LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1] Svaki sedmi par ima problem sa sterilitetom
[/h]
Najave o mogućnosti za vantelesnu oplodnju o trošku države u privatnim klinikama, kao i o otvaranju banke polnih ćelija do kraja 2013, pružaju dodatnu nadu parovima koji imajuu problem sa sterilitetom.
Vantelesna oplodnja o trošku države ove godine će moći da se obavlja i u privatnim ginekološkim ustanovama pošto je Republički fond za zdravstveno osiguranje dobio odobrenje Ministarstva zdravlja da ponovo sklopi ugovore sa privatnicima.
Portparol RFZO Sanja Mirosavljević rekla je Tanjugu da je takva odluka donesena pošto su kapaciteti u državnim ustanovama počeli da se pune i da se stvaraju liste čekanja.
Kako je kazala, Republička stručnja komisija će definisati kriterijume i uslove koje privatnici moraju da ispune ako žele da uđu u program, a potom će biti sproveden i tender.
Do sredine prošle, godine parovi su na vantelesnu oplodnju upućivani i u šest privatnih klinika, sa kojima ugovor od tada nije obnovljen jer je procenjeno da sve prijavljene parove mogu da prime četiri državne klinike - KC Srbije, KC Vojvodine, KC Niš i GAK "Narodni front".
Nedavno je najavljeno da će to uskoro biti moguće i u Zemunskoj bolnici, kao i bolnici u Subotici.
Parovi u Srbiji imaju pravo na dva besplatna pokušaja vantelesne oplodnje, a Grad Beograd finansira i treći.
Stručnjaci ukazuju da su načinjeni pomaci, pa je skoro 30 odsto parova u Srbiji koji su ušli u program ostvarilo potomstvo - što je u skladu sa svetskim standardima.
Kako je ranije rekao direktor Instituta za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije dr Aleksandar Ljubić, na intervenciju se čeka do šest meseci.
On je Tanjugu kazao da postoji veliki broj pacijenata i da se sada radi maksimalnim kapacetima kako bi svi koji su ušli u program mogli da prođu proceduru.
Ljubić dodaje da se za treći pokušaj prijavilo 170 pacijenata i da će postupak biti obavljen u tom Istitutu ili u GAK-u Narodni front.
Dosadašnji uspesi u Intitutu za ginekologiju su oko 38 odsto, što znači da toliko žena koje uđu u program i začnu.
Vantelesnu oplodnju država je počela da finansira od 2006. godine, a do sada je više od 7.000 parova upućeno na program.
Mnogi parovi iz Srbije često pomoć potraže i u inostranstvu, najčešće Českoj, Sloveniji, Rusiji...
Nada za mnoge parove sa sterilitetom, koji su iscrpeli sve mogućnosti lečenja, jeste i osnivanje banke polnih ćelija, za šta je potrebno 1,6 miliona evra.
U Upravi za biomedicinu se nadaju da će KC Srbije do kraja 2013. godine uz pomoć Ministarstva zdravlja uspeti da otvori tu banku reproduktivnog materijala.
Direktorka Uprave za biomedicinu Danica Mihajlović je naglasila da do sada nije bilo moguće izdvojiti sredstva za tu namenu, iako je Klinika za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije uputila zahtev i iskazala spremnost da osnuje banku reproduktivnog materijala.
Kako je Tanjugu rekla Mihajlovićeva, u toj ustanovi je već obezbeđen prostor i kadar je obučen imajući u vidu da se bave postupkom biomedicinski potpomognute oplodnje, a da je razlika samo u tome što bi se postupak obavljao doniranim ćelijama.
Ona je, međutim, ukazala da toj ustanovi nedostaje i oprema.
(Tanjug)
[/h]
Najave o mogućnosti za vantelesnu oplodnju o trošku države u privatnim klinikama, kao i o otvaranju banke polnih ćelija do kraja 2013, pružaju dodatnu nadu parovima koji imajuu problem sa sterilitetom.
Vantelesna oplodnja o trošku države ove godine će moći da se obavlja i u privatnim ginekološkim ustanovama pošto je Republički fond za zdravstveno osiguranje dobio odobrenje Ministarstva zdravlja da ponovo sklopi ugovore sa privatnicima.
Portparol RFZO Sanja Mirosavljević rekla je Tanjugu da je takva odluka donesena pošto su kapaciteti u državnim ustanovama počeli da se pune i da se stvaraju liste čekanja.
Kako je kazala, Republička stručnja komisija će definisati kriterijume i uslove koje privatnici moraju da ispune ako žele da uđu u program, a potom će biti sproveden i tender.
Do sredine prošle, godine parovi su na vantelesnu oplodnju upućivani i u šest privatnih klinika, sa kojima ugovor od tada nije obnovljen jer je procenjeno da sve prijavljene parove mogu da prime četiri državne klinike - KC Srbije, KC Vojvodine, KC Niš i GAK "Narodni front".
Nedavno je najavljeno da će to uskoro biti moguće i u Zemunskoj bolnici, kao i bolnici u Subotici.
Parovi u Srbiji imaju pravo na dva besplatna pokušaja vantelesne oplodnje, a Grad Beograd finansira i treći.
Stručnjaci ukazuju da su načinjeni pomaci, pa je skoro 30 odsto parova u Srbiji koji su ušli u program ostvarilo potomstvo - što je u skladu sa svetskim standardima.
Kako je ranije rekao direktor Instituta za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije dr Aleksandar Ljubić, na intervenciju se čeka do šest meseci.
On je Tanjugu kazao da postoji veliki broj pacijenata i da se sada radi maksimalnim kapacetima kako bi svi koji su ušli u program mogli da prođu proceduru.
Ljubić dodaje da se za treći pokušaj prijavilo 170 pacijenata i da će postupak biti obavljen u tom Istitutu ili u GAK-u Narodni front.
Dosadašnji uspesi u Intitutu za ginekologiju su oko 38 odsto, što znači da toliko žena koje uđu u program i začnu.
Vantelesnu oplodnju država je počela da finansira od 2006. godine, a do sada je više od 7.000 parova upućeno na program.
Mnogi parovi iz Srbije često pomoć potraže i u inostranstvu, najčešće Českoj, Sloveniji, Rusiji...
Nada za mnoge parove sa sterilitetom, koji su iscrpeli sve mogućnosti lečenja, jeste i osnivanje banke polnih ćelija, za šta je potrebno 1,6 miliona evra.
U Upravi za biomedicinu se nadaju da će KC Srbije do kraja 2013. godine uz pomoć Ministarstva zdravlja uspeti da otvori tu banku reproduktivnog materijala.
Direktorka Uprave za biomedicinu Danica Mihajlović je naglasila da do sada nije bilo moguće izdvojiti sredstva za tu namenu, iako je Klinika za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije uputila zahtev i iskazala spremnost da osnuje banku reproduktivnog materijala.
Kako je Tanjugu rekla Mihajlovićeva, u toj ustanovi je već obezbeđen prostor i kadar je obučen imajući u vidu da se bave postupkom biomedicinski potpomognute oplodnje, a da je razlika samo u tome što bi se postupak obavljao doniranim ćelijama.
Ona je, međutim, ukazala da toj ustanovi nedostaje i oprema.
(Tanjug)