Član
- Učlanjen(a)
- 28.06.2010
- Poruka
- 1.095
Stefan Malarme rođen je 18. marta 1842. godine, u Parizu. "Još dok sam bio dete, u sedmoj godini, izgubio sam majku, a o meni je nastavila da se stara baka koja me je obožavala." Posle svršene gimnazije, Stefan zamenjuje oronulog oca i zapošljava se kod jednog poreznika. Pa ipak, dolazi do izvesnog preokreta, možda najznačajnijeg u njegovom životu: "Naučivši nešto engleskog jezika da bih lakše čitao Poa, otputovao sam u dvadesetoj godini u Englesku da bih pobegao, uglavnom; ali takođe da bih naučio engleski jezik koji ću kasnije predavati u jednom kutku, miran i bez drugih izvora prihoda: bio sam se oženio i to je obavezivalo." Taj mirni kutak bio je gradić Turnon; njegovom ženom postala je mlada Nemica, Marija Žerar. U tom braku imao je Malarme dvoje dece: kćerku Ženevjevu, čije je rođenje tako dirljivo opisano u pesmi Dar pesme, i sina Anatola koji je uskoro umro, u osmoj godini. Do 1871.godine porodica Malarme boravi u Turnonu, zatim u Bezansonu i Avinjonu gde je Malarme sklopio vrlo prisno prijateljstvo s provansalskim pesnicima Frederikom Mistralom i Teodorm Obanelom. Krajem novembra 1871. godine pesnik se sa svojima preseljava u Pariz gde će uglavnom ostati do kraja života. Od svojih skromnih sredstava kupio je Malarme malu kuću u mestu Valven, na Seni; tu ga je i zadesila smrt, 9. septembra 1898.
Prvi značajni događaji koji su imali izvesnog uticaja na razvoj mladoga Malarmea bili su otkriće poezije Teofila Gotjea, kome će se mnogo godina kasnije odužiti veličanstvenom Posmrtnom zdravicom, i poznanstvo s mladim profesorom i pesnikom Emanuelom Dezesarom koji ga je, bez obzira na već primetne razlike u idejama i poeziji, ohrabrio i prvim pokušajima. Godine 1862. objavljeno je drugo prošireno izdanje Cveće zla i ta je knjiga ostavila neizbrisiv trag u duši dvadesetogodišnjeg Malarmea. Sve ono što je mladi pesnik napisao sledećih nekoliko godina obeleženo je snažnim uticajem Šarla Bodlera koji mu je iznenada otkrio Ništavilo ubrzavši tako stvaranje rascepa između mladog čoveka i društva; zahvaljujući Bodleru, Malarme je preko noći pokopao sve nade u mogućnost poezije kao posrednika između pojedinca i gomile. Međutim, Malarme nije nasledio od Bodleara mržnju prema okolini, mržnju koja je kod Bodlera razumljiva jer je srce pesnikovo bilo prezatrovano senkama Hule i Prezira koje su ga pratile celoga života. S dušom koja će uvek ostati čista, Malarme je bio pao u očaj, iz tog očaja rodilo se saznanje o nemoći, a nemoć je predstavila misao o samoubistvu kao jednom od rešenja. Ali, Bodlerova zbirka je našem pesniku otkrila i svoju pozitivnu stranu: Lepotu i Dostojanstvo.
Stefan Malarme je jedan od osnivača simbolizma.
Zbirke pesama:
-Pesme (1887),
-Knjiga (1897)
-Pesme i proza (1891)
-Poema: Irodijada i Poslepodne jednog Fauna
U Malarmeovim pesmama nije bilo ni traga od hladne lepote parnasovske škole: kroz savršeno isklesane stihove, dostojne najveštijih parnasovaca, zažuborila je nekakva nova muzika, blaža i prisnija, iskazivala se kroz misao daleko neposrednija, ponekad gotovo romantična.
Izvor: Kolja Mićević Stefan Malarme
Prvi značajni događaji koji su imali izvesnog uticaja na razvoj mladoga Malarmea bili su otkriće poezije Teofila Gotjea, kome će se mnogo godina kasnije odužiti veličanstvenom Posmrtnom zdravicom, i poznanstvo s mladim profesorom i pesnikom Emanuelom Dezesarom koji ga je, bez obzira na već primetne razlike u idejama i poeziji, ohrabrio i prvim pokušajima. Godine 1862. objavljeno je drugo prošireno izdanje Cveće zla i ta je knjiga ostavila neizbrisiv trag u duši dvadesetogodišnjeg Malarmea. Sve ono što je mladi pesnik napisao sledećih nekoliko godina obeleženo je snažnim uticajem Šarla Bodlera koji mu je iznenada otkrio Ništavilo ubrzavši tako stvaranje rascepa između mladog čoveka i društva; zahvaljujući Bodleru, Malarme je preko noći pokopao sve nade u mogućnost poezije kao posrednika između pojedinca i gomile. Međutim, Malarme nije nasledio od Bodleara mržnju prema okolini, mržnju koja je kod Bodlera razumljiva jer je srce pesnikovo bilo prezatrovano senkama Hule i Prezira koje su ga pratile celoga života. S dušom koja će uvek ostati čista, Malarme je bio pao u očaj, iz tog očaja rodilo se saznanje o nemoći, a nemoć je predstavila misao o samoubistvu kao jednom od rešenja. Ali, Bodlerova zbirka je našem pesniku otkrila i svoju pozitivnu stranu: Lepotu i Dostojanstvo.
Stefan Malarme je jedan od osnivača simbolizma.
Zbirke pesama:
-Pesme (1887),
-Knjiga (1897)
-Pesme i proza (1891)
-Poema: Irodijada i Poslepodne jednog Fauna
U Malarmeovim pesmama nije bilo ni traga od hladne lepote parnasovske škole: kroz savršeno isklesane stihove, dostojne najveštijih parnasovaca, zažuborila je nekakva nova muzika, blaža i prisnija, iskazivala se kroz misao daleko neposrednija, ponekad gotovo romantična.
Izvor: Kolja Mićević Stefan Malarme
