Stihovi koje volim

[majale]

Boris Pasternak

O,da sam znao da je tako,
Jos na pocetku svom ranije:
Da stih sa krvlju gusi lako,
Navre na grlo i - ubije!

Ja bih se sala tih odreko -
S tom pozadinom istog - maha.
Pocetak bese jos daleko.
A radoznalost puna straha.

Ali ta starost poput Rima,
U zamenu za laz vodviljsku,
Nece od glumca tekst sto ima.
No pogibiju punu,zbiljsku.

Kad osecanje pesmu daje
Ono na scenu roba salje.
I sva umetnost tu tad staje.
A tle, sudbina - disu dalje.

Preveo Stevan Raickovic

 

[Ana_ana]

Volim tvoje ruke za igračke
To telo koga skoro nema.
Žena je samo u mekoti mačke
Što u tvom struku prede i drema.

Kako da nađem reči detinje
Da ti objasnim šta ljubav znači
A da ne ranim to malo zverinje
Usnu na kojoj se mrve kolači.


O. Davičo

 

[djenadija]

Slutnja

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
Da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
Dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
Ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
O čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
Izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva!

Desanka Maksimovic

 

[djenadija]

Gradinar

Ostavila si me i otišla svojim putem.
Mislio sam da ću biti tužan, pretužan za tobom
i da ću u svome srcu uramiti samo tvoju sliku
protkanu zlatnim stihovima.
Ali, avaj, moje zle sudbe - vreme je kratko!

Mladost prolazi godina za godinom;
Proletnji dani lete; jedno golo ništa ubija
nežni cvet,
a mudrac me opominje da je život
samo kap rose na lotosovom listu.

Treba li sve to da propustim
i da samo ginem za onom jednom što mi
okrenu leđa?
To bi bilo i grubo i ludo, jer je vreme kratko.

Dođite, moje kišne noći, pljuskajući nogama;
osmehni se moja zlatna jeseni;
dođi, bezbrižni aprile, prospi po zemlji
poljupce svoje!
Dođi i ti, i ti, i ti!
Dragi moji, znate da smo smrtni.
Pa je li mudro kidadi srce zbog jedne,
koja je odnela svoje? Jer je vreme kratko.

Slatko je sedeti u uglu i razmišljati da ste
mi vi ceo svet.
Hrabro je poželeti sreću svome bolu, i biti
rešen,
ne dopustiti nikome da te teši.

Ali, jedan novi lik gleda kroz moja vrata
i podiže svoje oči k mojima.

Ja mogu samo svoje suze da obrišem
i da izmenim melodiju svoje pesme:
Jer je vreme kratko!

Rabindranat Tagore

 

[Jurivaka]

Prosjakinjo mala, čupave grve,
Što pred bogomoljom klečiš cijeli dan
I čekaš slučajne sjenke sive,
Da im nijemo pružiš ubogi dlan;


Znaj da bih rado kleknuo 'kraj tebe,
Tako kao i ti, sa nogama bosim,
Kada bih moga za tebe i sebe,
Da od ljudi čovjeka isprosim.

 

[Ana_ana]

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
Ni kuda vode ove noci moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ruzna
Na sve sto se cekalo,
Ni otkud nemar jadni
Na sve sto se radilo,
Ni zaborav otkuda,
Zalosni na sve sto se ljubilo.
Magla.
Ko ce da mi kaze nocas, sta meni znace
Lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zasto bije tamno srce moje?
Kuda? Zasto?

ANDRIC

 

[Marko 75]

Pismo mojoj učiteljici - Vitomir Vito Nikolić

Draga gospođo učiteljice,
ne začudite se ovom pismu kasnom,
podsjetiše me na Vas dvije male ptice,
dvije obične ptice na žici telegrafskoj.

Sjetih se, znate, onih Vaših priča
punih ljubavi za ptice nevine i slabe
poslije kojih smo, zbog svake praćke
i kamička, klečali dugo iza table.

Ne zamjeram Vam - daleko bilo,
pa čak ni to što me vukoste za uši,
sve je to danas na svoj nacin milo
i prijatno je od toga u duši.

Ja se često sjetim tog vremena davnog
rata, zime, gladi, bodljivakve žice,
nije, bogme, tada bilo jednostavno
naučiti nekog da zavoli ptice.

Gospođo, to je, u najmanju ruku,
junaštvo dostojno poštovanja
učiti nekog ljubavi
uz huku jednog strašnog rata,
jednog propadanja.

Hvala Vam, gospođo učiteljice,
i ne začudite se ovom pismu kasnom,
podsjetiše me na Vas dvije male ptice,
dvije obične ptice na žici telegrafskoj.

 

[Ana_ana]

Da li znate kako je
svu noć slušati romor o prozore
i ne moći usniti?
Kiša, ko mati, tiho peva
a sna nema tek misli kišne noći.
Zašto na svaki dodir života
ostaje dušom kao jeka - bol?

I.Andric

 

[rubikon]

R. Tagore - Čeznem da ti kažem najdublje riječi

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

 

[hulja]

Vetar duva, šljive opadaju
trule šljive muve spopadaju.
Krmci jedu da ne propadaju,
tvoje mi se oči dopadaju.
Tvoje oči ko farovi Fiće
ti si moje omiljeno biće.
Sunce je raspizdilo svoje zrake,
vrapci se deru ko konji,
mene piči depresija,
i duši mi opsesija,
jebo mater ako te ne volim!