer je Snežana “sjajna glumica sa velikim i komičnim i dramskim kapacitetom”, a pošto je veliki tremaroš, ima izvanrednu podršku od ostatka ekipe:
Rediteljka sa Snežanom Savić pre probe
- Glavna junakinja se onda zvala Sisi, a sad se zove Mimi. To sam promenila jer mi apsolutno nije išlo. Pre osam godina Sisi je bilo smešno, a sada je degutantno. To je jedan razlog, a drugi je što ne možete da zamislite Snežanu Savić da igra nekog ko se zove Sisi a nije istoimena austrijska princeza - objašnjava Mirjana Bobić duhovito, u svom stilu.
Snežana ima “neverovatan dar i prava je riznica talenta” koji je doneo naročitu snagu i težinu glavnom liku, a njena “kraljevska energija učinila je mnogo dramatičnijim tragičan pad tog istog lika”, obrazlaže Katarina Žutić.
Mala ekipa vrednih ljudi funkcioniše kao jedna harmonična porodica. To se oseća i van probe.
- Potpisujem se i kao reditelj, a mi smo to još u prvoj postavi preživeli, tačnije režiram uz pomoć glumaca - kaže Mirjana Bobić. - Kad mi kažu da nešto nije dobro, prihvatim sugestiju i ne pritiskam ih ni u jednom smislu. Nema dobre saradnje ako se reditelj postavi kao bog. Napravila sam i kostime. Eto, onomad sam lično sašila i haljinu za Snežanu. Probali smo u mojoj gajbi sve dok nismo ovde izašli na scenu. Kad smo došli prvog dana, polovinu scenografije sam dovezla u kolima, od garderobe do rekvizita. Mi smo prava pozorišna domaća radinost. Kaja je glavnu muzičku temu za predstavu odsvirala na svom klaviru i basu, snimila mi, montirala i donela, a njena pomoć mi je u izboru kompletne muzike bila dragocena. Sprema se ona da osnuje i neki svoj bend - odaje Mirjana svoju prijateljicu i dodaje da zaista uživa u ovom poslu. - Jer, meni je sloboda, ipak, najvažnija, a ne pare, pa ovu predstavu i pravimo sami. Niko nam nije dao ni jedan jedini dinar. Nisam ni tražila jer to nikada i ne činim. Za mene je ovo samo igra i nadam se da će biti uspešna a nikoga neće da košta osim mene same i moje umetnike, ukoliko propadnemo, a ne verujem.
Inspiracije ima na pretek
Jesu li i koliko naše sagovornice lično razočarane stvarnošću u odnosu na vreme kada su prvi put radile na komadu koji je čini se aktuelniji nego tada:
- Jesam - prva će Katarina. - U politiku se ne razumem i ne govorim o tome. Nisam ne znam šta očekivala, ali sam se nadala promenama u društvu, ako ništa drugo da će ljudi bar za nijansu imati malo više dostojanstva, da će biti manje javašluka. Mislila sam da nema dalje od onog, međutim, ima. Dostojanstvo je sasvim urušeno, što zvuči nestvarno, a degradacija građanina tolika da se mi više i ne iznenađujemo i gotovo da smo spremni na to. Nas više, zapravo, više ništa ne može povrediti. Kao da je postalo svejedno ko će nas, kada i kako poniziti. Mi suštinski, kao ljudi, kao građani, više nemamo izbora. Probali smo jedno, probali smo drugo, sada idu izbori... možda ćemo probati i treće, ali ovde ljudi kada dođu na vlast, identifikuju se s njom i kao da prestaju da budu ljudi.
Na našu napomenu da bi mogla i malo optimizma da unese u našu priču, Kaja spremno dodaje da “ u vremenu kada je čovečanstvu teško, umetnost cveta jer je njena uloga da kritikuje nesavršenost društva, pa mi umetnici možemo da viknemo - juuupi, imamo inspiraciju!”
- Naravno da sam razočarana - nastavlja i Mirjana. - Sve što ne ide, kod nas se pokriva parolom “Nema veze, jednog dana ćemo da uđemo u Evropu”. Kod mene se ništa nije promenilo sem što sam objavila jedno pet knjiga. Niti sam bogatija, niti sam ovenčana nagradama, ali sam srećnija zato što sam shvatila da ne treba ništa da očekujem od drugih. Sve ću sama kao što sami činila. A samo male stvari su jedini izvor sreće. Eto, pre godinu i po dana imala sam u jednom trenutku pet kolumni, a onda sam u roku od dva meseca ostala samo s jednom, što je drastično smanjilo i moje prihode, ali radije ću da prodajem muškatle na Kalenićevoj pijaci nego da usrećujem nekog mamlaza da održi vlast koji god da je i na bilo kom nivou. Uostalom, srećan je onaj kome malo treba. Znamo da ne možemo da pojedemo sedam kilograma bifteka za ručak i da koliko god imamo para, ne možemo živeti dvesta godina. Jedno takvo poniženje ne dolazi u obzir.
Zato je dobro, kaže još Mirjana, da ljudi mogu da dođu u pozorište i “dožive katarzu jer je u životu nema”. U pozorište, poput “Zvezdara teatra”, koje jedino “nema namrgođenu facu”. Prava prilika je 9. aprila kada će zablistati premijera “Pozovi M radi užitka” ili 18. kada je repriza.
Radmila GRBOVIĆ
Snimio Vladimir MARKOVIĆ
Izvor: Ilustrovana Politika
Snežana ima “neverovatan dar i prava je riznica talenta” koji je doneo naročitu snagu i težinu glavnom liku, a njena “kraljevska energija učinila je mnogo dramatičnijim tragičan pad tog istog lika”, obrazlaže Katarina Žutić.
Mala ekipa vrednih ljudi funkcioniše kao jedna harmonična porodica. To se oseća i van probe.
- Potpisujem se i kao reditelj, a mi smo to još u prvoj postavi preživeli, tačnije režiram uz pomoć glumaca - kaže Mirjana Bobić. - Kad mi kažu da nešto nije dobro, prihvatim sugestiju i ne pritiskam ih ni u jednom smislu. Nema dobre saradnje ako se reditelj postavi kao bog. Napravila sam i kostime. Eto, onomad sam lično sašila i haljinu za Snežanu. Probali smo u mojoj gajbi sve dok nismo ovde izašli na scenu. Kad smo došli prvog dana, polovinu scenografije sam dovezla u kolima, od garderobe do rekvizita. Mi smo prava pozorišna domaća radinost. Kaja je glavnu muzičku temu za predstavu odsvirala na svom klaviru i basu, snimila mi, montirala i donela, a njena pomoć mi je u izboru kompletne muzike bila dragocena. Sprema se ona da osnuje i neki svoj bend - odaje Mirjana svoju prijateljicu i dodaje da zaista uživa u ovom poslu. - Jer, meni je sloboda, ipak, najvažnija, a ne pare, pa ovu predstavu i pravimo sami. Niko nam nije dao ni jedan jedini dinar. Nisam ni tražila jer to nikada i ne činim. Za mene je ovo samo igra i nadam se da će biti uspešna a nikoga neće da košta osim mene same i moje umetnike, ukoliko propadnemo, a ne verujem.
Inspiracije ima na pretek
Jesu li i koliko naše sagovornice lično razočarane stvarnošću u odnosu na vreme kada su prvi put radile na komadu koji je čini se aktuelniji nego tada:
- Jesam - prva će Katarina. - U politiku se ne razumem i ne govorim o tome. Nisam ne znam šta očekivala, ali sam se nadala promenama u društvu, ako ništa drugo da će ljudi bar za nijansu imati malo više dostojanstva, da će biti manje javašluka. Mislila sam da nema dalje od onog, međutim, ima. Dostojanstvo je sasvim urušeno, što zvuči nestvarno, a degradacija građanina tolika da se mi više i ne iznenađujemo i gotovo da smo spremni na to. Nas više, zapravo, više ništa ne može povrediti. Kao da je postalo svejedno ko će nas, kada i kako poniziti. Mi suštinski, kao ljudi, kao građani, više nemamo izbora. Probali smo jedno, probali smo drugo, sada idu izbori... možda ćemo probati i treće, ali ovde ljudi kada dođu na vlast, identifikuju se s njom i kao da prestaju da budu ljudi.
Na našu napomenu da bi mogla i malo optimizma da unese u našu priču, Kaja spremno dodaje da “ u vremenu kada je čovečanstvu teško, umetnost cveta jer je njena uloga da kritikuje nesavršenost društva, pa mi umetnici možemo da viknemo - juuupi, imamo inspiraciju!”
- Naravno da sam razočarana - nastavlja i Mirjana. - Sve što ne ide, kod nas se pokriva parolom “Nema veze, jednog dana ćemo da uđemo u Evropu”. Kod mene se ništa nije promenilo sem što sam objavila jedno pet knjiga. Niti sam bogatija, niti sam ovenčana nagradama, ali sam srećnija zato što sam shvatila da ne treba ništa da očekujem od drugih. Sve ću sama kao što sami činila. A samo male stvari su jedini izvor sreće. Eto, pre godinu i po dana imala sam u jednom trenutku pet kolumni, a onda sam u roku od dva meseca ostala samo s jednom, što je drastično smanjilo i moje prihode, ali radije ću da prodajem muškatle na Kalenićevoj pijaci nego da usrećujem nekog mamlaza da održi vlast koji god da je i na bilo kom nivou. Uostalom, srećan je onaj kome malo treba. Znamo da ne možemo da pojedemo sedam kilograma bifteka za ručak i da koliko god imamo para, ne možemo živeti dvesta godina. Jedno takvo poniženje ne dolazi u obzir.
Zato je dobro, kaže još Mirjana, da ljudi mogu da dođu u pozorište i “dožive katarzu jer je u životu nema”. U pozorište, poput “Zvezdara teatra”, koje jedino “nema namrgođenu facu”. Prava prilika je 9. aprila kada će zablistati premijera “Pozovi M radi užitka” ili 18. kada je repriza.
Radmila GRBOVIĆ
Snimio Vladimir MARKOVIĆ
Izvor: Ilustrovana Politika