Cveće unosniji biznis od poljoprivrede
Izvor: Blic Slobodan Mirić, Branka Kuljanin | 19. 09. 2011. - 02:02h
Najmanje milion i po hrizantema gaje meštani sela Čumić na magistralnom putu Kragujevac-Topola. Uzgajanjem cveća bavi se desetine porodica, a kako kažu, od cveća se bolje živi nego od poljoprivrede i stočarstva. Oko 200 proizvođača u Šumadiji preorijentisalo se na proizvodnju baštenskog, balkonskog i rezanog cveća.
Na svega 2.500 kvadratnih metara porodica Lazarević iz Čumića odneguje dve “žetve” godišnje i kažu, prihod je veći od onoga sa svih ostalih 20 hektara njihove zemlje. Ovih dana samo što nije procvetalo 6.500 hrizantema u saksijama koje će dati prosečno 60 cvetova. Ostali cvećari u Čumiću, a ima ih još 89, pridodaće tome još bar milion i po struka ovog prelepog cveta. Svetlana Lazarević kaže da cveće prodaju u Aranđelovcu, Kragujevcu i Beogradu, na pijacama, a najviše u Topoli na Berbanskim danima.
- Mnogo ljudi zaustavi auto kod naše kuće, većinom kupe cveće, a mnogi stanu samo da uživaju i slikaju. A meni žao što nemam vremena da popričam sa svakim jer se stalno radi, uvek smo svi u nekoj žurbi, i sin i suprug, i snaja. Ako hoćete da sve bude dobro i uspešno, nema na selu više vremena za prela, uključili nas u tu tržišnu utakmicu, pa nikako da dođe poluvreme za odmor - priča Svetlana Lazarević, prva cvećarka u kući.
Njen sin Rajko Lazarević kaže da je cela porodica uključena u proizvodnju cveća.
- Ovde najviše rada ostavi moja majka Svetlana, supruga Danijela takođe se isključivo zanima cvećem, ali sad čuva bebu, otac i ja svaštarimo, ima nas svugde, i na njivi i u štali - priča mladi otac troje dece Rajko Lazarević koji je završio srednju školu, ali mu nikada „na um nije palo da ode iz svog Čumića“. Pored cveća, Lazarevići imaju tri krave, hrane šest bikova za prodaju. Na 20 hektara sejali su kukuruz, pšenicu i detelinu, ali ipak cveće je glavno.
- Naši ljudi vole cveće, kud god krenete nema kuće ni dvorišta ni balkona bez cveća. Znači ima ko da kupi, samo treba doneti i prodati. Muškarci su dobri kupci, priznajem bolji od nas žena, mi smo izbirljive, oklevamo, a oni kad kupe, baš kupe - hvali Svetlana jači pol. Za zanat kojim se bave Lazarevići učili su sami na svom iskustvu. Počeli su sa malo više cveća za sebe i svoju rodbinu, a kad su videli da to traže i drugi, odlučili su da zasade celu plantažu. Od prošle godine krenuli su i sa plastenicima u kojima sade jovu, muškatlu i petuniju, tako da oko cveća rade i celu zimu.
- Nekada se živelo komotnije, zima je bila da se porodica sabere, da se pripoveda, da se setimo prošlosti i naših umrlih i planira za proleće, ali više nema toga, ako hoćeš da ne pa’neš državi na grbaču, ne daj bože, mora da se radi - pričala Svetlana Lazarević. Ova porodica samo je jedna od 200 u Šumadiji koje se bave uzgojem cveća. Šumadinci su osnovali i klaster proizvođača cveća pre pet godina, a u njega su ušli cvećari iz Knića, Rače i Kragujevca.
- Svi proizvođači su registrovani kao individualni poljoprivredni proizvođači i proizvodnja cveća im je osnovna i najčešće jedina delatnost. Sezonski proizvode se hrizanteme, kale, ruže, lepi jova, ledeno srce, muškatle, petunije i uglavnom sve proizvedeno cveće se plasira na okolnim i pijacama u Kragujevcu i Beogradu, ali smo imali i veće narudžbe poput ugovora o uređenju jedne poslovne zgrade u Beogradu, vredan oko 2,5 miliona dinara. Od Ministarstva ekonomije dobili smo sredstva za otvaranje kancelarije i uvođenje novih tehnologija - kaže Simon Zečević iz klastera „Šumadijski cvet“. U proseku jedan proizvođač plasira oko 8.000 komada cveća, mesečno je moguća zarada od oko 500 evra, a ako se zna da je oko 200 proizvođača, samo na proizvodnji cveća ostvari se promet od oko 100.000 evra mesečno.
Šumadinci gaje milione hrizantema i muškatli
Izvor: Blic Slobodan Mirić, Branka Kuljanin | 19. 09. 2011. - 02:02h
Najmanje milion i po hrizantema gaje meštani sela Čumić na magistralnom putu Kragujevac-Topola. Uzgajanjem cveća bavi se desetine porodica, a kako kažu, od cveća se bolje živi nego od poljoprivrede i stočarstva. Oko 200 proizvođača u Šumadiji preorijentisalo se na proizvodnju baštenskog, balkonskog i rezanog cveća.
Na svega 2.500 kvadratnih metara porodica Lazarević iz Čumića odneguje dve “žetve” godišnje i kažu, prihod je veći od onoga sa svih ostalih 20 hektara njihove zemlje. Ovih dana samo što nije procvetalo 6.500 hrizantema u saksijama koje će dati prosečno 60 cvetova. Ostali cvećari u Čumiću, a ima ih još 89, pridodaće tome još bar milion i po struka ovog prelepog cveta. Svetlana Lazarević kaže da cveće prodaju u Aranđelovcu, Kragujevcu i Beogradu, na pijacama, a najviše u Topoli na Berbanskim danima.
- Mnogo ljudi zaustavi auto kod naše kuće, većinom kupe cveće, a mnogi stanu samo da uživaju i slikaju. A meni žao što nemam vremena da popričam sa svakim jer se stalno radi, uvek smo svi u nekoj žurbi, i sin i suprug, i snaja. Ako hoćete da sve bude dobro i uspešno, nema na selu više vremena za prela, uključili nas u tu tržišnu utakmicu, pa nikako da dođe poluvreme za odmor - priča Svetlana Lazarević, prva cvećarka u kući.
Njen sin Rajko Lazarević kaže da je cela porodica uključena u proizvodnju cveća.
- Ovde najviše rada ostavi moja majka Svetlana, supruga Danijela takođe se isključivo zanima cvećem, ali sad čuva bebu, otac i ja svaštarimo, ima nas svugde, i na njivi i u štali - priča mladi otac troje dece Rajko Lazarević koji je završio srednju školu, ali mu nikada „na um nije palo da ode iz svog Čumića“. Pored cveća, Lazarevići imaju tri krave, hrane šest bikova za prodaju. Na 20 hektara sejali su kukuruz, pšenicu i detelinu, ali ipak cveće je glavno.
- Naši ljudi vole cveće, kud god krenete nema kuće ni dvorišta ni balkona bez cveća. Znači ima ko da kupi, samo treba doneti i prodati. Muškarci su dobri kupci, priznajem bolji od nas žena, mi smo izbirljive, oklevamo, a oni kad kupe, baš kupe - hvali Svetlana jači pol. Za zanat kojim se bave Lazarevići učili su sami na svom iskustvu. Počeli su sa malo više cveća za sebe i svoju rodbinu, a kad su videli da to traže i drugi, odlučili su da zasade celu plantažu. Od prošle godine krenuli su i sa plastenicima u kojima sade jovu, muškatlu i petuniju, tako da oko cveća rade i celu zimu.
- Nekada se živelo komotnije, zima je bila da se porodica sabere, da se pripoveda, da se setimo prošlosti i naših umrlih i planira za proleće, ali više nema toga, ako hoćeš da ne pa’neš državi na grbaču, ne daj bože, mora da se radi - pričala Svetlana Lazarević. Ova porodica samo je jedna od 200 u Šumadiji koje se bave uzgojem cveća. Šumadinci su osnovali i klaster proizvođača cveća pre pet godina, a u njega su ušli cvećari iz Knića, Rače i Kragujevca.
- Svi proizvođači su registrovani kao individualni poljoprivredni proizvođači i proizvodnja cveća im je osnovna i najčešće jedina delatnost. Sezonski proizvode se hrizanteme, kale, ruže, lepi jova, ledeno srce, muškatle, petunije i uglavnom sve proizvedeno cveće se plasira na okolnim i pijacama u Kragujevcu i Beogradu, ali smo imali i veće narudžbe poput ugovora o uređenju jedne poslovne zgrade u Beogradu, vredan oko 2,5 miliona dinara. Od Ministarstva ekonomije dobili smo sredstva za otvaranje kancelarije i uvođenje novih tehnologija - kaže Simon Zečević iz klastera „Šumadijski cvet“. U proseku jedan proizvođač plasira oko 8.000 komada cveća, mesečno je moguća zarada od oko 500 evra, a ako se zna da je oko 200 proizvođača, samo na proizvodnji cveća ostvari se promet od oko 100.000 evra mesečno.
Izvoze u BiH i Crnu Goru
Oko pet odsto ukupne proizvodnje, u vrednosti od nekoliko desetina hijada evra, članovi klastera pojedinačno izvoze na inostrano tržište, u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Postoje šanse i za izvoz na tržišta Evropske unije, prvenstveno u Rumuniju i Bugarsku.