Šta je novo?

Stvaralačko mišljenje i njegove faze

Član
Učlanjen(a)
19.08.2009
Poruka
988
Morbidna tema o gubitku i tugovanju me je inspirisala da postavim ovu temu koja nije toliko morbidna ali mi se čini da ima veze sa pomenutom.
Znači stvaralaštvo. Postoji stvaralaštvo u nauci i umetnosti a kako smo učili u školi, ono ima svoje faze i to;
- Preparacija - upoznavanje sa problemom,učenje , prikupljaje podataka . . .
- inkubacija - Takozvano sazrevanje ideje , gde dolazi do prividnog mirovanja , znači problem je potisnut u stranu ali ne potpuno
- Iluminacija ili inspiracija - iznenadno pronalaženje rešenja
- verifikacija - provera i potvrđivanje
Redosled i potpunost ovih faza ne mora biti uvek isti, nekada se iluminacija može dogoditi i bez inkubacije . Sad da ne idem dalje u detalje, postavio bih par pitanja.
Šta mislite, šta je potrebno da bi neko postao stvaralac ? , zatim, šta je pokretač stvaralašta i odakle dolaze stvaralačke ideje (to je ova iluminacija)?
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
05.09.2009
Poruka
7.390
Na stvaralaštvo utiče svakodnevni život, kontinuirano ponašanje koje stvara navike i navodi na određeni put. Svako iskakanje iz tog puta ne mora da bude neprirodno jer može biti posledica želje za nečim novim. Težnja za novim, u sklopu procesa obogaćivanja sopstvenog života podstiče je prirodan nagon za nečim boljim i uvek je najsnažniji motiv da se napravi korak dalje.
 
Član
Učlanjen(a)
24.09.2010
Poruka
544
Nisam nešto posebno razmišljao o ovoj temi, pa nemam baš šta da kažem ali mogu da napišem neke teorijske postavke i rezultate istraživanja. Slažeš li se s tim, ili da ovo ostane razmena mišljenja?
 
Član
Učlanjen(a)
24.09.2010
Poruka
544
Komponente kreativnog procesa

Čovek je, u svojoj suštini, stvaralačko biće, te se, samo ako se u tom pravcu razvija, ostvaruje kao integrisana ličnost. Psihologija stvaralaštva mora da proučava i pronalazi uslove u kojima, tokom sazrevanja i učenja, kreativni potencijal deteta i čoveka može da bude sačuvan i dalje razvijan. Rana identifikacija stvaralački obdarene dece je visoko poželjna. Neposredna kreativna ekspresija mlađeg deteta gubi su između 10. i 14. godine života. Tada se pojavljuje snažna tendencija ka konvencionalnom i rigidnom odnosu u tretiranju pojava, i samo kod malog broja pojedinaca kreativni potencijali ostaju sačuvani. Potrebno je stalno iznalaziti načine da se neutrališe negativno dejstvo socijalizacije, koja, po svojoj prirodi, vodi konvencionalnom, stereotipnom, pa i rigidnom. Potrebno je stalno podsticati kod deteta usmerenost ka otkrivanju novih rešenja i što manje kočiti individualnu ekspresiju gotovim rešenjima.


Pojam i distribucija kreativnosti


Kreativnost se često shvata kao crta ili sposobnost koja se normalo distribuira, koja se sreće kod sve dece, ali kod malog broja odraslih. Često se izjednačuje sa inteligencijom, produktivnošću ili originalnošću. Većina istraživača ističu da je kreativni proces složena aktivnost u kojoj dejstvuje čitav sklop sposobnosti, osobina i crta ličnosti koje stvaraocu omogućuju da u određenim okolnostima stvara nove proizvode, materijalne i duhovne, od šireg društvenog značaja. J. Tejlor razgraničava osnovne vrste kreativnosti:


1. Ekspresivna – prva, primarna, koja se manifestuje kao slobodno, spontano variranje, karakteristična za decu. Kvalitet manje važan, nema cilja niti plana, nema korekcija. Zloupotreba ove kreativnosti vodi vulgarizaciji umetnosti.
2. Inovativna – se karakteriše dosetljivošću u rukovanju i kombinovanju sa materijalima, tehnikama, metodama i fleksibilnošću opažanja. Ovde je najčešća nova upotreba starih znanja i postojećih stvari. Dakle, nagomilano znanje i dobra moć opažanja, uz dosetljivost, može dovesti do nje.
3. Inventivno stvaralaštvo je vrhunska, evolutivna kreativnost, jer se bazira na kontinuitetu razvoja. Ona dolazi od potpunog i sveobuhvatnog razumevanja osnovnih principa iz neke oblasti. Zatim, uz sadejstvo prethodnih oblika modifikuje ove osnovne principe, razvija ih i produbljuje.
4. Emergentna kreativnost – vrhunska, revolucionarna koja je sposobna da prevaziđe stare i formuliše sasvim nove, dublje i sveobuhvatnije principe. Može, ali i ne mora, da sadrži sve prethodne i tada govorimo o vizionarstvu ili genijalnoj intuiciji.
Prema Arnhajmu, između ovih oblika kreativnosti postoje prelazni stadijumi u kojima se stvaraju „ružne forme“. U tim međufazama, dete ili bilo koja ličnost ravija se i menja i prevazilazi postignuti nivo, a još nije dostigla viši, pa stvara sa puno grešaka.


Najvažnije komponente kreativnog procesa


Originalnost – znači nešto što je izvorno. U najstrožem smislu originalno je samo ono što se prvi put javlja u svetu i što dovodi do nekih promena koje imaju značaja za čitavo čovečanstvo. Sposobnost originalnog mišljenja znači proizvoditi ideje i odgovore koji su retki, udaljeni i duhoviti. Takvi ljudi su slobodni i spontani u kombinovanju pojmova, asocijativnoj igri i sl. Negovanje originalnosti radi same originalnosti, bez ikakvog odnosa sa starim, po B. Stevanoviću nema smisla. Do nje se ne dolazi, iako se često pokušava, iz želje za isticanjem i dokazivanjem. Takva „originalnost“ jeste preterani individualizam. Eksperimenti pokazuju da ona više dolazi do izražaja u toku otkrivanja i formulisanja problema nego u toku samog rešavanja. Primer slaganja starog i novog i rezultiranjem nečeg originalnog je eksperiment Lendla i Broda sa pacovima koji su naučili odabirati veći krug, zatim su ubijeni a njihovim mozgom hranjeni drugi pacovi koji su kasnije brže od ovih prvih naučili da biraju veći krug.
Fleksibilnost – je složena komponenta kreativnosti koja je najznačajnije obeležje umetničkog stava. Očituje se u stalnoj smeni podsticanja i suzbijanja fikcija i iluzija, prihvatanja i odbijanja činjenica, u stalnom pomeranju granica između iluzije i zbilje. On sadrži sledeća svojstva: savitljivost, kvantitativnost i različitost. Posebno je značajna sklonost da se menjaju i primenjuju raznovrsne strategije prilikom rešavanja problema, a poželjno je i da se analiziraju ponuđena rešenja sa različitih aspekata. Dakle, ako se nekom problemu prilazi fleksibilno – sa više aspekata i različitim strategijama – povećavaju se mogućnosti da se dođe do originalnog i značajnog rešenja.
Stvaralačka fantazija – ogleda se u sposobnosti subjekta da se odvoji od stvarnosti u pravcu realno nemogućeg. Kod nas bi se reklo „izmišljanje“. To nisu apstraktne ideje, već izmišljene, nerealne slike koje se ne mogu svesti na nešto realno doživljeno, a često ni na nešto što bi moglo biti realno doživljeno. Naravno, imaginacije uvek imaju neke elemente realnosti, i tu se radi o kombinacijama koje su, kao takve, veoma daleke od realnosti i realno mogućeg.
Fluidnost ideja – proizvođenje što većeg broja različitih odgovora i ideja koje vode datom cilju. Postoje fluidnost reči, slika, asocijativna fluidnost, proizvođenje relacija i sl. Ona je ekspresivna sposobnost i dominira, najčešće, onda kada kontrola i kritičko razmišljanje malo popuste ili je pažnja skrenuta na drugi, sporedan kolosek. Vrlo je slična fleksibilnosti, ali je to tamo češće skokovito, a kod fluidnosti asocijacije prosto teku.
Osetljivost za novo i formulisanje problema – za mnoge je ovo najvažnija komponenta kreativnosti. Ono je najvažniji deo puta do novog rešenja. Kod živih bića postoji nagon usmeren na istraživanje spoljašnjeg sveta, naročito predmeta koji mogu zadovoljiti potrebe. Taj se nagon zove potreba za eksploracijom spoljašnjeg sveta. Kod čoveka to nazivamo radoznalošću ili znatiželjom i kod nekih je ovaj nagon jači od potrebe za sigurnošću. Ustanovljeno je da se pažnja, u ontogenetskom razvoju, kreće od jednostavnijih prema složenijim i iznenadnijim nadražajima, od bliskih i poznatih ka neobičnim i nepoznatim. Postoje, naravno, velike indiv razlike. Posebno je značajno zapažanje da tamo gde niko ne vidi problem, kreativac ga vidi (Njutn: Zašto jabuka pada sa grane?).
Kreativna generalizacija – sposobnost povezivanja i spajanja u jednu celinu udaljenih činjenica koje se ranije nisu povezivale, sposobnost uopštavanja i sinteze informacija na nov način. To je bitno jer u stvaralaštvu često moramo da stvaramo od različitih materijala. Sposobnost generalizacije može se podvesti i pod pojam induktivnog mišljenja. Ona je najčešće prisutna kod naučnog mišljenja. Dakle, umetnik mora naći suštinu i nit koja povezuje raznorodne elemente i tako stvara novu celinu koja na nov način pokazuje povezanost svega postojećeg, da se sve vidi u koegzistenciji i uzajamnom delovanju.
Kreativna diferencijacija – to je analitička sposobnost suprotna generalizaciji, specifična sposobnost pojedinca da vidi raznoliko u istom, da pronađe razlike, da u jednom otkrije još jedno, odnosno drugo. Nju možemo shvatiti kao analitički, deduktivni metod razlaganja.
Tolerancija neodređenosti – bez ove tolerancije čovek je sklon da neodređenu situaciju prebrzo definiše ili od nje beži, i nema mogućnosti da se pojavi bolje rešenje. Ako se neodređenost može duže podnositi onda postoji i veća mogućnost za kreaciju. Geštaltisti su pokazali da se male razlike teško podnose i obično previđaju ili preuveličavaju. Osobe koje ne mogu da tolerišu neodređenost i nejasnoće ostaju manje inteligentne i manje kreativne od onih koju mogu.
Iskustvena otvorenost – je otvorenost, spremnost uma za nova iskustva. Otvoren um nije samo sklon novotarijama već je više sposoban i da sintetizuje nova iskustva i da, ako treba, formira novi saznajni sistem. Nju treba shvatiti kao svojstvo koje je suprotno psihološkoj odbrani koja ima za cilj da zaštiti organizaciju vlastite ličnosti. Radi se o spremnosti čoveka da prihvati ili da odbaci nova iskustva i saznanja koja se suprotstavljaju već ustaljenom saznanju ili ustaljenim stavovima.
Kreativna percepcija – ona je, kao neki primaran proces, uslov od kojeg zavise sve druge kreativne komponente. Vinikot kreativnost i definiše kao način percepcije i opšteg pristupa jedne osobe spoljašnjem svetu. Kreativna percepcija čini spoljašnji svet interesantnim i lepim i pojedincu daje vrlo značajno osnovno raspoloženje prema tom svetu i prema sebi, daje mu osećanje da je vredno živeti. Suprotan pristup je čisto prilagođavanje – takva percepcija je pragmatična i najčešće indiferentna, što kod čoveka stvara osećaj praznine i dosade.


Konstitucionalna, motivaciona i konativna svojstva stvaralačke ličnosti

Temperament kao opšte svojstvo svakog nervnog sistema utiče na celokupno ponašanje, pa i na osobine ličnosti, na njenu produkciju i stvaralaštvo. Inertni temperament kod flegmatika i melanholika sigurno nije povoljan za stvaralačku radoznalost. Zatim stav nekonvencionalnosti je jedan od uslova koje ubrajamo u obavezne za stvaralačke aktivnosti. Postoji, pored sposobnosti, i stav ličnosti, težnja za originalnošću. Cilj velikih umova nikada nije u tome da se bude originalan, već da se otkrije nešto novo, da im misao kroči tamo gde ljudska misao nikada nije bila. Razvijeni kreativni stavovi pozitivno utiču na razvoj kreativnih sposobnosti pa ih treba podsticati vaspitanjem. Baron smatra da kreativna ličnost prihvata i ono iracionalno u sebi i dozvoljava pristup i tabu mislima i impulsima, i za to je potrebno jako „ja“. Gilford je načinio listu najvažnijih motiva koji se sreću kod kreativnih ličnosti: radoznalost, potreba za uspehom i dostignućem, jake kognitivne i spoznajne potrebe, potreba za uživanjem u kreativnom radu, preferencija novog, potreba za različitostima, preferencija kompleksnosti, nekomformizam i slobodoumnost te specifična smelost. Kod stvaralačkih ličnosti otkrivena je i jaka insentivna motivacija – motivacija koja dolazi spolja, od situacija, problema i sl. Možemo dodati i Maslovljev motiv samoaktualizacije. Katel je sumirao faktore motivacije i korelirao sa postignućem te dobio sledeće korelacije: fluidna inteligencija 0,45; osobine ličnosti 0.43; motivacija 0.40; sposobnosti, osobine ličnosti i motivacija 0.78. Možemo dodati i Frojdovo učenje da sublimacija libidinozne energije i rano iskustvo igraju vrlo značajnu ulogu u formiranju ličnosti i stvaranju energetskog potencijala za stvaralački rad. Mnogi spominju i intrinzičku motivaciju koje se nalazi u samoj aktivnosti kao takvoj, aktivnosti koja čini zadovoljstvo. Konstatovano je da organizmu treba novih stimulusa. Oni pozitivno deluju, podstiču umetničko i naučno stvaranje, a u njihovoj osnovi najčešće je motiv radoznalosti.


Sumarijum osobina kreativne ličnosti utvrđen u dosadašnjim istraživanjima 22 autora


Rang lista svojstava prema broju autora koji ih ističu izgleda ovako:
Osetljivost za problem (sklonost rekonstruisanju problem situacije) 22
Nekomformizam 14
Originalnost 10
Nezavisnost 9
Sklonost razmišljanju, filozofiranju 8
Tolerancija neodređenosti 7

Iskustvena otvorenost 7

Maštovitost 6

Kreativno percipiranje 5

Radoznalost 5

Fleksibilnost 5

Intuitivnost 4

Velika radna sposobnost i istrajnost 4

Informisanost 3

Visok nivo aspiracije 3

Verbalna inteligencija 3

Fluentnost 2


[FONT=&quot]Skraćeno prema: Panić, V. (1989) Psihološka istraživanja umetničkog stvaralaštva, Naučna knjiga, Beograd[/FONT]
 
Dum
Član
Učlanjen(a)
24.02.2010
Poruka
2.778
Da bi čovek došao do neke ideje, mora da bude ''znatiželjan''. Da bude zainteresovan za mnogo toga. Radoznalo osmatranje sveta oko sebe, može ga dovesti do neke dobre ideje. Jer on stalno razmišlja, osluškuje, prati....Mnogo dobrih ideja nije do kraja realizovano. Da bi se ideja realizovala, mora da postoji jaka volja i način, kako je ostvariti, ali se mora biti i dosledan, da se od ideje ne bi odustalo. Naravno, bitna je i kreativnost, ali ne mora da znači da su samo kreativni ljudi stvorili nešto posebno. Nekada se kreativnost pojavi, tek onda kada se dođe do neke ideje, spontano.
 
Top