Mt. 27:32. I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst.
Mt. 27:40. I govoreći: Ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božji, siđi s krsta.
Mt. 27:42. Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa ćemo ga verovati.
Mk. 15:21. I nateraše nekog Simona iz Kirine, oca Aleksandrovog i Rufovog, koji iđaše iz polja, da Mu ponese krst.
Mk. 15:30. Pomozi sam sebi i siđi s krsta.
Mk. 15:32. Hristos car Izrailjev neka siđe sad s krsta da vidimo, pa ćemo mu verovati. I oni što behu s Njim razapeti rugahu Mu se.
Lk. 23:26. I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji iđaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.
Jn. 19:17. I noseći krst svoj iziđe na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota.
Jn. 19:19. Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i beše napisano: Isus Nazarećanin, car judejski.
Jn. 19:25. A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.
Jn. 19:31. A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.
Fil. 2:8. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
Kol. 1:20. I kroza Nj da primiri sve sa sobom, umirivši krvlju krsta Njegova, kroza Nj sve, bilo na zemlji ili na nebu.
Kol. 2:14. I izbrisavši pismo uredbe koja beše protiv nas, i to uzevši sa srede prikova ga na krstu;
Jev. 12:2. Gledajući na Načelnika vere i Svršitelja Isusa, koji mesto određene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijeg.
(Svi citati preuzeti iz prevoda Daničić-Karadžić.)
Inače, u Novom zavetu reč "krst" se pojavljuje ukupno 28 puta, dok njen glagol 46 puta. Dakle, ima više nego dovoljno biblijskih dokaza koji potvrđuju Hristovo razapinjanje na krst.
U novozavetno vreme razapinjanje na krst, je bio način na koji su rimske vlasti vršile pogubljenje (ekzekuciju) osuđenika na smrtnu kaznu. Umiranje na krstu je bilo dugo, teško i bolno, jednom rečju, užasno. Isus Hrist je taj koji dobrovoljno podneo svu muku razapinja, da bi postao otkupljujućom žrtvom za svakoga od nas - koji ga verujemo i prihvatamo kao svog ličnog Spasitelja.
Dakle, u celoj toj "priči", ne radi se o pitanju "na kakvom krstu" je Hrist razapet, već:
zašto, zbog čega i za koga? Jer ta pitanja ustvari otkrivaju srž Njegovog poslanja i muke, i tiču se lično svakoga od nas.
Novozavetno vreme razapinjanje je bio način na koji su rimske vlasti u izvršavale smrtnu kaznu, pa tako je i Hrist na taj način bio pogubljen, o čemu svedoče evanđelja a i istorija. Sam način razapinjanja osuđenika se razlikovao od provincije, do provincije. Dakle, Rimljani nisu imali neka stroga ili propisana pravila u vezi toga. U istorijskim spisima tog vremena, mogu se naći opisi o čak četiri načina razapinjana, tj. četiri oblika "instrumenta" za razapinjanje osuđenika (imena su data na latinskom).
. "Crux Simplex", u obliku slova (I), dakle "stub".
2. "Crux Decussata, u obliku slova (X).
3. "Crux Commissa", u obliku slova (T).
4. Crux Immissa, ili poznat kao "latinski krst", bio je u obliku (†) krsta. Ovo je najverovatnije bio oblik instrumenta na kojem je Isus Hrist razapet, i to zbog sledećih činjenica:
a) Iznad Njegove glave je bila okačena tabla sa natpisom, kako čitamo u
Mateju 27:37: "I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski." Ovo je moglo biti učinjeno samo ako je Hrist bio razapet na obliku (I) ili (†), ali stub (I) otpada zbog sledećeg argumenta.
b) U evanđelju po Jovanu čitamo, kako apostol Toma reaguje slušajući vest o Hristovom uskrsnuću: "Stoga mu drugi učenici rekoše: videli smo Gospoda. No on im reče: ako ne vidim ožiljak od
klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u ranu od
klinova, i ne stavim svoju ruku u njegova rebra - neću poverovati." (
Jovan 20:25) Dakle, Toma govori o
klinovima, koji su Hristu učinili rane na rukama - on koristi množinu za klinove, što znači da ih je bilo više od jednog. Iz ovog se može zaključiti da je Hristu kroz svaku ruku bio probijen jedan klin, što ne bi bio slučaj da je razapet na stubu, jer bi onda bio upotrebljen samo jedan. Ovo sami Jehovini Svedoci i priznaju kroz svoje ilustracije raspeća (Vidi sliku).
Prema Strongovom (Stong's) rečniku grčkog jezika, reč
stauros {stow-ros'} ima dva moguća značenja: 1) Uspravno položen štap ili stub. 2) Krst, kao instrument za pogubljenje. Dakle, prema ovome tvoj prijatelj je samo delimično u pravu, što se tiče prevoda i tumačenja reči krst u njihovom prevodu Biblije.
No, kao što smo već zaključili, da sva ta "prazna priča" oko oblika
Hristovog "krsta", je potpuno nebitna u teologiji spasenja. Već je bitan naš odnos i stav prema Hristovoj žrtvi i Njegovoj prolivenoj krvi - što je suštinsko pitanje i istina o raspetom Hristu.
Sveto pismo je u originalu napisano na hebrejskom i grčkom jeziku. A što se tiče postojanja mnogih prevoda Svetog pisma, neka te to ni malo ne zbunjuje, to je ustvari prednost. Jezik je nešto što se stalno menja (evoluira) tokom vremena, te tako je i normalno očekivati da i stil pisanja književnih dela to sledi. Tako nastaju novi prevodi Svetog pisma, koji su pisani u aktuelnom jeziku određenog naroda, podneblja, vremena - da bi Sveto pismo bilo učinjeno što razumljivije današnjem čitaocu. Takođe, potrebno je prihvatiti činjenicu da uvek postoje dobri i loši prevodi(oci) Svetog pisma, kao što postoje npr. dobri ili loši kuvari, te od istih namirnica su skloni napraviti dobar ili loš ručak. Zbog toga treba uvek obratiti pažnju na kritike stručnjaka i crkve, tj. kako oni ocenjuju neki prevod. Mislim da na hrvatskom jeziku postoji nekoliko dobrih prevoda, a za tebe je važno da izabereš neki koji je tebi stilski blizak, lak za čitanje i razumevanje. Dok čitaš, traži od Boga da ti pomogne ispravno razumeti i shvatiti tekst, jer On kao autor Biblije to može najbolje učiniti.
Kada se ozbiljnije studira Sveto pismo, dobro je imati više prevoda i upoređivati ih, ali svakako je najbolje uvek imati originalni tekst ispred sebe, što i nije tako teško ako se zna neki strani jezik, jer danas Internet i računari za ovo pružaju odlične mogućnosti.
Organizacija Jehovinih Svedoka ima svoj prevod Biblije (New World Translation Of The Holy Scriptures), za koji tvrde da je najbolji i najverodostojniji. Međutim, ako je zaista tako dobar, zašto ga odbacuju sve postojeće hrišćanske konfesije? Nije li to malo čudno? Ako je najbolji, zar ne bi bilo za očekivati da ga svi koriste? Treba razumeti, da su ovaj prevod Jehovini Svedoci napravili sa tom svrhom, da bi kroz njega podupreli svoje stavove i učenja (kao npr. ovo u vezi "krsta"), koja u izvornim biblijskim tekstovima nemaju nikakvog ili labavog oslonca - temelja. Dakle, istina je to kada kažeš da Sotona je taj koji izaziva zbrku, ne bi li tako odvratio od istine one koji iskreno za njom tragaju, i naveo ih da veruju u laži. Na žalost, organizacija Jehovinih Svedoka, veoma dobro služi Sotoni u te svrhe.
Hrist je najvažniji. On i Njegovo delo spasenja je srce Biblije - srž Evanđelja. Slava i hvala mu, na Njegovoj dragocenoj žrtvi, za nas grešnike.