Iz EU upozoravaju Srbiju na malverzacije
Ekipa „Blica” | 01. 06. 2011. - 00:02h | Foto: Shutterstock
Beograd -- Poreska uprava i srpska kriminalistička policija sve češće ukazuju na to da pranje novca uzima maha i da se ovakve ilegalne transakcije uglavnom obavljaju preko poreskih rajeva. U najnovijim analizama državnih organa stoji da je sve više poreskih utaja, što umanjuje državni bužet, kao i da oprani novac završava u džepovima ljudi iz kriminogene sredine.
U Srbiji je najčešće novac pere tako što vlasnik privatnog preduzeća prodaje robu, ali ne izdaje nikakvu fakturu ili izdaje fakturu po kojoj je kupac dužan da uplati sredstva na račun of šor kompanije koju kontroliše taj vlasnik preduzeća.
Kada novac legne na račun of šor kompanije, deo odlazi na račun dobavljača robe. Razlika, i to onaj veći deo, ide na račun neke osobe ili firme, takođe u of-šor zoni. S tih računa novac se vraća vlasniku u nekoj od domaćih banaka. Neka saznanja ukazuju na to da veliki broj vlasnika firmi jednom mesečno pere novac.
U Srbiji se novac pere, premda manje sume, i u poslovanju s fantomskim preduzećima. Njih u Srbiji ima nekoliko stotina, a neki podaci ukazuju na to da se dnevno otvori i registruje oko 300 firmi. Ove firme posluju s pravim preduzećima. Međutim, sačinjavaju lažne fakture tih preduzeća, a prodaju robu na crnom tržištu. Kako fantomske firme regularno nabavljaju robu, one moraju da tu robu razduže kroz poslovne knjige. Tu im u pomoć pristižu peračka preduzeća, koja im ispostavljaju lažnu fakturu da su robu prodali njima, a ne na crnom tržištu. Plaćanje te robe ide preko računa, a novac se vraća u kešu.
Iz Poreske uprave i policije kažu da najveća opasnost od pranja novca preti od ubacivanja u normalne ekonomske tokove novca od prodaje droge, oružja, trgovine ljudima, razbojništava, korupcije.
Upravo zbog ovoga je i Evropska unija odobrila Srbiji 2,2 miliona evra za borbu protiv pranja novca. Na jučerašnjoj konferenciji o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, Mirko Cvetković, premijer Srbije, rekao je da je cilj Srbije da se ta krivična dela iskorene ili makar svedu na minimum.
- Pranje novca i finansiranje terorizma vode ka podrivanju stabilnosti svih zemalja, ugrožavaju reforme i konkurenciju, strane investicije, bezbednost i ugled zemlje - rekao je premijer Cvetković.
On je dodao da Srbija radi na suzbijanju tih krivičnih dela donošenjem zakona, poboljšanjem saradnje u regionu i saradnjom s međunarodnim finansijskim institucijama, kao i da je ta borba teška i iscrpljujuća. Prema njegovim rečima, Srbija se protiv tih krivičnih dela bori već skoro celu deceniju, a ključ uspešne borbe je dobra saradnja svih učesnika u procesu, kao i međunarodna saradnja i razmena podataka.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je Srbija pojačala napore za borbu protiv privrednog kriminala, ali dalje ta vrsta kriminala i dalje pretnja za razvoj demokratije i vladavine prava.
- Srbija godišnje izgubi tri do pet odsto bruto društvenog proizvoda zbog aktivnosti kriminalnih grupa, pa se takav oblik kriminala mora iskoreniti snažnom akcijom - rekao je Dežer.
Stručnjaci procenjuju da oprani novac čini od dva do pet odsto ukupne svetske proizvodnje, a procena Međunarodnog monetarnog fonda je da „bruto kriminalni proizvod” u svetu premašuje 500 milijardi dolara godišnje. Poreski raj za ulagače iz Srbije su Ujedinjeni Arapski Emirati, Devičanska Ostrva, Sejšelska Ostrva, Lihtenštajn, Gibraltar i Maršalska Ostrva.
Sve češće pranje novca preko poreskih rajeva
Ekipa „Blica” | 01. 06. 2011. - 00:02h | Foto: Shutterstock
Beograd -- Poreska uprava i srpska kriminalistička policija sve češće ukazuju na to da pranje novca uzima maha i da se ovakve ilegalne transakcije uglavnom obavljaju preko poreskih rajeva. U najnovijim analizama državnih organa stoji da je sve više poreskih utaja, što umanjuje državni bužet, kao i da oprani novac završava u džepovima ljudi iz kriminogene sredine.
U Srbiji je najčešće novac pere tako što vlasnik privatnog preduzeća prodaje robu, ali ne izdaje nikakvu fakturu ili izdaje fakturu po kojoj je kupac dužan da uplati sredstva na račun of šor kompanije koju kontroliše taj vlasnik preduzeća.
Kada novac legne na račun of šor kompanije, deo odlazi na račun dobavljača robe. Razlika, i to onaj veći deo, ide na račun neke osobe ili firme, takođe u of-šor zoni. S tih računa novac se vraća vlasniku u nekoj od domaćih banaka. Neka saznanja ukazuju na to da veliki broj vlasnika firmi jednom mesečno pere novac.
U Srbiji se novac pere, premda manje sume, i u poslovanju s fantomskim preduzećima. Njih u Srbiji ima nekoliko stotina, a neki podaci ukazuju na to da se dnevno otvori i registruje oko 300 firmi. Ove firme posluju s pravim preduzećima. Međutim, sačinjavaju lažne fakture tih preduzeća, a prodaju robu na crnom tržištu. Kako fantomske firme regularno nabavljaju robu, one moraju da tu robu razduže kroz poslovne knjige. Tu im u pomoć pristižu peračka preduzeća, koja im ispostavljaju lažnu fakturu da su robu prodali njima, a ne na crnom tržištu. Plaćanje te robe ide preko računa, a novac se vraća u kešu.
Iz Poreske uprave i policije kažu da najveća opasnost od pranja novca preti od ubacivanja u normalne ekonomske tokove novca od prodaje droge, oružja, trgovine ljudima, razbojništava, korupcije.
Upravo zbog ovoga je i Evropska unija odobrila Srbiji 2,2 miliona evra za borbu protiv pranja novca. Na jučerašnjoj konferenciji o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, Mirko Cvetković, premijer Srbije, rekao je da je cilj Srbije da se ta krivična dela iskorene ili makar svedu na minimum.
- Pranje novca i finansiranje terorizma vode ka podrivanju stabilnosti svih zemalja, ugrožavaju reforme i konkurenciju, strane investicije, bezbednost i ugled zemlje - rekao je premijer Cvetković.
On je dodao da Srbija radi na suzbijanju tih krivičnih dela donošenjem zakona, poboljšanjem saradnje u regionu i saradnjom s međunarodnim finansijskim institucijama, kao i da je ta borba teška i iscrpljujuća. Prema njegovim rečima, Srbija se protiv tih krivičnih dela bori već skoro celu deceniju, a ključ uspešne borbe je dobra saradnja svih učesnika u procesu, kao i međunarodna saradnja i razmena podataka.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je Srbija pojačala napore za borbu protiv privrednog kriminala, ali dalje ta vrsta kriminala i dalje pretnja za razvoj demokratije i vladavine prava.
- Srbija godišnje izgubi tri do pet odsto bruto društvenog proizvoda zbog aktivnosti kriminalnih grupa, pa se takav oblik kriminala mora iskoreniti snažnom akcijom - rekao je Dežer.
Egzotična ostrva
Stručnjaci procenjuju da oprani novac čini od dva do pet odsto ukupne svetske proizvodnje, a procena Međunarodnog monetarnog fonda je da „bruto kriminalni proizvod” u svetu premašuje 500 milijardi dolara godišnje. Poreski raj za ulagače iz Srbije su Ujedinjeni Arapski Emirati, Devičanska Ostrva, Sejšelska Ostrva, Lihtenštajn, Gibraltar i Maršalska Ostrva.