Član
- Učlanjen(a)
- 25.01.2010
- Poruka
- 2.174
Svaki četvrti školarac ima i privatne časove
06. decembar 2010. 10:03
Čak 250.000 učenika u Srbiji redovno ide na privatnu vanškolsku nastavu. Najčešće se dodatno uči matematika, fizika, srpski...
Pomodarstvo ili potreba, ali svaki četvrti školarac u Srbiji ima dodatne časove iz pojedinih predmeta, pokazalo je istraživanje koje je uradio Zavod za statistiku.
Oko 250.000 učenika pohađa privatne časove, a samo u jednoj školskoj godini njihovi roditelji za te namene izdvoje oko 7,5 miliona evra. Najviše problema mališani imaju sa matematikom, fizikom, srpskim i stranim jezicima.
Oni koji su u neposrednom kontaktu sa decom svakog dana kažu da se sa privatnim časovima počinje od petog razreda, a učestaliji su pred kontrolne vežbe ili polaganje prijemnih ispita za upis u srednju školu i na fakultet. Kako ističu predavači, nameštanja posla kolegama nema, jer to spada u težu povredu radne obaveze, za koju sleduje - suspenzija.
"Iako ima slučajeva kada su dodatni časovi zaista potrebni, kao što je prelazak iz jedne škole u drugu, činjenica je da roditelji idu linijom manjeg otpora", kaže za "Novosti" kaže Goran Vilotijević, direktor OŠ “Banović Strahinja”.
"Mnogo im je lakše da neko drugi radi sa decom nego da se oni bave njima. Nažalost, što više vremena deca provode za kompjuterom i na Facebooku, njihovo znanje je sve slabije."
Vilotijević ističe i da je gradivo sve obimnije i da je učenicima teško da budu koncentrisani šest ili sedam časova tokom dana. On dodaje da su istraživanja pokazala da su najkoncentrisaniji na trećem i četvrtom času i da tada u rasporedu časova treba da budu teži predmeti. Najmanja koncentracija đaka je tokom prvog i poslednjeg časa.
"Pomodarstvo, kontrola roditelja da li im deca rade, slab odziv đaka na časovima dopunske nastave, dolazak na časove bez urađenih domaćih zadataka, neki su od glavnih razloga za uzimanje dodatnih časova", objašnjava Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
"Ozbiljan problem je što vrlo često te časove drže nestručni ljudi. Reč je uglavnom o studentima, ali ne sa fakulteta koji školuju profesore. Mali broj je profesora matematike koji daju privatne časove, već je uglavnom reč o studentima tehničkih i prirodnih fakulteta."
Praksa je pokazala da roditelji deci plaćaju po dva puta nedeljno matematiku i fiziku, dok se časovi za srpski jezik uzimaju samo pred polaganje za upis u srednju školu ili na fakultet, a iz hemije najčešće pred pismeni ili kontrolni zadatak.
"Trebalo bi za svaki predmet organizovati “otvorena vrata” pa bi učenici mogli da pitaju predmetne nastavnike ono što im nije jasno", predlaže Antić.
"Zašto nastavnici ne bi imali pravo na dopunski rad, kao i lekari. Tako bi deca mogla da imaju stručne predavače, a ne da plaćaju nekima koji nisu kompetentni za taj posao."
Cena dvočasa kreće se od 800 do 1.200 dinara, u zavisnosti od profesora i predmeta. Ima profesora koji iznajme stan ili neki drugi prostor, pa onda drže časove za pet-šest učenika. Tako mogu da zarade i više od 50 evra dnevno.
(MONDO)
06. decembar 2010. 10:03
Čak 250.000 učenika u Srbiji redovno ide na privatnu vanškolsku nastavu. Najčešće se dodatno uči matematika, fizika, srpski...
Pomodarstvo ili potreba, ali svaki četvrti školarac u Srbiji ima dodatne časove iz pojedinih predmeta, pokazalo je istraživanje koje je uradio Zavod za statistiku.
Oko 250.000 učenika pohađa privatne časove, a samo u jednoj školskoj godini njihovi roditelji za te namene izdvoje oko 7,5 miliona evra. Najviše problema mališani imaju sa matematikom, fizikom, srpskim i stranim jezicima.
Oni koji su u neposrednom kontaktu sa decom svakog dana kažu da se sa privatnim časovima počinje od petog razreda, a učestaliji su pred kontrolne vežbe ili polaganje prijemnih ispita za upis u srednju školu i na fakultet. Kako ističu predavači, nameštanja posla kolegama nema, jer to spada u težu povredu radne obaveze, za koju sleduje - suspenzija.
"Iako ima slučajeva kada su dodatni časovi zaista potrebni, kao što je prelazak iz jedne škole u drugu, činjenica je da roditelji idu linijom manjeg otpora", kaže za "Novosti" kaže Goran Vilotijević, direktor OŠ “Banović Strahinja”.
"Mnogo im je lakše da neko drugi radi sa decom nego da se oni bave njima. Nažalost, što više vremena deca provode za kompjuterom i na Facebooku, njihovo znanje je sve slabije."
Vilotijević ističe i da je gradivo sve obimnije i da je učenicima teško da budu koncentrisani šest ili sedam časova tokom dana. On dodaje da su istraživanja pokazala da su najkoncentrisaniji na trećem i četvrtom času i da tada u rasporedu časova treba da budu teži predmeti. Najmanja koncentracija đaka je tokom prvog i poslednjeg časa.
"Pomodarstvo, kontrola roditelja da li im deca rade, slab odziv đaka na časovima dopunske nastave, dolazak na časove bez urađenih domaćih zadataka, neki su od glavnih razloga za uzimanje dodatnih časova", objašnjava Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
"Ozbiljan problem je što vrlo često te časove drže nestručni ljudi. Reč je uglavnom o studentima, ali ne sa fakulteta koji školuju profesore. Mali broj je profesora matematike koji daju privatne časove, već je uglavnom reč o studentima tehničkih i prirodnih fakulteta."
Praksa je pokazala da roditelji deci plaćaju po dva puta nedeljno matematiku i fiziku, dok se časovi za srpski jezik uzimaju samo pred polaganje za upis u srednju školu ili na fakultet, a iz hemije najčešće pred pismeni ili kontrolni zadatak.
"Trebalo bi za svaki predmet organizovati “otvorena vrata” pa bi učenici mogli da pitaju predmetne nastavnike ono što im nije jasno", predlaže Antić.
"Zašto nastavnici ne bi imali pravo na dopunski rad, kao i lekari. Tako bi deca mogla da imaju stručne predavače, a ne da plaćaju nekima koji nisu kompetentni za taj posao."
Cena dvočasa kreće se od 800 do 1.200 dinara, u zavisnosti od profesora i predmeta. Ima profesora koji iznajme stan ili neki drugi prostor, pa onda drže časove za pet-šest učenika. Tako mogu da zarade i više od 50 evra dnevno.
(MONDO)
