Novi trendovi u žanru strategija u realnom vremenu uticali su na igrače da ne gledaju naročito blagonaklono na ekonomiju, mikromenadžment i skupljanje resursa. U svetu ovakvih igara vlada tendencija simplifikacije i približavanja konzolaškim vrednostima i principima. Granice između RPG-a, strategije i akcije se polako brišu, a tim novinama se prilagođavaju mnogi.
Bez obzira na to, nekadašnji lider u inovacijama u RTS žanru, a sada čuvar tradicije, kultni razvojni tim Blizzard, sačuvao je integritet, ali je i uspeo da zainteresuje i mlade igrače u svoj instant klasik naslov, Starcraft 2: Wings of Liberty. To ne znači da je ovaj studio, u potpunosti, ignorisao novine implementirane u strategije prethodnih 12 godina, već da su u obzir uzeti različiti elementi, ali da su odabrani samo oni koji nebi narušili legendarnu formulu zbog koje je Starcraft toliko voljen. Kada se strgnu svi momenti inovacije iz ove igre, ostaje čvrst, neizmenjen temelj: i dalje skupljate resurse, gradite bazu, i za svaku vašu meru postoji kontramera. Još jednom, Blizzard je očitao lekciju konkurenciji u pitanju optimizacije i balansa između jedinica, rasa i strategija. Uvedene novine su pažljivo dodane varijable, koje nikako ne narušavaju konstante u briljantnoj formuli, već samo čine iskustvo potpunijim.
Postoji segment u kome je Blizzard, čak, učinio korak unazad. Reč je o miksu RPG i RTS žanra, kog je upravo ova kompanija lansirala u orbitu svojim naslovom Warcraft III: Reign of Chaos. U novom Starcraft-u jedva da kontrolišete protagonistu, a koncept heroja i njegove nadogradnje u potpunosti je odsutan. Starcraft 2 donosi svojevrstan paradoks: reč je o moderno tradicionalnoj igri. Visoke produkcione vrednosti, poput posebne video prezentacije za svaku nadogradnju, oduševiće i najrazmaženije igrače, dok će struktura misija i način igranja zadovoljiti svakog RTS fana.
Kada se na taj način stvari postave, u teoriji izgleda da Starcraft 2 ne donosi ništa novo. To je daleko od istine: ogromno iskustvo i godine pedantnog rada, u skladu su sa perfekcionistickim imidžom kompanije, razlog su za najbolje RTS misije još od Warcraft-a 3. Pred igračem jesu misije bazirane na svim mogućim RTS klišeima, ali je, u svakoj, ubačena neka varijabla zbog koje su uslovi izmenjeni od ustaljenih i očekivanih. Na primer, u jednoj misiji će se lava izlivati na nižu nadmorsku visinu, gde su locirani resursi. Zbog toga je neophodna posebna pažnja u skupljanju istih, kako radnici i objekti ne bi bili sprženi. U drugoj, pak, umiruće sunce polako pržiti planetu zbog čega je neophodno konstanto seliti bazu i usput izgraditi što veću vojsku za konačni okršaj. Veoma je zanimljiv i zadatak koji podrazumeva uništenje zgrada danju i povlačenje u bazu radi odbrane noću. Skoro svaka misija donosi nove ideje i pokazuje koliko ima kreativnosti u Blizardu.
Sve misije donose novi tip jedinice, koji će biti i ključan u ispunjenju cilja. Jedan od modernih koncepata uključenih u Starcraft 2 se ogleda u nelinearnosti misija. Iako je daleko od RPG naslova, Starcraft nudi izbor, i to ne samo u smislu odabira redosleda igranja, već i po pitanju posledica. Zahvaljujući ovom detalju, nemoguće je odigrati kampanju i iskusiti sve misije, jer određene momenti u priči podrazumevaju odbacivanje jedne misije zarad druge. Što se posledica u samoj fabuli tiče, Blizzard je ostao konzervativan: naracija je konformističkog karaktera, što podrazumeva da svaki izbor protagonistu predstavlja u podjednako pozitivnom svetlu. Starcraft 2 bi, verovatno, bio još bolji naslov da je ovaj koncept razraden još malo.
Još jedna novina vezana je za iskustvo između misija. Dok je igrač bio pasivni posmatrač video konferencija glavnih likova iz originala, sada je komandant koji donosi ključne odluke. Završene misije donose finansijska sredstva, ali i znanje o tehnologijama Protosa i Zergova. Pomenuti resursi koriste se za trajne nadogradnje i poboljšanja raznih aspekata. U laboratoriji se, na primer, implementira tehnologija otkrivena rešavanjem sekundarnih zadataka. Drvo razvoja podrazumeva da se, u svakom trenutku, igrač mora odlučiti za jednu, od dve mogućnosti. Ovo, takode, povećava vrednost ponovnog igranja. U oružarnici je moguće trošenje novca na važna poboljšanja jedinica i objekata.
Segmenti između misija nisu samo vezani za nadogradnje. Tada se odvija i glavni deo priče. Starcraft 2: Wings of Liberty je prvi naslov u trilogiji. Protagonist je Džim Rejnor, ogorčeni vojnik, koji jedinu utehu nalazi u alkoholu. On, iako pesimistično raspoložen, predvodi pobunjenike protiv diktatora Mengska, koji je spreman da ratuje svim sredstvima protiv Rejnora. Međutim, ovaj pijanac je i na ličnom pohodu izlečenja jedne bolne rane u svom životu. Iako je priča neverovatno predvidljiva i bez većih preokreta, postoji zanimljiv sloj misterije zbog koga igrači jedva čekaju druga dva nastavka. Iako su najvažniji momenti prezentovani kroz atraktivne animacije, likovi su, u velikoj meri jednodimenzionalni klišei akcionih filmova osamdesetih. Količina testosterona, koji im izlazi kroz uši, može da zasmeta onima koji traže prefinjeniju priču. Iako je unapredio izvedbu pripovedanja, Blizzard nije naročito napredovao u ovom segmentu.
Trend abstraktnih nagrada za igrače, poznatijih kao Achievemnets, prisutan je i u ovoj igri. Možemo slobodno reći da je Blizzard u tom aspektu briljirao. Sem što pružaju dodatni izazov i uvećavaju vrednost ponovnog igranja, "dostignuća" su i bitan aspekt društvenog umrežavanja i povećavanja takmičarskog duha medu igračima. Kako bi beleženje ovih uspeha uopšte bilo moguće, neophodna je konstanta Internet veza sa Battle.net platformom. Bez permanentne konekcije je, ipak, moguće igrati modove za jednog igrača. Sem kampanje, dostupni su i zanimljivi izazovi koji predstavljaju dobar trening za multiplayer. A kada se igraci konačno oprobaju sa drugim ljudima postoji pregršt mogućnosti. Pozivanja prijatelja na manuelno definisane duele i trening mečevi su laganiji aspekt ovog segmenta, dok je liga i Blizardov sistem uparivanja glavna stvar. Naime, Battle.net se trudi da spaja igrače na osnovu veštine, i to, za sada, funkcioniše sasvim dobro, jer pruža uskladen izazov korisnicima.
Samo multiplayer iskustvo je priča za sebe. Starcraft 2 je brza igra: zahteva razmišljanje u realnom vremenu, brzo skupljanje resursa, obraćanje pažnje na milion sitnica, špijuniranje protivnika i mnogo toga drugog. Slobodno se može reci da je bolji igrač onaj koji uspe da se prilagodi trenutnoj situaciji. Dugorocni plan nije i najbolji, jer stvari lako polaze naopako. Igra je, što smo već napomenuli, perfektno izbalansirana. Broj mogućih taktika je beskonačan, tako da je samo kreativnost granica. Možete, na primer, kao Teranac, izgraditi skladišta (supply depots) na prilaznim tačkama mape. Ovi objekti se mogu uvlačiti u zemlju radi prelaženja preko njih, a svojim izvlačenjem mogu kreirati zid zbog kojih će jedinice za borbu izbliza postati glineni golubovi vašim marincima. Sa druge strane, Stalkeri mogu teleportovanjem zaobići ovu prepreku. Ili, posebno je zanimljivo implementirati u strategiju konfiguraciju terena. Ako ne poznajete dovoljno mapu, vaši radnici se mogu naći na meti, na primer, jedinica zvanih Reapers ili Colossus, kojima reljef uvek ide u prilog. Dobro usmerenom akcijom takvih jedinica priliv protivnickih resursa može biti presečen.
Iako je iskustvo preko Interneta zaista sjajno, ništa ne može zameniti staru dobru podršku za LAN igranje, koje je odsutna u sve više naslova, uključujici i Starcraft 2. Ovaj aspekt postao je kolateralna šteta u ratu protiv piraterije. Jedina pozitivna funkcija se, možda, ogleda u tome što je globalna zajednica ljubitelja ove igre neverovatno jaka. Već sada je dostupan veliki broj mapa i scenarija, koji se uveliko igraju. Imajući u vidu količinu sadržaja i činjenicu da ni jedna partija ne mora da liči na prethodnu, nešto viša cena u odnosu na ostale igre je sasvim opravdana.
Blizzard neće uspeti da žanr tradicionalnih strategija u realnom vremenu učini popularnim, u globalu. Skoro svako ovakvo izdanje nekog drugog studia doživelo bi propast. Ali, za gospodare zanata će uvek biti mesta. Stari majstori su, još jednom uspeli. To se vidi i po igračima koji još jednom diskutuju o redosledu gradnje, ekonomiji i ostalim, na žalost, prevaziđenim trendovima.
IZVOR:GAMEINFUSION.NET
Bez obzira na to, nekadašnji lider u inovacijama u RTS žanru, a sada čuvar tradicije, kultni razvojni tim Blizzard, sačuvao je integritet, ali je i uspeo da zainteresuje i mlade igrače u svoj instant klasik naslov, Starcraft 2: Wings of Liberty. To ne znači da je ovaj studio, u potpunosti, ignorisao novine implementirane u strategije prethodnih 12 godina, već da su u obzir uzeti različiti elementi, ali da su odabrani samo oni koji nebi narušili legendarnu formulu zbog koje je Starcraft toliko voljen. Kada se strgnu svi momenti inovacije iz ove igre, ostaje čvrst, neizmenjen temelj: i dalje skupljate resurse, gradite bazu, i za svaku vašu meru postoji kontramera. Još jednom, Blizzard je očitao lekciju konkurenciji u pitanju optimizacije i balansa između jedinica, rasa i strategija. Uvedene novine su pažljivo dodane varijable, koje nikako ne narušavaju konstante u briljantnoj formuli, već samo čine iskustvo potpunijim.
Postoji segment u kome je Blizzard, čak, učinio korak unazad. Reč je o miksu RPG i RTS žanra, kog je upravo ova kompanija lansirala u orbitu svojim naslovom Warcraft III: Reign of Chaos. U novom Starcraft-u jedva da kontrolišete protagonistu, a koncept heroja i njegove nadogradnje u potpunosti je odsutan. Starcraft 2 donosi svojevrstan paradoks: reč je o moderno tradicionalnoj igri. Visoke produkcione vrednosti, poput posebne video prezentacije za svaku nadogradnju, oduševiće i najrazmaženije igrače, dok će struktura misija i način igranja zadovoljiti svakog RTS fana.
Kada se na taj način stvari postave, u teoriji izgleda da Starcraft 2 ne donosi ništa novo. To je daleko od istine: ogromno iskustvo i godine pedantnog rada, u skladu su sa perfekcionistickim imidžom kompanije, razlog su za najbolje RTS misije još od Warcraft-a 3. Pred igračem jesu misije bazirane na svim mogućim RTS klišeima, ali je, u svakoj, ubačena neka varijabla zbog koje su uslovi izmenjeni od ustaljenih i očekivanih. Na primer, u jednoj misiji će se lava izlivati na nižu nadmorsku visinu, gde su locirani resursi. Zbog toga je neophodna posebna pažnja u skupljanju istih, kako radnici i objekti ne bi bili sprženi. U drugoj, pak, umiruće sunce polako pržiti planetu zbog čega je neophodno konstanto seliti bazu i usput izgraditi što veću vojsku za konačni okršaj. Veoma je zanimljiv i zadatak koji podrazumeva uništenje zgrada danju i povlačenje u bazu radi odbrane noću. Skoro svaka misija donosi nove ideje i pokazuje koliko ima kreativnosti u Blizardu.
Sve misije donose novi tip jedinice, koji će biti i ključan u ispunjenju cilja. Jedan od modernih koncepata uključenih u Starcraft 2 se ogleda u nelinearnosti misija. Iako je daleko od RPG naslova, Starcraft nudi izbor, i to ne samo u smislu odabira redosleda igranja, već i po pitanju posledica. Zahvaljujući ovom detalju, nemoguće je odigrati kampanju i iskusiti sve misije, jer određene momenti u priči podrazumevaju odbacivanje jedne misije zarad druge. Što se posledica u samoj fabuli tiče, Blizzard je ostao konzervativan: naracija je konformističkog karaktera, što podrazumeva da svaki izbor protagonistu predstavlja u podjednako pozitivnom svetlu. Starcraft 2 bi, verovatno, bio još bolji naslov da je ovaj koncept razraden još malo.
Još jedna novina vezana je za iskustvo između misija. Dok je igrač bio pasivni posmatrač video konferencija glavnih likova iz originala, sada je komandant koji donosi ključne odluke. Završene misije donose finansijska sredstva, ali i znanje o tehnologijama Protosa i Zergova. Pomenuti resursi koriste se za trajne nadogradnje i poboljšanja raznih aspekata. U laboratoriji se, na primer, implementira tehnologija otkrivena rešavanjem sekundarnih zadataka. Drvo razvoja podrazumeva da se, u svakom trenutku, igrač mora odlučiti za jednu, od dve mogućnosti. Ovo, takode, povećava vrednost ponovnog igranja. U oružarnici je moguće trošenje novca na važna poboljšanja jedinica i objekata.
Segmenti između misija nisu samo vezani za nadogradnje. Tada se odvija i glavni deo priče. Starcraft 2: Wings of Liberty je prvi naslov u trilogiji. Protagonist je Džim Rejnor, ogorčeni vojnik, koji jedinu utehu nalazi u alkoholu. On, iako pesimistično raspoložen, predvodi pobunjenike protiv diktatora Mengska, koji je spreman da ratuje svim sredstvima protiv Rejnora. Međutim, ovaj pijanac je i na ličnom pohodu izlečenja jedne bolne rane u svom životu. Iako je priča neverovatno predvidljiva i bez većih preokreta, postoji zanimljiv sloj misterije zbog koga igrači jedva čekaju druga dva nastavka. Iako su najvažniji momenti prezentovani kroz atraktivne animacije, likovi su, u velikoj meri jednodimenzionalni klišei akcionih filmova osamdesetih. Količina testosterona, koji im izlazi kroz uši, može da zasmeta onima koji traže prefinjeniju priču. Iako je unapredio izvedbu pripovedanja, Blizzard nije naročito napredovao u ovom segmentu.
Trend abstraktnih nagrada za igrače, poznatijih kao Achievemnets, prisutan je i u ovoj igri. Možemo slobodno reći da je Blizzard u tom aspektu briljirao. Sem što pružaju dodatni izazov i uvećavaju vrednost ponovnog igranja, "dostignuća" su i bitan aspekt društvenog umrežavanja i povećavanja takmičarskog duha medu igračima. Kako bi beleženje ovih uspeha uopšte bilo moguće, neophodna je konstanta Internet veza sa Battle.net platformom. Bez permanentne konekcije je, ipak, moguće igrati modove za jednog igrača. Sem kampanje, dostupni su i zanimljivi izazovi koji predstavljaju dobar trening za multiplayer. A kada se igraci konačno oprobaju sa drugim ljudima postoji pregršt mogućnosti. Pozivanja prijatelja na manuelno definisane duele i trening mečevi su laganiji aspekt ovog segmenta, dok je liga i Blizardov sistem uparivanja glavna stvar. Naime, Battle.net se trudi da spaja igrače na osnovu veštine, i to, za sada, funkcioniše sasvim dobro, jer pruža uskladen izazov korisnicima.
Samo multiplayer iskustvo je priča za sebe. Starcraft 2 je brza igra: zahteva razmišljanje u realnom vremenu, brzo skupljanje resursa, obraćanje pažnje na milion sitnica, špijuniranje protivnika i mnogo toga drugog. Slobodno se može reci da je bolji igrač onaj koji uspe da se prilagodi trenutnoj situaciji. Dugorocni plan nije i najbolji, jer stvari lako polaze naopako. Igra je, što smo već napomenuli, perfektno izbalansirana. Broj mogućih taktika je beskonačan, tako da je samo kreativnost granica. Možete, na primer, kao Teranac, izgraditi skladišta (supply depots) na prilaznim tačkama mape. Ovi objekti se mogu uvlačiti u zemlju radi prelaženja preko njih, a svojim izvlačenjem mogu kreirati zid zbog kojih će jedinice za borbu izbliza postati glineni golubovi vašim marincima. Sa druge strane, Stalkeri mogu teleportovanjem zaobići ovu prepreku. Ili, posebno je zanimljivo implementirati u strategiju konfiguraciju terena. Ako ne poznajete dovoljno mapu, vaši radnici se mogu naći na meti, na primer, jedinica zvanih Reapers ili Colossus, kojima reljef uvek ide u prilog. Dobro usmerenom akcijom takvih jedinica priliv protivnickih resursa može biti presečen.
Iako je iskustvo preko Interneta zaista sjajno, ništa ne može zameniti staru dobru podršku za LAN igranje, koje je odsutna u sve više naslova, uključujici i Starcraft 2. Ovaj aspekt postao je kolateralna šteta u ratu protiv piraterije. Jedina pozitivna funkcija se, možda, ogleda u tome što je globalna zajednica ljubitelja ove igre neverovatno jaka. Već sada je dostupan veliki broj mapa i scenarija, koji se uveliko igraju. Imajući u vidu količinu sadržaja i činjenicu da ni jedna partija ne mora da liči na prethodnu, nešto viša cena u odnosu na ostale igre je sasvim opravdana.
Blizzard neće uspeti da žanr tradicionalnih strategija u realnom vremenu učini popularnim, u globalu. Skoro svako ovakvo izdanje nekog drugog studia doživelo bi propast. Ali, za gospodare zanata će uvek biti mesta. Stari majstori su, još jednom uspeli. To se vidi i po igračima koji još jednom diskutuju o redosledu gradnje, ekonomiji i ostalim, na žalost, prevaziđenim trendovima.
IZVOR:GAMEINFUSION.NET
Poslednja izmena: