Ne gledam seriju jer mi smeta par stvari! Ako zanemarimo neke istoriske greške (tipa sluša se dzez muzika u vreme kad ni u Harlemu nije postojala), tu je dorćolski akcent i vazda prisutni Bosiljčić...
Sama tematika je odlična ali je knjiga naravno bolja...
U istorijatu džeza prvi period, nazvan „Nju Orleans“, po mestu postanka i nastao je mešavinom muzike američkih crnaca i evropske muzike, završava se oko 1918. godine.
Posle Prvog svetskog rata stvoren je novi stil, nazvan „diksilend“, u kome važnu ulogu ima kolektivna improvizacija.
Oko 1930. godine, nekoliko istaknutih muzičara, među kojima klarinetista Beni Gudmen, stvorilo je tzv. sving, koji se oslanja na zvučnost velikih orkestara i pisane aranžmane.
U toku Drugog svetskog rata, zaslugom saksofoniste Čarlija Parkera, pijaniste Telonijusa Monka i trubača Dizija Gilespija, stvoren je stil po imenu bi-bap - on se od svinga razlikuje sitnijom ritmičkom podelom i većom harmonskom složenošću, u kojoj se ogleda uticaj evropske muzike.
Dalji korak u istom pravcu predstavljao je i kul, stvoren oko 1950. godine dok je poslednja struja, nastala oko 1956. godine, nazvana modern bap.
