LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Stižu ”Zločini iz ljubavi” Markiza de Sada
Dilema da li je Markiz de Sad pisac filozof, ili pornograf, ostala i do naših dana. Teme De Sadovih dela mnogo “groznije” nego gresi njegovog života
ZLOČIN i ljubav, a ne kazna, moćne su reči koje se kriju u naslovu knjige Markiza de Sada - pretposlednje koju u ediciji “Zlatni Evropljani” objavljuju “Novosti”. Dva tako “velika” pojma “skockana” u više nego efektan naziv zbirke pripovedaka “Zločini iz ljubavi”, i to od autora za kog je malo reći da je kontroverzan - dovoljni su da privuku čitalačku publiku svih generacija, i u svakom dobu. Jer, francuski aristokrata koji je sadistima “podario dijagnozu”, neprikosnoveni pionir ili u najmanju ruku revolucionar u tretiranju tema izopačene ljudske seksualnosti, podjednako je intrigantan i danas, u “naprednom” 21. veku. Još kada znamo da se pripovesti skrivene među koricama knjige “Zločini iz ljubavi” završavaju - moralnim poukama, jasno je da bi i najvećim puritancima bilo zbilja teško da među te korice ne zavire i saznaju šta je to ovaj osvedočeni “pokvarenjak” imao da kaže na temu morala.
Večna dilema u vezi sa De Sadovim delom je upravo u tome, u načinu na koji ga razumevamo i prihvatamo: nasuprot mnogima koji tvrde da on želi da propagira nemoral, stoje oni koji veruju da autor, pokazujući i isterujući na čistinu svu ljudsku izopačenost, zapravo nagoni čoveka da bude bolji. Njegovi “Zločini iz ljubavi” jesu moralno delo, delo već smirenijeg čoveka, umornog od borbe za moralniju budućnost. Verovatno “najmekše” od svega što je napisao, ovo štivo pokazuje kako sudbina ume da se poigra sa čovekom.
Teme njegovih dela mnogo su “groznije” no gresi njegovog života - a ovih drugih je bilo toliko da je Markiz de Sad, od 74 godine života, 27 proveo u zatočeništvu. Upravo ga je čamotinja zatvorskih dana i navodila da ostvari svoju strast za pisanjem. Ipak, branitelji će uvek istaći da, ako njegova dela čitate između redova, između svih tih nečovečnosti, gadosti i perverzija, mogu da se uoče problemi tog vremena, ali i večiti problemi u vezi sa načinom života, moralom društva, socijalnim problemima, pa čak i duboko psihološko diskutovanje na teme iz života, osim religije. Sam De Sad, koji je u predrevolucionarnoj Francuskoj bio aristokrata, da bi nakon revolucije postao tek običan građanin, skoro tri decenije je proveo po zatvorima i ludnicama, pa se njegova dela zaista mogu smatrati paradigmatičnim za turbulentno vreme u kojem je živeo.
Emil Sarojan jednom je nazvao Onana, Sada i Mazoha srećkovićima, čija imena i podvizi nikada neće utonuti u zaborav. I zbilja, Markiz je sa austrijskim kolegom romanopiscem i legendarnim starozavetnim likom jedan od retkih smrtnika čije je (prez)ime poslužilo kao osnova u imenovanju određenih načina uživanja u seksualnosti. Markiz de Sad (1740-1814) neminovno privlači pažnju, što ne čudi kada se “premota” njegov život, pun kontradikcija kao i njegovo delo. Njegovo ime postalo je simbol zloćudnosti, no spisak njegovih stvarnih zločina ne sadrži nijedno ubistvo. Draži su mu bili blasfemija, sodomija, mučenje i incest. I kao pisac imao je prilično kafkijansku sudbinu: njegovo najvažnije delo, “120 dana Sodome”, publikovano je tek nakon njegove smrti, a ostala važnija dela, kao “Justina”, “Žilijet” i “Filozofija u budoaru” objavljena su anonimno.
Ipak, radikalno nemoralna i ateistička filozofija njegovih dela uticaće na mnoge, od Bodlera do Dostojevskog, a Flober i Apoliner slaviće ga kao najslobodniji duh koji je ikada postojao.
Impresivan je i uticaj De Sada na popularnu kulturu, od filma do muzike. Treba ipak biti jasan u izricanju istine da su Markizova dela mahom lišena literarne vrednosti. Neki tvrde da on nije pisac već pornograf, a drugi da je on najpre filozof čija se filozofija svodi na nihilističko obaranje svega, sem zločina i razbludnosti. On je antipod hrišćanstvu i racionalizmu.
Novosti
Dilema da li je Markiz de Sad pisac filozof, ili pornograf, ostala i do naših dana. Teme De Sadovih dela mnogo “groznije” nego gresi njegovog života
ZLOČIN i ljubav, a ne kazna, moćne su reči koje se kriju u naslovu knjige Markiza de Sada - pretposlednje koju u ediciji “Zlatni Evropljani” objavljuju “Novosti”. Dva tako “velika” pojma “skockana” u više nego efektan naziv zbirke pripovedaka “Zločini iz ljubavi”, i to od autora za kog je malo reći da je kontroverzan - dovoljni su da privuku čitalačku publiku svih generacija, i u svakom dobu. Jer, francuski aristokrata koji je sadistima “podario dijagnozu”, neprikosnoveni pionir ili u najmanju ruku revolucionar u tretiranju tema izopačene ljudske seksualnosti, podjednako je intrigantan i danas, u “naprednom” 21. veku. Još kada znamo da se pripovesti skrivene među koricama knjige “Zločini iz ljubavi” završavaju - moralnim poukama, jasno je da bi i najvećim puritancima bilo zbilja teško da među te korice ne zavire i saznaju šta je to ovaj osvedočeni “pokvarenjak” imao da kaže na temu morala.
Večna dilema u vezi sa De Sadovim delom je upravo u tome, u načinu na koji ga razumevamo i prihvatamo: nasuprot mnogima koji tvrde da on želi da propagira nemoral, stoje oni koji veruju da autor, pokazujući i isterujući na čistinu svu ljudsku izopačenost, zapravo nagoni čoveka da bude bolji. Njegovi “Zločini iz ljubavi” jesu moralno delo, delo već smirenijeg čoveka, umornog od borbe za moralniju budućnost. Verovatno “najmekše” od svega što je napisao, ovo štivo pokazuje kako sudbina ume da se poigra sa čovekom.
Teme njegovih dela mnogo su “groznije” no gresi njegovog života - a ovih drugih je bilo toliko da je Markiz de Sad, od 74 godine života, 27 proveo u zatočeništvu. Upravo ga je čamotinja zatvorskih dana i navodila da ostvari svoju strast za pisanjem. Ipak, branitelji će uvek istaći da, ako njegova dela čitate između redova, između svih tih nečovečnosti, gadosti i perverzija, mogu da se uoče problemi tog vremena, ali i večiti problemi u vezi sa načinom života, moralom društva, socijalnim problemima, pa čak i duboko psihološko diskutovanje na teme iz života, osim religije. Sam De Sad, koji je u predrevolucionarnoj Francuskoj bio aristokrata, da bi nakon revolucije postao tek običan građanin, skoro tri decenije je proveo po zatvorima i ludnicama, pa se njegova dela zaista mogu smatrati paradigmatičnim za turbulentno vreme u kojem je živeo.
Emil Sarojan jednom je nazvao Onana, Sada i Mazoha srećkovićima, čija imena i podvizi nikada neće utonuti u zaborav. I zbilja, Markiz je sa austrijskim kolegom romanopiscem i legendarnim starozavetnim likom jedan od retkih smrtnika čije je (prez)ime poslužilo kao osnova u imenovanju određenih načina uživanja u seksualnosti. Markiz de Sad (1740-1814) neminovno privlači pažnju, što ne čudi kada se “premota” njegov život, pun kontradikcija kao i njegovo delo. Njegovo ime postalo je simbol zloćudnosti, no spisak njegovih stvarnih zločina ne sadrži nijedno ubistvo. Draži su mu bili blasfemija, sodomija, mučenje i incest. I kao pisac imao je prilično kafkijansku sudbinu: njegovo najvažnije delo, “120 dana Sodome”, publikovano je tek nakon njegove smrti, a ostala važnija dela, kao “Justina”, “Žilijet” i “Filozofija u budoaru” objavljena su anonimno.
Ipak, radikalno nemoralna i ateistička filozofija njegovih dela uticaće na mnoge, od Bodlera do Dostojevskog, a Flober i Apoliner slaviće ga kao najslobodniji duh koji je ikada postojao.
Impresivan je i uticaj De Sada na popularnu kulturu, od filma do muzike. Treba ipak biti jasan u izricanju istine da su Markizova dela mahom lišena literarne vrednosti. Neki tvrde da on nije pisac već pornograf, a drugi da je on najpre filozof čija se filozofija svodi na nihilističko obaranje svega, sem zločina i razbludnosti. On je antipod hrišćanstvu i racionalizmu.
Novosti