Član
- Učlanjen(a)
- 27.11.2009
- Poruka
- 1.306
Šta sve treba da znate o miomima
Nepravilna i obilna krvarenja, napetost u donjem delu stomaka i anemija često mogu da budu posledica mioma. Miomi ili dobroćudni tumori pogađaju oko 25 odsto žena. Tačan uzrok njihovog nastanka i dalje nije poznat.
- Najrasprostranjenija teorija kaže da nastaju bujanjem promenjenih glatkih mišićnih ćelija – objašnjava dr spec. Slavica Vasiljević, ginekolog i vlasnica ginekološke ordinacije “Merida”.
- Miomi se smatraju “estrogen-zavisnim” tumorima, što znači da njihov rast može da zavisi od promene nivoa estrogena u telu – dodaje ona.
Simptomi
Doktorka Vasiljević kaže da miomi mogu da imaju simptome, ali nije pravilo. Simptome daje svega 35 odsto mioma.
Simptomi su sledeći:
- nepravilna i obilna krvarenja iz materice čija je posledica anemija koju je obično teško lečiti
- bol
- napetost u donjem delu stomaka koja nastaje zbog pritiska mioma na okolne organe i strukture; ukoliko je tumor veliki, može da izazove venski zastoj i trombozu, kao i poremećaj pražnjenja debelog creva
- neplodnost (dva do 10 odsto neplodnosti nastaje zbog mioma)
- spontani pobačaji – javljaju se dvaput češće kod žena sa simptomima mioma.
Miomi bez simptoma otkrivaju se slučajno prilikom pregleda.
Dijagnoza
Za dijagnozu mioma potreban je detaljan razgovor s lekarom koji uključuje davanje informacija o trenutnim simptomima, kao i o dotadašnjim bolestima, porodičnim bolestima i navikama.
Nakon toga sledi ginekološki pregled koji se može dopuniti digitorektalnim pregledom (pregled zadnjeg dela debelog creva pri kojem lekar uvlači kažiprst i pregleda njime). Koristan je i ultrazvučni pregled. Histerosalpingografija (metoda kod koje se kontrastna tečnost ubrizgava u matericu i jajovode), pa se snima rendgenskim aparatom; dobije se slika unutrašnjosti tih organa. Histeroskopija (posmatranje unutrašnjosti materice optičkim instrumentom).
Lečenje
Miom nije isti kod svake žene, pa zato lečenje zavisi od niza faktora – od godina, broja porođaja, da li je žena trenutno trudna ili priželjkuje trudnoću, od simptoma, smeštaju tumora, opštem zdravlju pacijentkinje i postojanju komplikacija u samom miomu ili u drugim organskim sistemima.
Anemiju je svakako potrebno lečiti, a tretman samog mioma zavisi od navedenih faktora.
Mali miom, bez komplikacija i simptoma, može da se leči hormonski (anGnRH – analozi gonadotropin oslobađajućeg hormona). Ovim lečenjem postiže se smanjenje mioma kod oko polovine pacijentkinja, što je često dovoljan terapijski učinak. Učinak ovog lečenja je smanjenje koncentracije ženskog polnog hormona, estrogena, što može da dovede i do neželjenih simptoma – kao da je žena u postmenopauzi. Učinak smanjenja pomoću anGnRH je, nažalost, samo privremen. Koristi se ukoliko žena želi da ima još dece ili ukoliko iz bilo kojih razloga ne može da se uradi hirurški zahvat.
Veliki miom, koji uzrokuje simptome i razvija komplikacije, preporučljivo je operisati. Može da se odstrani samo miom (miomektomija) ili cela materica (histerektomija), što zavisi takođe od navedenih faktora i ženinoj želji za još dece.
Miom u trudnoći je poseban problem i potrebna je dobra procena mogućih posledica hirurškog zahvata kao što su pobačaj ili prevremeni porođaj.
Miome kod žena u postmenopauzi ili neposredno pre nje, ukoliko ne izazivaju simptome ni komplikacije, ne treba operisati. U postmenopauzi se, naime, gubi estrogensko dejstvo, pa je rast mioma usporen ili se zaustavlja.
Izvor: Blic
Nepravilna i obilna krvarenja, napetost u donjem delu stomaka i anemija često mogu da budu posledica mioma. Miomi ili dobroćudni tumori pogađaju oko 25 odsto žena. Tačan uzrok njihovog nastanka i dalje nije poznat.
- Najrasprostranjenija teorija kaže da nastaju bujanjem promenjenih glatkih mišićnih ćelija – objašnjava dr spec. Slavica Vasiljević, ginekolog i vlasnica ginekološke ordinacije “Merida”.
- Miomi se smatraju “estrogen-zavisnim” tumorima, što znači da njihov rast može da zavisi od promene nivoa estrogena u telu – dodaje ona.
Simptomi
Doktorka Vasiljević kaže da miomi mogu da imaju simptome, ali nije pravilo. Simptome daje svega 35 odsto mioma.
Simptomi su sledeći:
- nepravilna i obilna krvarenja iz materice čija je posledica anemija koju je obično teško lečiti
- bol
- napetost u donjem delu stomaka koja nastaje zbog pritiska mioma na okolne organe i strukture; ukoliko je tumor veliki, može da izazove venski zastoj i trombozu, kao i poremećaj pražnjenja debelog creva
- neplodnost (dva do 10 odsto neplodnosti nastaje zbog mioma)
- spontani pobačaji – javljaju se dvaput češće kod žena sa simptomima mioma.
Miomi bez simptoma otkrivaju se slučajno prilikom pregleda.
Dijagnoza
Za dijagnozu mioma potreban je detaljan razgovor s lekarom koji uključuje davanje informacija o trenutnim simptomima, kao i o dotadašnjim bolestima, porodičnim bolestima i navikama.
Nakon toga sledi ginekološki pregled koji se može dopuniti digitorektalnim pregledom (pregled zadnjeg dela debelog creva pri kojem lekar uvlači kažiprst i pregleda njime). Koristan je i ultrazvučni pregled. Histerosalpingografija (metoda kod koje se kontrastna tečnost ubrizgava u matericu i jajovode), pa se snima rendgenskim aparatom; dobije se slika unutrašnjosti tih organa. Histeroskopija (posmatranje unutrašnjosti materice optičkim instrumentom).
Lečenje
Miom nije isti kod svake žene, pa zato lečenje zavisi od niza faktora – od godina, broja porođaja, da li je žena trenutno trudna ili priželjkuje trudnoću, od simptoma, smeštaju tumora, opštem zdravlju pacijentkinje i postojanju komplikacija u samom miomu ili u drugim organskim sistemima.
Anemiju je svakako potrebno lečiti, a tretman samog mioma zavisi od navedenih faktora.
Mali miom, bez komplikacija i simptoma, može da se leči hormonski (anGnRH – analozi gonadotropin oslobađajućeg hormona). Ovim lečenjem postiže se smanjenje mioma kod oko polovine pacijentkinja, što je često dovoljan terapijski učinak. Učinak ovog lečenja je smanjenje koncentracije ženskog polnog hormona, estrogena, što može da dovede i do neželjenih simptoma – kao da je žena u postmenopauzi. Učinak smanjenja pomoću anGnRH je, nažalost, samo privremen. Koristi se ukoliko žena želi da ima još dece ili ukoliko iz bilo kojih razloga ne može da se uradi hirurški zahvat.
Veliki miom, koji uzrokuje simptome i razvija komplikacije, preporučljivo je operisati. Može da se odstrani samo miom (miomektomija) ili cela materica (histerektomija), što zavisi takođe od navedenih faktora i ženinoj želji za još dece.
Miom u trudnoći je poseban problem i potrebna je dobra procena mogućih posledica hirurškog zahvata kao što su pobačaj ili prevremeni porođaj.
Miome kod žena u postmenopauzi ili neposredno pre nje, ukoliko ne izazivaju simptome ni komplikacije, ne treba operisati. U postmenopauzi se, naime, gubi estrogensko dejstvo, pa je rast mioma usporen ili se zaustavlja.
Izvor: Blic