Subjekat i predikat u prosto-prosirenoj recenici

[nenadwolf]

Subjekat:


Subjekat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.
Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice, zamenice ili brojevi u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu. Pored nominativa subjekat može da bude i u drugim padežima.
Subjekat može biti:
v gramatički i
v logički subjekat.
Gramatički subjekat je subjekat kod koga su reči koji vrše službu subjekta uvek u nominativu.
Logički subjekat je subjekat kod koga reči koje vrše službu nisu u nominativu nego u genitivu, dativu ili akuzativu.

Predikat:


Predikat spada u grupu glavnih rečeničnih članova.
Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli. Pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.
Predikat može biti:
v glagolskii
v imenski predikat.
Glagolski predikatse se sastoji samo od glagola.
Imenski predikatse sastoji od pomoćnog glagola i imenske reči.
Pomoćni glagoli su: jesam (sam, si, je, smo, ste, su), hteti (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će) i biti (budem, budeš, bude, budemo, budete, budu).
Imenske reči su reči koje se menjaju po padežima, a to su: imenice, zamenice, pridevi i brojevi.

Zapamtiti:

Pomoćni glagoli nikada ne mogu sami biti predikat!
Imenski deo predikata nije atribut!