Subotica u slikama...

[sanolis]

​

 

[zjovan29]

 

[Haxon]

Trubes,jedno od najlepsih mesta za izlaske

 

[zjovan29]

'Elibertacijska diploma' - dokument o sticanju statusa slobodnog grada. Slikao u Muzeju grada.

Inače, Suboticu znam iz sredine 50-tih. Kad su kolovozi u centru bili popločani zutim ciglama (klinker ?), kad je Palić bilo vikend naselje (kako bi se to sad reklo) do koga se išlo otvorenim tramvajem kroz polja. A o biciklima da se ne priča. Bilo je tada u svim mestima Vojvodine to glavno prevozno sredstvo. U Subotici posebno jer je ona prostranija od drugih gradova. Zato nije ni slučajnost što je tu bila i FBP (Farbika bicikla Partizan) u koju su obavezno dolazile đačke ekskurzije, ali je poseta fabrici čokolade Pionir bio pravi doživljaj. Dok su drugi umakali prste u toplu čokoladu u kazanima za mešanje, ja sam se navadio na fil za Negro bombone. I sada je imam ustima; i crn jezik kad god iziđem iz kola (jer mi u kolima stoji bar desetak komada - za svaki slučaj). Samo, sada se fil jedva može naći, a nekada je tvrdi deo bombone bio samo tanka opna.











Gradovima sa fontanama i vodoskocima uvek zavidim.



Svatovi se slikaju ispred Gradske kuće. Retko lep i prijatan ambijent za tako svečani čin. Sliku trubača u jarko crvenimn sakoima izostavljam (imam je u Galerijama) jer meni ne pripadaju ovde. (Post 'zarđalog klina' sa oporim ukusom otprilike glasi: nije to više ta Subotica. Pa ni 'Negro' nije više isti! Ja bih radije da ne vidim sve. Nekad je lepo biti noj.)

Za letnje šetnje i sedenje u kafićima Subotica je prijatnija od drugih gradova. Zelenila ima toliko da suncobrani nisu ni potrebni. Proverite sami!



Ove moje slike su iz 2006. Obnova Sinagoge je tad bila u početnoj fazi. Da ne komentarišem što je zgrada uopšte stigla do tog stanja.

'Muljajući po Internetu' (to je moj izraz za surfovanje) naišao sam na nekoliko ličnosti iz naše istorije koji su gotovi predlošci za avanturističke romane ili filmove.

Car Jovan Nenad je jedana od tih ličnosti.



Tekst koji sledi sam izvadio je iz Istorije srpskog naroda V. Ćorovića. Delo je napisano krajem 30-tih prošlog veka i nije ni nalik ovima u kojima su Srbi 'nebeski narod'. Zato se njime služim kad god mogu.

''Posle pogibije madjarskog kralja Lajoša, beše se postavilo pitanje ko ce doci za njegovog naslednika. Po dvorskom sporazumu imao je to biti austriski nadvojvoda Ferdinand, sin cara Maksimilijana, i brat tada najmoćnijeg vladara Evrope cara Karla V.

Ali drugi deo madjarskih velikaša ne htede da primi Habzburga, pozivajući se na jedan zakljčcak madjarskog sabora od 1505. god., da stranac ne može biti ugarski kralj. Njihov kandidat bio je bogati Jovan Zapolja, koji je imao mnogo pristalica naročito u istočnom delu ugarske države. Na tom pitanju podelili su se i hrvatski i srpski velikaši. U zemlji nasta pravi gradjanski rat, koji zahvati i naše ljude. Za Zapolju se izjasnio i "car" Jovan Nenad, jedna neobična i još uvek misteriozna ličnost, koja se pojavila u ovaj mah medju Srbima. On je izbio na površinu posle turskog povlačenja, koje je u južnim oblastima ostavilo pravu pustoš. Medju srpskim beguncima, koji se behu sklonili u Gornji Banat izbi oko Lipove taj mrki i hrabri ccovek, za koga niko nije pravo znao ni ko je ni odakle je. On se sam izdavao za potomka srpskih i vizantiskih vladara i uzeo je naziv cara. Ime Jovan kao da je dodao iz bugarske vladarske tradicije. Kao unapred obeležen nekom višom silom za nešto neobično ljudi su nalazili to, što je on imao "na telu jednu crnu prugu u širini jednog prsta, koja je počinjala kod desne slepoočnice i išla u pravoj liniji sve do stopala desne noge." Pričalo se da se po noći dugo moli bogu i kao da ima, u opštoj nevolji, poslužiti kao neko božje orudje. Uplašeni i zbunjeni svet poverovao je u nj, jer je instiktivno tražio i očekivao neko čudo u svetu koji je bio obezglavljen i sav usplahiren. Niko nije imao mogućnosti da proverava njegovo poreklo i njegove planove. A u narodu, naročito u tom kraju, još se nisu bile zaboravile tradicije Dožinih krstaša. Jovan Nenad je imao nešto od narodnog borca, nešto od hajdučkog avanturiste, a nešto od socialnog revolucionara. Pljačkao je plemićke dvorove, napadao trgovačke karavane, ali ulazio i u borbe s Turcima. Hrabrost mu se mešala s drskošcu, popularnost sa terorom. Razumljivo je s toga, što je oko sebe skupio brzo nekoliko hiljada ljudi. Turske čete i posade, koje su se nalazile u Bačkoj, nisu bile mnogoborojne i Jovan Nenad nije imao mnogo muke da ih savlada i protera. Ali to mu je diglo ugled i raznelo glas. Za svoju prestonicu izabrao je Suboticu, koju je njen gospodar bežeci ispred Turaka, bio napustio. Tu je stvorio svoj dvor; organizovao svoju telesnu stražu od 600 mladica, koje je prozvao janičarima; i ponašao se kao pravi vladar. Iz Bačke on je potom proširio svoju akciju i na Srem.

U prolece 1527. Habzburzima je pošlo za rukom da obecanjima i poklonima pridobiju i Jovana Nenada, koji se tobože od njih nadao stvarnijoj pomoći za borbu protiv Turaka. Uzalud je Zapolja, čak preko samog Radiča Božica, pokušavao da ga odvrati od te veze. Izgleda da je Nenadova aktivnost imala osetna uticaja i medju dotadašnjim Radičevim ljudima, jer je Radič morao napustiti svoje šajkaške odrede i povukao se na svoja imanja. Zapolja je pokušao potom, da Nenada suzbije silom. Terek je ovog puta imao srece i povratio je jednim napadom Suboticu, u kojoj se, u to vreme, "car" nije nalazio. Jovan Nenad nije mogao da ga progna iz preotetog grada, pa je svoje sedište preneo u Segedin. Zapolja je uputio protiv njega i poveću vojsku, pod vodjstvom erdeljskog vojvode Petra Perenjija, ali je ta vojska kod Seleša, početkom maja, bila potpuno poražena.

Ferdinand je nastojao da pridobije i druge srpske velikaše. Obraćao se i Radiču Božicu i Pavlu Bakiću. Njegova je diplomatska aktivnost imala medju Srbima dosta uspeha, naročito posle ove Nenadove pobede. To je nagnalo protivnike Nenadove, da upnu sve snage protiv njega. U velikoj borbi kod Sedjfalua zadat je njegovoj vojsci osetan udarac. Iako ga je oslabilo, to ga nije slomilo. S toga su kasnije pokušana druga sredstva. Kad se Jovan Nenad spremao u susret kralju Ferdinandu, bio je, u prolazu kroz Segedin, iz zasede smrtno ranjen. Teško ranjenog preneli su njegovi ljudi Nenada u selo Tornjoš, gde mu je stari neprijatelj, Valentin Terek, otsekao glavu, 26. jula. Posle njegove smrti vojska mu se brzo rasula. Tako je brzo završio život taj čudni i još dovoljno neproučeni junak, najmističnija i najviše problematična ličnost cele naše prošlosti. Kao stvoren za epsku pesmu on u njoj, ipak, nije ostavio nikakva traga, što je isto tako od značaja i za vreme i za sredinu i možda za psihu postanka i života naše narodne junačke pesme.''



Možete li bez Ženskog štranda zamisliti slike Subotice?



Ludoš (prilaz vodi) sam otkrivao kao Livingston, iliti već ko drugi, izvor Nila.

nenad.bds
izvor:vojvodinacafe.rs

 

[veve]

 

[collectinginf]

 

[ana4pistolja]

 

[ana4pistolja]