- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Kako će živeti građani Srbije sledeće godine
Šanse da se tražnja u 2010. poveća samo su teorijske. Jer s padom standarda suočiće se velike kategorije stanovništva, pre svih penzioneri, zatim nezaposleni čiji će se broj dodatno povećati, ali i zaposleni u sektorima gde će plate biti zamrznute, kaže Mlađen Kovačević, profesor Ekonomskog fakulteta. Da će 2010. biti teža od 2009. smatra i saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić, koji očekuje da će s oporavkom svetske privrede rasti i cena naftnih derivata, što će uticati i na rast cena domaćih roba.
Nikolić kaže da će 2010. za Vladu Srbije predstavljati veliki izazov jer problemi više neće moći tako lako da se pravdaju svetskom ekonomskom krizom.
– Taj psihološki efekat predstavljaće veliki problem i videćemo kako će Vlada objasniti građanima zašto standard nastavlja da pada u situaciji kada zemlje EU, ali i mnoge druge, pokazuju jasne znake oporavka – kaže Nikolić, koji u 2010. očekuje blago oživljavanje građevinarstva i industrije, a stagnaciju sektora saobraćaja i finansijskih usluga.
Optimizam bez pokrića
Međunarodni monetarni fond prognozira da će srpska privreda iduće godine ostvariti rast od 1,5 odsto, a među državama nastalim raspadom SFRJ veći rast prognoziran je samo za Makedoniju. Rukovođeni ovim procenama, pojedini ministri odmah su počeli da šire optimizam bez pokrića, na šta je reagovao savetnik premijera Boško Živković ocenivši da “još nema nijedne fundamentalne promene na osnovu koje bi se moglo tvrditi da je srpska privreda krenula uzlaznom putanjom”.
– Bio bih zadovoljan ako 2010. ne bude gora od 2009 – izjavio je Živković upozorivši da je “zaduživanje radi pokrivanja budžetskog deficita i davanja raznoraznih subvencija politički korisno na kratak rok, ali je na dug rok vrlo opasno”.
Da prognoze MMF-a nisu razlog za radovanje, svedoči i činjenica da je bruto društveni proizvod Srbije dostigao tek sedamdesetak odsto nivoa iz 1989. Profesor Mlađen Kovačević podseća da je u strategiji razvoja Srbije projektovana stopa rasta BDP-a od sedam i više procenata, što znači da smo nakon ovogodišnjeg pada u minusu od preko 12 odsto.
bez ekonomskog oporavka
– Ogromna je razlika između ostvarenog i onog što je obećavano. Do sada su to pravdali svetskom krizom, a kad ona prođe, verovatno će reći da je kriv svinjski grip – kaže Kovačević, upozoravajući da je uvoz opreme u ovoj godini smanjen za 32 odsto, što, kada je reč o industrijskoj proizvodnji, ne daje prostora za optimizam.
Međunarodna agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga „Dan i Bredstrit“ ocenila je da nije realno očekivati primetni ekonomski oporavak Srbije u 2010. Sa tom ocenom saglasan je i premijer Mirko Cvetković, znatno oprezniji u prognozama od svojih ministara. Oporavak će biti spor, a da bi se odrazio na standard građana, privredni rast na srednji rok mora biti od pet do šest odsto godišnje, poručio je premijer.
A dok “srednji rok” ne profunkcioniše, čeka nas nekoliko nimalo lakih godina, među kojima će naredna biti najteža. U najgoroj situaciji biće penzioneri čija će primanja drugu godinu zaredom ostati na istom nivou. Njima i nezaposlenima najteže će pasti najavljeni rast cene električne energije koja će, kako je nedavno izjavio generalni direktor EPS-a Dragomir Marković, tokom 2010. poskupeti za 20, a možda i više procenata. Za iduću godinu najavljeno je i postepeno povećanje poreza na imovinu, a takođe i ponovno uvođenje poreza na prihod od kamata što će onima kojima drže ušteđevinu u bankama umanjiti zaradu.
stabilan dinar
Sudeći po izjavama čelnika Narodne banke, devizne rezerve zemlje su na zavidnom nivou i garantuju da kurs u narednom periodu neće preterano fluktuirati, odnosno da će dinar biti relativno stabilan. Sasvim suprotno se može očekivati od cena naftnih derivata čiji rast u 2010. očekuju sve relevantne svetske institucije koje se bave energetikom. Finansijska grupacija „Goldman Saks“ prognozirala je da će nafta već do kraja ove godine poskupeti na 85 dolara za barel, a optimističnije su jedino prognoze ruskih analitičara koji očekuju da će se cena barela nafte tokom 2010. kretati od 50 do 60 dolara.
Za razliku od varljivih energetskih, kod prognoze inflacije MMF i NBS kao da su prepisivali jedni od drugih. Sa stopom od 7,3 odsto, po MMF-u, ili 7,7 odsto, po guverneru Jelašiću, Srbija će i u 2010. imati ubedljivo najveću inflaciju u regionu. A uz inflaciju ide i pad kupovne moći. Prosečna zarada u Srbiji je septembra ove godine iznosila 336,7 evra, što je pad od 12,5 odsto u odnosu na septembar 2008. kada se za prosečnu zaradu moglo kupiti 384,6 evra. S obzirom na tempo oporavka koji najavljuje premijer, neće biti iznenađenje ako na kraju 2010. prosečna plata u Srbiju bude jedva 300 evra.
Šta da očekujemo
Loše stvari
- zamrznute penzije i plate u javnom sektoru
- povećanje broja nezaposlenih
- najveća inflacija u regionu
- izvesno poskupljenje struje
- verovatan rast cena naftnih derivata
- najavljeno povećanje poreza na imovinu
- manja naknada za porodiljsko odsustvo
- pooštravanje uslova za odlazak u penziju
- ponovno uvođenje poreza na prihod od štednje
Dobre stvari
- čvrste devizne rezerve, relativno stabilan kurs
- neće biti povećanja PDV-a
- blagi oporavak građevinarstva i industrije
- blagi oporavak tržišta nekretnina Malo novca za socijalu
Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić najavio je drugačije utvrđivanje naknade za porodiljsko odsustvo za čije će se izračunavanje ubuduće kao osnova koristiti prosečna plata u poslednjih 12 meseci, a ne kao do sada poslednja plata. Ljajić je rekao da su socijalna davanja u Srbiji manja nego u zemljama regiona, ali je najavio da će ta oskudna sredstva u 2010. biti pravednije raspodeljena.
Penzije će ostati iste
Zaposleni
Iznos penzija - ukupno korisnika
do 11.088 din. 126.408
11.195 – 13.434 din. 109.736
17.913 – 21.710 din 191.977
26.000 – 31.319 din. 154.188
37.000 – 43.577 din. 56.262
72.321 din. 1.985
96.721 din. 1
102.766 din i više 61
Trenutno u Srbiji ima 1.584.323 penzionera.
Samostalne delatnosti
Iznos penzija - ukupno korisnika
Do 11.088 7.261
11.195 – 13.434 7.645
15.673 – 17.913 4.815
21.270 – 26.000 7.113
31.319 – 37.000 3.566
43.577 – 53.000 1656
72.321 – 76.575 54
76.575 – 96.721 25
96.721 – 102. 766 8
Autor: Branislav Krivokapić