Sve sto treba da znate o Breskvi

[Nostradamus]

Rezidba bresaka u rodu
Pre početka rezidbe bresaka u rodu ispituju se cvetni pupoljci na izmrzavanje. Na cvetnim pupoljcima se pravi uzdužni presek po sredini. Zdravi pupoljci ispod ljuskastih listića su zeleni ili žutozeleni, a promrzli su mrki ili žutomrki. Često u pupoljaka sa zelenom bojom može se videti tamni deo u sredini. To je promrzao tučak. Naravno takvi pupoljci neće moći da razviju cvet iz koga će se razviti plod.

 

[Nostradamus]

Uklanjanje vodopija Vodopije su u osnovi nerodni prirasti koji nastaju u uslovima kišnih godina i obilnijeg navodnjavanja ili usled jake rezidbe.
One se u pravilu u potpunosti uklanjaju do osnove.
Kratka i duga rezidba
Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi breskve se razvijaju na srednjim delovima mešovite granćice, koje se nalaze na srednjem i vršnom delu krune, a izložene su direktaoj sunćevoj svetlosti. Na tim granama se razvija najjača boja na plodovima.
Duže produžnice skeletnih grana od 60 cm se skraćuju za jednu četvrtinu do jedne trećine njihove dužine. Što im je slabiji godišnji porast to se jače skraćuju. Kada im je porast manji od 35 cm, one se režu na dvogodišnje delove skeletnih grana iznad bočnog grananja. Konkurenti produžnica se uklanjaju rezanjem u osnovi, ili se režu na rod.

 

[Nostradamus]

Mešovite rodne grančice se ostavljaju od 10—15 cm kod kratke rezidbe i na 18—22 cm kod duge rezidbe, na skeletnim granama drugog reda. Kod kratke rezidbe reže se gornja mešovita grančica na rod, a donja na dva vegetativna pupoljka na zamenu. Na gornjoj se ostavlja 8—16 kolenaca sa cvetnim pupoljcima. Majske kitice i slamaste grančice pri kratkoj rezidbi se ne režu, a pri dugoj one se seku u osnovi. Premvremene grančice se izuzetno režu na rod posle izmrzavanja donjih delova krune, a u drugim slučajevima se mogu rezati samo na zamenu.
Dugom rezidbom se proređuju mešovite rodne grančice na obrastajućim grančicama. Vršne se seku u osnovi, a donje se ostavljaju na rod. Grana koja je donela rod u prošloj godini reže se u osnovi do prve mešovite grančice. Kratkom rezidbom se režu duže bujnije grančice, a kraće grančice slabijeg porasta. Vodopije se mogu iskoristiti za zamenu jako ogoljenih skeletnih grana drugog reda u ciju popravke oblika krune. Izuzetno se iskorišćavaju i za obrastajuće grane, pri čemu se skraćuju na 5—6 kolenaca. Ako rastu prema unutrašnjem ili spoljnom delu krune i zagušćuju, one se seku u osnovi. Prevremene grančice se skraćuju na 3—7 kolenaca sa cvetnim pupoljcima. Bujnija stabla bresaka se režu na duže mešovite grančice, a stabla slabijeg porasta na kraće. Dužim mešovitim grančicama se ostavlja i znatno veći razmak na skeletnim granama.

 

[Nostradamus]

Rezidbom bresaka se smanjuje suvišna količina cvetnih pupoljaka, stimuliše se razvitak krupnijih, lepo obojenih i kvalitetnijih plodova, smanjuje se iznurivanje rodnog drveta breskve sa suviše velikim, brojem sitnih plodova, obezbeđuje se normalno obrazovanje cvetnih pupoljaka za iduću godinu i plodovi se izlažu boljem sunčanom osvetljavanju. Zimska rezidba bresaka u toplijim krajevima naše zemlje obavlja se preko cele zime, a u hladnijim rejonima od sredine februara do početka otvaranja pupoljaka pred početak vegetacije. Pri prelazu sa jednog drveta na drugo alat za rezanje bresaka se dezinfikuje,u cilju sprečavanja širenja virusnih i gljivičnih bolesti. Duga rezidba ima prednost nad kratkom rezidbom u sorti bujnog porasta, gde se breskvik dobro đubri i navodnjava, na plodnom zemljištu, na sunčanim položajima i kod ranih stabala u sorti srednje bujnog porasta, a zatim i kod proizvodnje plodova za industriju za preradu voća, kod sorti koje obrazuju cvetne pupoljke u gornjoj polovini mešovite grančice ili obrazuju same pojedinačne cvetove na kolencima po celoj njihovoj dužini. Kratka rezidba ima prednost nad dugom rezidbom u sorti slabog rasta, zatim kod starijih stabala u sorti bujnog i srednje bujnog rasta u sušnim rejonima i kada se breskve gaje u vinogradu.

 

[Nostradamus]

Podmlađivanje krune bresaka
U bresaka se podmlađuje kruna kada joj oslabi godišnji prirast produžnica ispod 25—30 cm, a grane su zdrave. Kruna se podmladuje rezanjem skeletnih grana na trogodišnje, a poluskeletnih na dvogodišnje delove na bočno grananje. Jače se podmlađuje kruna kada se režu skeletne grane drugog reda na polovinu ili na trećinu njihove dužine, na bočno grananje. Rane na debljim granama se zaglave oštrim nožem, premazuju se prvo sa 3% rastvorom plavog kamena, a zatim belom masnom bojom koja je rastvorena u biljnim uljima.
Pred podmlađivanje breskvik se đubri sa 20 tona zgorelog stajnjaka i sa 60—80 kg aktivnih materija fosfora i kalijuma po jednom hektaru, u jesen. Đubrivo se zaorava na dubinu 18-22 cm. U proleće se dodaje po 80 kg azota po površini breskvika u zoni obima krune.
Letnja rezidba bresaka

 

[Nostradamus]

Letnja rezidba bresaka
Letnja rezidba bresaka izvodi se u junu. Na 2-3 lista se pinciraju mladari koji konkunšu produžnici, a gde se razvijaju po dva mladara iz jednog kolenca, jedan se reže u osnovi, zatim se pinciraju mladari koji zagušćuju krunu prema unutrašnjim i spoljnim delovima i viseći mladari. Krajem juna i početkom jula zakidaju se vrhovi bujnih mladara, ako su duži od 40-50 cm. Tada se produžnice ne pinciraju, ako nisu suviše bujnog rasta, kao i mladari koji su ostavljeni za skeletne grane drugog reda. Neki stručnjaci preporučuju da se zelena rezidba izvede krajem maja i početkom juna. Tada se odstranjuju suvišni mladari rukom. Međutim, takvo odstranjivanje mladara u našim krajevima u nekih sorti izaziva jako lučenje smole na ranama koje su nastale posle ocenjavanja mladara i grane imaju znatno odabljen porast.

 

[Nostradamus]

Proređivanje plodova u bresaka
Na ostavljenim mešovitim grančicama plodovi se proređuju rukom kad porastu do veličine lešnika ili najkasnije do veličine oraha. Plodovi se ostavljaju u srednjem delu mešovitih grančica na razmaku 8-10 cm, kod sorti sa srednje krupnim plodovima na 10—12 cm i kod sorti sa vrlo krupnim plodovima na 12-15 sm, naizmenično. Na majskim kiticama se ostavlja po jedan, a na slamastim grančicama po dva ploda posle kratke rezidbe. Zapaženo je da su plodovi u donjem i vršnom delu mešovite grančice sitniji od plodova u srednjem delu. Prvo se proređuju sorte ranog, zatim sorte srednje ranog, a najkasnije sorte kasnog zrenja plodova.

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Proređivanje plodova
Ova pomotehnička mjera predstavlja dopunu zimskoj rezidbi ciji je cilj da se dobiju plodovi što ujednačenije krupnoće. Kod ranih sorti ovo se obavlja već deset dana nakon procvjetavanja, a kod kasnih 20 dana nakon procvjetavanja. Ručno proređivanje omogućava najbolji raspored plodova što se radi u dva do tri navrata.

 

[Nostradamus]

Rezidba bresaka posle jačeg izmrzavanja
Jače promrzle grane bresaka (kada im potamni kora i drvno tkivo) režu se na dvogodišnje, ređe na četvrogodišnje delove skeletnih ili obrastajućih grana od zadnjeg jednogodišnjeg porasta. Delimično izmrzle breskve (kada im potamni kora i drvno tkivo mešovitim grančicama, a pupoljci su im potpuno izmrzli) režu se na jedno do dva kolenca mešovite grančice, a produžnice skeletnih grana na 3-5 kolenaca, vodopije na 5-8 kolenaca. Breskve sa jako promrzlim skeletnim granama režu se u toku vegetacije (kraj jula i početak avgusta). Rane se premazuju kalemvoskom. Posle izmrzavanja breskve se đubre sa istom normom đubriva kao i posle podmlađivanja.

 

[Nostradamus]

Gajenje bresaka po sistemu ,,fuso"
Na jednogodišnjoj sadnici posle sadnje skraćuju se sve postrane grančice do visine od 50 cm iznad zemlje, u njihovoj osnovi. Iznad 50 cm ostale grančice se režu na dva vidna pupoljka po celoj dužini sadnice, a bez prekraćivanja njenog vrha. U prvoj i drugoj godini posle sadnje režu se mladari koji izrastaju iz stabla do visine od 50 cm u osnovi, a na ostalom delu krune uklanjaju se samo konkurenti produžnica. Ostale grančice i grane za to vreme se ne režu.
U trećoj godini se režu na rod sve mešovite grančice, koje se razvijaju iz postranih pupoljaka. One se ostavljaju na razmaku 15—20 cm. Visina krune se ostavlja do 2,5 m. U to vreme postižu se prinosi po aru oko 150—200 kg. Pojedinačna stabla daju u punoj rodnosti prinos 25—40 kg prvoklasnih plodova. Sadnice bresaka na podlozi od sejanca vinogradarske breskve sade se na razmaku red od reda 5 m, a u redu na 2,5 m, a na podlozi od sejanca gorkog badema 5 X 2 m i na podlozi od Vebijevog badema 4 X 2 m. Za ovaj sistem uzgoja sadnica se sadi uz pritku visine 3 m. Deo pritke treba da se pobode u zemlju u dužini od 80 sm, koji se pre toga premaže asfaltom, katranom, ili se napaljuje ili se potapa u 5% rastvor plavog kamena, radi sprečavanja njenog trulenja.