Sto godina Diznija: Od malog studija do svetskog uspeha

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.979

Sto godina Diznija: Od malog studija do svetskog uspeha

Kako je Volt Dizni od malog studija za crtane filmove u Holivudu uspeo da postane jedna od najvećih medijskih kompanija? Početni kapital iznosio je samo 40 dolara, a danas skoro svako dete zna za Diznija.

820533067644145407ba08335110578_v4_big.jpg

Foto: Marko Aliaksandr/Shutterstock

"Uvek se setite da je sve počelo s jednim mišem“, rekao je Volt Dizni 1954. u jednoj TV emisiji. U to vreme njegova producentska kompanija postojala je već više od tri decenije i bila je jedna od najuspešnijih u SAD. Miki Maus nije bio samo junak na filmskom platnu, njegov osmeh se mogao videti i na majicama, fudbalskim loptama, pa čak i na četkicama za zube. A 1955. je otvoren prvi Diznilend u Kaliforniji. Popularni miš Miki je „oživeo“.

Volt Dizni je odrastao na jednoj farmi u Misuriju. Karijeru je počeo crtajući reklame, a vremenom se zaljubio u crtane filmove. Sa samo 40 dolara u džepu zaputio se u Holivud i tamo pre tačno sto godina osnovao kompaniju Volt Dizni, danas medijsku imperiju „tešku“ nekoliko milijardi dolara.

"Zadovoljstvo je raditi nemoguće stvari.“ To je bila jedna od maksima pionira crtanog filma. Iz te izjave može se pročitati ne samo to da je bio izuzetno vredan, već i nepokolebljiva vera u sopstvenu ideju. Mladić sa farme se, naime, više puta našao pred kolapsom svoje firme. Projekti su mu bili suviše odvažni, uvek je morao da isproba najnoviju filmsku tehniku i da je usavrši. Ta mešavina poslovnog elana dovela ga je do toga da je veoma brzo počeo da spava na kauču u svom studiju, da je retko viđao sopstvenu decu, a sve to kako bi njemu nepoznatu decu očarao bajkama s filmskog platna.

Uspesi i nagrade

Volt Dizni je već 1937. počeo da ispisuje istoriju filma. Tada se pojavila „Snežana i sedam patuljaka“, prvi celovečernji crtani film koji je bio prikazan u bioskopskim dvoranama. Miki Maus i ostali crtaći su naime bili kratkometražnog formata. Niko tada nije mogao ni da nasluti da će uslediti 60 novih dugometražnih Diznijevih filmova.

Ni o uspehu Dizni tada nije mogao ni da sanja, jer su ga mučile druge brige. Ponovo mu je zapretio krah, kao producent se naime preračunao. Umesto 250.000, film je koštao milion i po dolara. Umesto 18 meseci, njegovi crtači su na projektu radili tri godine. Tri godine rada na ideji koju su mnogi u Holivudu tada smatrali budalaštinom. Celovečernji crtani film? Pa ko će još da stane u red i da kupi kartu za takav film, pitali su se …

Ali, kako se pokazalo, mnogi su bili spremni da stanu u red. Ubrzo nakon početka prikazivanja filma postalo je jasno da se radi o hitu: „Snežana“ je Dizniju donela prihod od osam miliona dolara. Ulaznica za bioskop u to vreme je koštala u proseku 25 centi. Film je preveden na deset jezika, a prikazivan je u 46 zemalja sveta. Američka filmska akademija nagradila je Volta Diznija nagradio i Oskarom – a u stvari se radilo o osam figurica: jedna velika i sedam malih, što je bila asocijacija na Snežanu i patuljke.

Tvrd šef s velikim egom

Rad u studijima Volta Diznija nije međutim uvek bio bajkovit. Prekovremeni sati, loše plate, šef koji pedantno nadgleda svaki potez četkice i koji strogo pazi na svoj kreativni ego – naime, na početku filma se uvek nalazilo samo jedno ime: njegovo. Njegov potpis sve do danas krasi logotip koncerna.

Ali, firma za uspeh ne može da zahvali samo Voltu Dizniju. On je studio osnovao sa svojim bratom Rojem, koji je kasnije preuzeo brigu o finansijama. Miša s kojim je sve počelo kreirao je umetnički direktor Ab Ajverks, verovatno po strogim instrukcijama svog šefa.

Volt Dizni je bio vizionar, ali i poslovni čovek. Imao je dobar osećaj da se okruži talentovanim ljudima. Upravo u vremenima ekonomske krize krajem dvadesetih godina prošlog veka, u vremenima kada su mnoga preduzeća bankrotirala, a porodice osiromašile, on je etablirao merčandajzing. S genijalnim marketinškim menadžerom Kejem Kamenom od tridesetih godina lik Mikija Mausa počeo je da krasi čarape, pakovanja muslija ili fudbalske lopte. Veoma brzo je kompanija počela da zarađuje znatno više novca preko reklamnih ugovora nego od filmova.

Nakon „Snežane“ u bioskope su stigli „Pinokio“ (1940), „Dambo“ (1941) i „Bambi“ (1942). Oni ipak nisu bili toliko uspešni kao prvi hit. Deo očekivanih prihoda je propao, jer je počeo Drugi svetski rat i važno evropsko tržište je u godinama koje su usledile bilo izgubljeno. S obzirom na to da je sve teže bilo pronaći banke koje bi kreditirale poslovanje preduzeća, Dizni je izašao na berzu. Danas je ta kompanija, sudeći po podacima Instituta za medijsku i informacionu politiku, na šestom mestu liste globalno najuspešnijih medijskih koncerna. Deonice Diznija izlistane su na indeksu Dau Džons, a to znači da se nalaze u društvu najuspešnijih američkih kompanija.

Tokom Drugog svetskog rata Dizni je postao deo američke ratne propagandne mašinerije. Studiji su počeli da proizvode brojne kratke filmove i crtaće, u kojima se glorifikovalo američko vođenje rata, odnosno reprodukovala slika o neprijateljima. U poznatom propagandnom filmu „Firerovo lice“ (1943) Paja Patak morao je da radi u jednoj fabrici oružja u nacističkoj Nemačkoj, gde je gotovo poludeo od stalnih uzvika „Hajl Hitler“. Dizni je proizvodio i filmove za obuku američke vojske, a kritičari su mu prebacivali da bi, umesto ratne propagande, pre trebalo da se posveti širenju pacifističkih i humanističkih ideja.

Čak 26 Oskara

U posleratnim godinama Dizni se vratio na stare staze uspeha s filmovima kao što su „Alisa u zemlji čuda“ (1951) ili „Petar Pan“ (1953). Godine 1955. došao je na još jednu vizionarsku ideju, koja se mnogima tada činila megalomanska: svoje svetove bajki pretvorio je u stvarnost i u Kaliforniji je otvoren prvi Diznilend. Tokom godina i decenija koje su usledile kopije tog zabavnog parka otvorene su svuda u svetu: od Floride, preko Pariza, do Tokija ili Šangaja.

Dizni je odlikovan sa ukupno 26 Oskara. To je rekord sve do danas. Premijeru filma „Knjiga o džungli“ osnivač kompanije nije lično doživeo. Volt Dizni je preminuo 1966. od posledica raka pluća, ali brend Dizni je nastavio da živi.

S vremenom se međutim pokazalo da predložak po kojem su funkcionisali njegovi filmovi, taj puritanski svet bajki, više na tržištu ne funkcioniše. Osamdesetih godina prošlog veka zapali su u krizu. Kurs deonica se sunovratio. Od 1986. vođenje koncerna preuzeo je Voltov nećak Roj E. Dizni, koji je zajedno sa Džefrijem Kacenbergom zaslužan za renesansu Diznija: „Arijel, morska sirena“ (1989), „Lepotica i zver“ (1991) i na kraju „Kralj lavova“ (1994).

„Ako Dizni s nečim može da se poveže, onda su ono što to preduzeće čini posebnim, po mom mišljenju – magija, fantazija i kreativnost. To je ono što nas čini tako posebnim. Mi pričamo priče i kreiramo magiju u svemu čime se bavimo“, kaže za DW Beti Klajn, direktorka Arhiva Volt Ditni. Od početka ovog veka koncern se širi. Najpre je kupio uspešan studio za animaciju Piksar, onda je „progutao“ Marvelove superheroje, a na kraju i Lukasfilm, s njegovom uspešnom serijom „Ratovi zvezda“. U 2019. je pokrenuta striming-platforma Dizni+, koja je, nakon početnih poteškoća, uspela da se etablira i danas je globalno gledajući broj tri u branši, nakon Netfliksa i Amazon prajma.

Kritike na račun Diznija

I dok koncern ostvaruje promet koji se meri milijardama dolara, na meti kritika našao se baš onaj segment s kojim je Dizni i počeo: njegove bajke. Zbog rasističkih elemenata u klasicima kao što su „Dambo“ ili „Knjiga o džungli“, Dizni je na početku svojih filmova publiku počeo na to i da upozorava odgovarajućim natpisima.

Nakon glasnih kritika zbog načina na koji je koncern koristio (i prisvajao) kulturno nasleđe određenih kultura u promociji svojih filmova (poput afričke izreke „Hakuna matata“, preuzete iz svahilija), Dizni danas vodi mnogo više računa o kulturnom blagu drugih nacija i naroda. Povodom stotog jubileja konačno tako kreće prikazivanje rimejka hita o morskoj sireni Arijel – ali sa stvarnim glumcima. U glavnoj ulozi je tamnoputa američka zvezda Hale Bejli.

(DW.com / B92)
 
Član
Učlanjen(a)
13.10.2009
Poruka
1.294
E vidite gospodo koji budete ovo da čitate šta znači SISTEM u državi. Zapitajte se što u Jugoslaviji nije napravio kompaniju koja bi danas težila par milijarde dolara? Šta vi neumete da crtate Mikija Mausa ili Šilju? Eno onaj naš je izmislio Cat Claw pa nije uspeo da napravi kompaniju. Stavite prst na čelo pa se zapitajte što su Amerika i Engleska imperije a Serbija zemlja proleterska? To je zato što Serbi voledu da budu proleteri a Ameri gazde....... E to ja vidim kada čitam ovaj tekst. Predivan :give_r: :give_r: :give_r: :bfghb: :bfghb: :bfghb:
 
Natrag
Top