Strah od obaveza

[neda ukraden]

Hajde, pišite o temi i ne karikirajte.
Strah od obaveza postoji kod mnogih ljudi, to je činjenica. To je na neki način čak i razumljivo, a i racionalno. Bolje je ne tovariti na sebe obaveze koje će iziskivati veliki napor i angažovanost, ponekad u tolikoj mjeri, da nikakva naknada za to nije adekvatna, jer stalni napor prebrzo istroši čovjeka. Iracionalno je u takvim slučajevima "biti hrabar", jer, ...Bog je rekao: Čuvaj se pa ću te i ja čuvati!

Ovo ste dobro rekli; nekad su obaveze preveliki teret da nam polako iscrpljuju i poslednju kap snage!
A kako smo lako pristali na sve,ne razmisljajuci o posledicama!
Mislit cu o tome sutra, kao sto rece Skarlet ,cesto nam uvecava problem i dovodi pred svrsen cin.
Mlada osoba retko razmislja o posledicama,a obaveze pa obaveze su ....pa nesto sto ce da nas veze!!! Tako sam mislila nekad i nijedan problem mi nije bio neresiv samo treba vidjeti s koje strane treba poceti! Danas je slicno ali puno vise razmisljam o posledicama,pa i rjesenje gledam kao problem.Ma ne nisam ja neki pesimista,optimista sam uvijek bila i jos sam bezazlena ko dijete i uvijek prvo vidim ono dobro u ljudima pa tek posle mane isl
Ne treba se plasiti obaveza,kao sto kazu da za svaku bolest trava raste,tako i za svaku obavezu i problem ima rjesenje.A kakvo god rjesenje pronasli,nase je ,nismo svi isti i nemamo ista mjerila,cak i ako nemamo rjesenje i to je nas stav i odgovor.

 

[dumspirospero]

Tema se pre svega odnosila na strah da li nešto možeš ili ne možeš, a ne o kvantitetu obaveza koje čovek može da ''natovari na sebe''...To je nešto sasvim drugo i tako tema nije definisana...Ja je tako nisam shvatila...

Sve što se mora nije teško...Ako te život uslovljava da moraš mnogo stvari prihvatiti, moraš i to je to..Ali ako je na tebi da sam organizuješ svoje obaveze i u skladu sa tim da odmeravaš svoje snage i mogućnosti, onda je to nešto drugo...Naravno, nećeš prihvatiti one obaveze koje su ti ''omča'' oko vrata...To nema veze sa hrabrošću, to ima veze sa razumom...

Sasvim je druga priča, da li smo spremni da prihvatimo bolje plaćeno radno mesto, ili da li smo spremni prihvatiti se bračnih obaveza...O tome sam već pričala na početku...

Osim toga čovek nekada mora ''stisnuti petlju'' i prihvatiti nešto što mu se nudi, jer možda neće imati prilike za drugi put..., iako u datom trenutku možda nije spreman...

 

[mars68]

Ne mogu reći da se plašim obaveza, ali uvek se zapitam koliko mogu, pre nego nešto prihvatim.
Ne želim da razočaram ni sebe ni druge pa s tim u vezi sve dobro izvagam.
Takođe, mislim da je umerena doza straha sasvim normalna, jer u suprotnom, nema ni odgovornosti.