Dałe
- Učlanjen(a)
- 04.10.2011
- Poruka
- 3.295
[h=2]Sukob ruskih oligarha pred engleskim sudom[/h]
Izvor:Novosti
“Prljav veš“ iz Moskve - sudski spor Borisa Berezovskog i Romana Abramoviča stigao čak do Londona. Kako je Jeljcinova država podelila narodnu imovinu svojim najvernijim prijateljima
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
SUĐENJE dvojice ruskih oligarha Borisa Berezovskog i Romana Abramoviča u Londonu urnebesni je poslovno-politički striptiz ruskih milijardera. Na svakom ročištu priča se priča kako je opljačkana Rusija i kolika je uloga u tome porodice bivšeg predsednika Borisa Jeljcina?
Advokat Abramoviča Džonatan Sampšan objasnio je kako je Berezovski stekao milijarde a da nije uložio cent. Ulog je veza u Kremlju.
Svoj paket akcija u “Sibnjeftu” Berezovski je prodao za 1,3 milijarde dolara. Kompaniju je posle Abramovič preprodao državnom “Gaspromu” 2005. za 13 milijardi. U čemu je tu problem za sud? Berezovski tvrdi da je pod pritiskom Abramoviča morao da mu proda akcije, u “Sibnjeftu” i “Rusalu” u periodu 2000-2003, znatno jeftinije od tržišne vrednosti.
Na suđenju je lepo objašnjeno da je Berezovski bio vrlo uticajan devedesetih, zahvaljujući druženju sa Jeljcinovom porodicom. Pre predsedničkih izbora 1996. on je nagovorio Jeljcina da se stvori “Sibirska naftna kompanija” - od dve državne kompanije. “Sibnjeft” se obavezuje da će finansirati glavni ruski TV kanal, a zauzvrat - kompaniju će kupiti Abramovič.
ZABORAVIO SKROMNOSTABRAMOVIČ ima četiri jahte, od kojih je najnovija najduža na svetu - 162 metra. Ima dva aviona, tri helikoptera i desetak skupocenih automobila. I do sada se mnogo puta postavljalo pitanje ko su pravi vlasnici kompanije “Milhaus”. Nominalno jeste Abramovič, ali se ne zna imaju li u njoj udela članovi Jeljcinove porodice, koji su omogućili da stekne to veliko bogatstvo.
Jeljcin je to dopustio, jer mu je Berezovski obećao podršku televizije na izborima 1996. I, stvarno, u julu 1996. Jeljcin je odao priznanje Berezovskom za organizaciju predsedničke kampanje.
Te godine Berezovski postaje član saveta direktora “Sibirske naftne kompanije”. Abramovič se dogovorio da 50 posto akcija “Sibnjefta” dobije on, a po 25 Berezovski i Patarkacišvili. Sve na reč, bez pismenih tragova.
Berezovski nije uložio ni cent, ali su mu u periodu 1995-2002. kompanije Abramoviča isplatile dve milijarde dolara.
Berezovski je priznao na sudu da je koristio veze sa Tatjanom Jeljcin i njenim mužem Valentinom Jumaševom.
Britanci su suđenje nazvali “procesom godine”. To je pravi spektakl, a sudije i novinari su morali da savladaju repertoar banditskih termina: “kriša” je “zaštita”, “zamočit” na banditskom znači ubiti, a “otkat” je naknada ljudima koji su pomogli da se dobije posao. Sve što se moglo videti u kriminalnim serijalima o banditima u vreme ruske privatizacije sada se sluša i gleda na sudu.
Očekuje se da će proces trajati tri meseca. O svemu o čemu se godinama nagađalo, sada na sudu govore akteri. Kao svedok bi mogao da se pojavi i Aleksandar Vološin, dugogodišnji šef predsedničke administracije u vreme Jeljcina, kao i Vladimira Putina u prvom mandatu.
Sa Tanjom Jeljcin Berezovski je upoznao Abramoviča 1994. Kasnije Abramovič postaje momak s nadimkom “Tanjin novčanik”.
Bivši potpredsednik ruske vlade Oleg Sisujev novinarima moskovskog nedeljnika “Argumenti i fakti” je pričao da je pomislio da je Abramovič nečiji šofer kada ga je prvi put video 1997..
Rana skromnost Abramoviča se objašnjava sirotinjskim detinjstvom. Rano je ostao bez roditelja, pa je rastao kod rođaka u Sibiru. U januaru 1987. je radio kao mehaničar u moskovskoj firmi “Mosspec montaž”. Već 1989. je počeo da proizvodi igračke od plastike. Prebacio se na naftni biznis. Bio je direktor firme “Petroltrans” i prevozio naftu i derivate. Otud 1995. postaje jedan od osnivača “Sibnjefta”.
Pod uticajem Berezovskog krenuo je i u politiku, pa je decembru 1999. izabran za člana Dume. Godinu dana kasnije postao je gubernator Čukotke. U julu 2003. kupio je londonski “Čelsi”, da uđe u svetsko društvo. Mnogima u Rusiji nije bilo jasno kako Kremlju ne smeta da gubernator Čukotke više boravi u Londonu nego u Rusiji. Kasnije je on sam zatražio ostavku na gubernatorsko mesto.
Berezovski je okarkterisao Abramoviča kao “dobrog psihologa koji je umeo da se dopadne, a inače nije visokog intelekta”. Za sebe je Berezovski rekao da je “jedan od najuticajnijih u Rusiji zbog intelektualnih sposobnosti”.
Boris Berezovski (65) je doktor matematike. Dogurao je do Akademije nauka. Prve velike pare, naravno, zaradio je varajući državu. Uzeo je “lade” po subvencionisanoj izvoznoj ceni, a zatim ih prodao u Rusiji. U obračunu sa “konkurentima” ranjen je juna 1994. A onda je 1996. postao zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije.
Krajem devedesetih, država se konačno probudila. U aprilu 1999. rusko tužilaštvo je podiglo optužnicu, ali je on već bio u inostranstvu. U novembru 1999. povučena je optužnica i on je u Karačajevo Čerkesiji izabran za člana parlamenta. Tada mu je pomagao režiser Nikita Mihalkov.
Berezovski je 17. jula 2000. dao ostavku na mesto člana parlamenta. Objavio je da se protivi Putinovoj reformi, jer on hoće da uništi veliki privatni biznis. Nedugo zatim, u strahu da ga ne uhapse zbog lopovluka u “Aeroflotu”, Berezovski je odjezdio na Zapad.
Berezovski je na sudu u Londonu rekao i jednu veliku istinu: sve su ruske naftne kompanije radile po shemi “Jukosa”. Ni Berezovski ni Abramovič kao ni drugi nisu ništa manje kršili zakon od Mihaila Hodorkovskog, koji je godinama u zatvoru.
Izvor:Novosti
“Prljav veš“ iz Moskve - sudski spor Borisa Berezovskog i Romana Abramoviča stigao čak do Londona. Kako je Jeljcinova država podelila narodnu imovinu svojim najvernijim prijateljima
MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA
SUĐENJE dvojice ruskih oligarha Borisa Berezovskog i Romana Abramoviča u Londonu urnebesni je poslovno-politički striptiz ruskih milijardera. Na svakom ročištu priča se priča kako je opljačkana Rusija i kolika je uloga u tome porodice bivšeg predsednika Borisa Jeljcina?
Advokat Abramoviča Džonatan Sampšan objasnio je kako je Berezovski stekao milijarde a da nije uložio cent. Ulog je veza u Kremlju.
Svoj paket akcija u “Sibnjeftu” Berezovski je prodao za 1,3 milijarde dolara. Kompaniju je posle Abramovič preprodao državnom “Gaspromu” 2005. za 13 milijardi. U čemu je tu problem za sud? Berezovski tvrdi da je pod pritiskom Abramoviča morao da mu proda akcije, u “Sibnjeftu” i “Rusalu” u periodu 2000-2003, znatno jeftinije od tržišne vrednosti.
Na suđenju je lepo objašnjeno da je Berezovski bio vrlo uticajan devedesetih, zahvaljujući druženju sa Jeljcinovom porodicom. Pre predsedničkih izbora 1996. on je nagovorio Jeljcina da se stvori “Sibirska naftna kompanija” - od dve državne kompanije. “Sibnjeft” se obavezuje da će finansirati glavni ruski TV kanal, a zauzvrat - kompaniju će kupiti Abramovič.
ZABORAVIO SKROMNOSTABRAMOVIČ ima četiri jahte, od kojih je najnovija najduža na svetu - 162 metra. Ima dva aviona, tri helikoptera i desetak skupocenih automobila. I do sada se mnogo puta postavljalo pitanje ko su pravi vlasnici kompanije “Milhaus”. Nominalno jeste Abramovič, ali se ne zna imaju li u njoj udela članovi Jeljcinove porodice, koji su omogućili da stekne to veliko bogatstvo.
Jeljcin je to dopustio, jer mu je Berezovski obećao podršku televizije na izborima 1996. I, stvarno, u julu 1996. Jeljcin je odao priznanje Berezovskom za organizaciju predsedničke kampanje.
Te godine Berezovski postaje član saveta direktora “Sibirske naftne kompanije”. Abramovič se dogovorio da 50 posto akcija “Sibnjefta” dobije on, a po 25 Berezovski i Patarkacišvili. Sve na reč, bez pismenih tragova.
Berezovski nije uložio ni cent, ali su mu u periodu 1995-2002. kompanije Abramoviča isplatile dve milijarde dolara.
Berezovski je priznao na sudu da je koristio veze sa Tatjanom Jeljcin i njenim mužem Valentinom Jumaševom.
Britanci su suđenje nazvali “procesom godine”. To je pravi spektakl, a sudije i novinari su morali da savladaju repertoar banditskih termina: “kriša” je “zaštita”, “zamočit” na banditskom znači ubiti, a “otkat” je naknada ljudima koji su pomogli da se dobije posao. Sve što se moglo videti u kriminalnim serijalima o banditima u vreme ruske privatizacije sada se sluša i gleda na sudu.
Očekuje se da će proces trajati tri meseca. O svemu o čemu se godinama nagađalo, sada na sudu govore akteri. Kao svedok bi mogao da se pojavi i Aleksandar Vološin, dugogodišnji šef predsedničke administracije u vreme Jeljcina, kao i Vladimira Putina u prvom mandatu.
Sa Tanjom Jeljcin Berezovski je upoznao Abramoviča 1994. Kasnije Abramovič postaje momak s nadimkom “Tanjin novčanik”.
Bivši potpredsednik ruske vlade Oleg Sisujev novinarima moskovskog nedeljnika “Argumenti i fakti” je pričao da je pomislio da je Abramovič nečiji šofer kada ga je prvi put video 1997..
Rana skromnost Abramoviča se objašnjava sirotinjskim detinjstvom. Rano je ostao bez roditelja, pa je rastao kod rođaka u Sibiru. U januaru 1987. je radio kao mehaničar u moskovskoj firmi “Mosspec montaž”. Već 1989. je počeo da proizvodi igračke od plastike. Prebacio se na naftni biznis. Bio je direktor firme “Petroltrans” i prevozio naftu i derivate. Otud 1995. postaje jedan od osnivača “Sibnjefta”.
Pod uticajem Berezovskog krenuo je i u politiku, pa je decembru 1999. izabran za člana Dume. Godinu dana kasnije postao je gubernator Čukotke. U julu 2003. kupio je londonski “Čelsi”, da uđe u svetsko društvo. Mnogima u Rusiji nije bilo jasno kako Kremlju ne smeta da gubernator Čukotke više boravi u Londonu nego u Rusiji. Kasnije je on sam zatražio ostavku na gubernatorsko mesto.
Berezovski je okarkterisao Abramoviča kao “dobrog psihologa koji je umeo da se dopadne, a inače nije visokog intelekta”. Za sebe je Berezovski rekao da je “jedan od najuticajnijih u Rusiji zbog intelektualnih sposobnosti”.
Boris Berezovski (65) je doktor matematike. Dogurao je do Akademije nauka. Prve velike pare, naravno, zaradio je varajući državu. Uzeo je “lade” po subvencionisanoj izvoznoj ceni, a zatim ih prodao u Rusiji. U obračunu sa “konkurentima” ranjen je juna 1994. A onda je 1996. postao zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije.
Krajem devedesetih, država se konačno probudila. U aprilu 1999. rusko tužilaštvo je podiglo optužnicu, ali je on već bio u inostranstvu. U novembru 1999. povučena je optužnica i on je u Karačajevo Čerkesiji izabran za člana parlamenta. Tada mu je pomagao režiser Nikita Mihalkov.
Berezovski je 17. jula 2000. dao ostavku na mesto člana parlamenta. Objavio je da se protivi Putinovoj reformi, jer on hoće da uništi veliki privatni biznis. Nedugo zatim, u strahu da ga ne uhapse zbog lopovluka u “Aeroflotu”, Berezovski je odjezdio na Zapad.
Berezovski je na sudu u Londonu rekao i jednu veliku istinu: sve su ruske naftne kompanije radile po shemi “Jukosa”. Ni Berezovski ni Abramovič kao ni drugi nisu ništa manje kršili zakon od Mihaila Hodorkovskog, koji je godinama u zatvoru.