- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Štrikam, kuvam, a emancipovana sam!
Danas često možemo čuti žene kako se hvale time da ne umeju da kuvaju i da preziru ručne radove, kao i sve kućne poslove, i smatraju da jedino žene koje nisu emancipovane pristaju da rade takve stvari. A vama, recimo, kad čujete tako nešto, dođe da se nasmejete, jer nemate ništa protiv kuvanja ni ručnih radova, i ne smatrate sebe zaostatkom iz nekih primitivnijih vremena.
Ne kažemo da žena mora da ume fenomenalno da kuva, da ima odlične ručne radove i da bude sjajna domaćica koja obožava sve kućne poslove da bi bila prava žena. Daleko od toga. Ako ne volite da kuvate, ako ne volite kućne poslove i ne zanima vas ručni rad, to vas ne čini manje ženstvenom, ne mora svako da se interesuje za te stvari – ali vas ne čini ni manje ženstvenom ako nemate ništa protiv svega pobrojanog.
Kuvanje može da bude veoma zanimljivo, da i ne spominjemo da daje veoma ukusne rezultate. Za ručni rad neke žene nalaze da ih smiruje i da im prija, ne smatraju da je štrikanje samo za penzionerke koje više ni za šta nisu osim da čuvaju unučiće i štrikaju. Što se ribanja podova i sličnog tiče, teško da neko baš uživa u samom procesu, ali jeste lepo videti blistave rezultate toga.
S druge strane, teško da je za pohvalu da odrasla osoba kaže kako ne ume da kuva ili da ne ume da opere veš. Nema veze da li to izgovara žena ili muškarac, odrasla osoba koja bi da jede skuvano i da bude u čistom trebalo bi da bude sposobna da ume da skuva nekoliko jednostavnih jela i da opere. Jedno je da neko ne voli takve poslove i da ih izbegava, sasvim je drugo kad baš ne ume i još se i hvali time.
Kuhinja, kućni poslovi i ručni rad ne stavljaju ženu u podređeni položaj. U podređeni položaj je stavlja to što je prisiljena da radi nešto što ne želi; ukoliko ona uživa u kuvanju i ručni radovi joj prijaju, nikakvih tu problema nema, osim u glavi onih koji kuvanje poistovećuju sa ponižavanjem žene.
Radite ono što vi želite, onoliko koliko želite i/ili smatrate da je potrebno, i ne dopuštajte da vas prisile na nešto što ne želite. Tada i takozvani ženski poslovi mogu da budu uživanje, kao i sve čime se neko bavi jer voli to da radi.
Izvor: Krstarica
Danas često možemo čuti žene kako se hvale time da ne umeju da kuvaju i da preziru ručne radove, kao i sve kućne poslove, i smatraju da jedino žene koje nisu emancipovane pristaju da rade takve stvari. A vama, recimo, kad čujete tako nešto, dođe da se nasmejete, jer nemate ništa protiv kuvanja ni ručnih radova, i ne smatrate sebe zaostatkom iz nekih primitivnijih vremena.
Ne kažemo da žena mora da ume fenomenalno da kuva, da ima odlične ručne radove i da bude sjajna domaćica koja obožava sve kućne poslove da bi bila prava žena. Daleko od toga. Ako ne volite da kuvate, ako ne volite kućne poslove i ne zanima vas ručni rad, to vas ne čini manje ženstvenom, ne mora svako da se interesuje za te stvari – ali vas ne čini ni manje ženstvenom ako nemate ništa protiv svega pobrojanog.
Kuvanje može da bude veoma zanimljivo, da i ne spominjemo da daje veoma ukusne rezultate. Za ručni rad neke žene nalaze da ih smiruje i da im prija, ne smatraju da je štrikanje samo za penzionerke koje više ni za šta nisu osim da čuvaju unučiće i štrikaju. Što se ribanja podova i sličnog tiče, teško da neko baš uživa u samom procesu, ali jeste lepo videti blistave rezultate toga.
S druge strane, teško da je za pohvalu da odrasla osoba kaže kako ne ume da kuva ili da ne ume da opere veš. Nema veze da li to izgovara žena ili muškarac, odrasla osoba koja bi da jede skuvano i da bude u čistom trebalo bi da bude sposobna da ume da skuva nekoliko jednostavnih jela i da opere. Jedno je da neko ne voli takve poslove i da ih izbegava, sasvim je drugo kad baš ne ume i još se i hvali time.
Kuhinja, kućni poslovi i ručni rad ne stavljaju ženu u podređeni položaj. U podređeni položaj je stavlja to što je prisiljena da radi nešto što ne želi; ukoliko ona uživa u kuvanju i ručni radovi joj prijaju, nikakvih tu problema nema, osim u glavi onih koji kuvanje poistovećuju sa ponižavanjem žene.
Radite ono što vi želite, onoliko koliko želite i/ili smatrate da je potrebno, i ne dopuštajte da vas prisile na nešto što ne želite. Tada i takozvani ženski poslovi mogu da budu uživanje, kao i sve čime se neko bavi jer voli to da radi.
Izvor: Krstarica
