Šta znači asertivnost u ljubavi?
Parovi koji imaju problem u komunikaciji pričaju jedno o drugom, jedno pored drugog, jedno kroz drugo-retko jedno sa drugim ili jedno drugom (Lilijan Rubin).
b92
Okupiranost konceptom „kvalitetnog partnerskog odnosa proizilazi iz činjenice da su ispunjavajući partnerski odnosi danas sve ređi, a da je razvod sve češći epilog bračnog života.
Da li smo za to krivi mi ili vreme u kome živimo?
Može se reći da uzrok ove pojave leži u savremenom društvu, koje promoviše narcizam i individualizam a devalvira romantičnu ljubav i zajedništvo, pa ipak, istraživanja pokazuju da je razvod češće posledica nekonstruktivne komunikacije između partnera nego nedostatka ljubavi. Dalje, sve vidljiviji seksualni problemi u partnerskim odnosima jesu potpomognuti činjenicom da je u našoj sredini seks i dalje tabu tema, ali su pre svega prouzrokovani nedostatkom otvorene komunikacije između partnera.
Zašto nismo sposobni da o problemima otvoreno komuniciramo i šta nam to nedostaje da bismo u partnerskim vezama, koje tako visoko vrednujemo, bili uspešniji? Odgovor je veoma jednostavan – asertivnost.
Većina ljudi u Srbiji nije upoznata sa pojmom asertivnosti, što i nije iznenađujuće s obzirom na to da naša kultura i dalje kod muškaraca visoko vrednuje agresivnost, a kod žena submisivnost. Ako imamo u vidu da je asertivnost kao komunikacijski model negde na sredini između te dve krajnosti, postaje jasno zašto još uvek ne dobija zasluženu pažnju.
Biti asertivan, najjednostavnije rečeno, znači biti svestan sebe i svojih želja, i izražavati ih na otvoren način. Asertivno ponašanje predstavlja put ka razvijanju samopouzdanja u komunikaciji sa drugima, a samim tim predstavlja i osnovu za bolji i kvalitetniji ljubavni život.
Aseritivnost u komunikaciji proizlazi iz nekih sasvim logičnih, racionalnih uverenja, tako jednostavnih da ih ponekad uzimamo zdravo za gotovo, i na kraju na njih potpuno zaboravimo. Neka od tih uverenja su:
• Imam pravo da izrazim svoja osećanja i potrebe.
• Iznošenje sopstvenih želja i težnji ne čini me agresivnom osobom.
• Imam pravo da kažem ono što mi smeta i što mi se ne dopada čak i po cenu toga da se to mom partneru ne dopadne. (Najgore što može da se desi jeste da budete ostavljeni ali čak i ako do toga dođe, preživećete. Niko još nije umro od raskida).
• Njegovo ili njeno ignorisanje mojih potreba me ne poništava niti me čini manje vrednom osobom. (To može samo da znači da dobijate manje ali ne i da manje vredite. Samoprihvatanje je najbolja odbrana. Čak i ako vas vaš partner/ka ne prihvata, vi uvek možete da prihvatite sebe.)
• Jedini način da saopštim šta želim jeste kroz razgovor. Partner/ka ne ume da čita moje misli.
Ukoliko želite da procenite sebe sa aspekta asertivnosti, zapitajte se kako reagujete kada vas prodavačica u prodavnici gnjavi da kupite proizvod koji ne želite, ili kako se ponašate kada neko preko reda dođe do šaltera na koji čekate poslednjih dva sata?
Kada ste u emotivnoj vezi, da li svom partneru možete da kažete ’’ne’’ na način koji ga neće naljutiti, da li možete da tražite sve što mislite da vam pripada, i da li iz veze dobijate baš ono što želite?
Retki su srećnici, koji u ovakvim situacijama reaguju na adekvatan način, ali je ohrabrujuće to da se veštine asertivnosti uče tokom celog života, i da nikad nije kasno za ‘’menjanje kursa’’. Načini za usvajanje asertivnih veština su razni, od life coachinga, individualne psihoterapije i savetovanja do grupnog učenja kroz radioničarski rad.