Šta je novo?
SerbianForum

This is a sample guest message. Register a free account today to become a member! Once signed in, you'll be able to participate on this site by adding your own topics and posts, as well as connect with other members through your own private inbox!

  • Hvala svima na 1 900 000+ postova & 500 000+ tema!

Šta su to autoimune bolesti?

  • Začetnik teme sendi
  • Datum pokretanja
sendi

sendi

Legend
#1
Šta su to autoimune bolesti?

B92

Mart je u Americi posvećen podizanju svesti o autoimunim bolestima. Cilj ovog obeležavanja je edukacija javnosti o faktorima rizika, šansama za obolevanje i o načinima na koje te bolesti deluju.

2864203804f5771484735a626588825_orig.jpg


Autoimuni poremećaj je stanje koje se javlja kada imuni sistem greškom napada i uništava zdravo tkivo u organizmu. Najčešće su ugroženi krvni sudovi, vezivna tkiva, endokrine žlezde poput štitne i pankreasa, zglobovi, mišići, crvena krvna zrnca i koža. Postoji više od sto autoimunih bolesti među kojima su Kronova, celijakija, reumatoidni artritis, vaskulitis, lupus i Edisonova bolest.

Ove godine, Mesec autoimunih bolesti obeležava se pod parolom „Ima nas 50 miliona“ koji bi trebalo da podseti Amerikance da postoji 50 miliona ljudi širom te države koji pate od neke od takvih bolesti.

Autoimuna oboljenja više pogađaju žene, nego muškarce i zapravo predstavljaju jednog od deset najčešćih ubica žena mlađih od 65 godina. Obično su nasledna, pa ako neki od vaših članova porodice ima, na primer, lupus, bićete u većem riziku od razvijanja te bolesti.

Većina njih može biti hronična, a od pacijenta zavisi da li će uspeti da se izbori s njom. Terapije imaju za cilj smanjivanje simptoma, kontrolisanje autoimunih procesa i održavanja sposobnosti tela da se bori protiv bolesti.

Trenutno je u toku oko 1.000 kliničkih studija o raznim autoimunim bolestima. Tako je jedno istraživanje pokazalo da 45 odsto ljudi sa autoimunim bolestima dobija pogrešne dijagnoze zato što se na vreme ne uradi adekvatna posebna analiza krvi.


Šta vi možete da učinite?

Kako biste i sami sprečili ovakve greške lekara, morate eliminisati mogućnost da patite od takvih bolesti.

1. Lično proverite porodičnu medicinsku istoriju

Trenutna istraživanja pokazuju da je genetika veoma važna za pojavu mnogih autoimunih bolesti, pa bi trebalo da ispitate da li je neko iz bliže ili dalje familije imao neku takvu bolest.

2. Beležite simptome


Ljudi sa autoimunom bolešću često imaju niz simptoma koje se ne sete da prijave lekaru. Zato, čim primetite da se s vašim organizmom nešto čudno dešava, upišite simptome kako ih ne biste zaboravili.

3. Tražite preporuke za dobrog lekara


Ne postoji grana medicine koja bi se zvala „autoimunologija“. U Srbiji se ovom oblašću bave reumatolozi.

Pitajte članove porodice i prijatelje koju bolnicu i lekara vam preporučuju i kad ga pronađete, pitajte ga o njegovim iskustvima sa autoimunim bolestima. Ne ustručavajte se da tražite drugo ili treće mišljenje, jer vam je potrebna sva raspoloživa pomoć.

Autoimune bolesti poput multiple skleroze, dijabetesa tipa 1 i celijakije su u porastu, ali razlozi za to još nisu poznati. Rana dijagnoza vam može pomoći da na vreme tu bolest stavite pod kontrolu.

 
Golden red

Golden red

Član
#2
Autoimune bolesti češće napadaju žene





Autoimune bolesti su hronične i dugotrajne i zahtevaju stalno uzimanje terapije da bi se održale u mirnoj fazi. Nastaju kada imuni sistem greši i napada sopstvena tkiva

velika_620x0.jpg

Najčešće su autoimune bolesti štitne žlezde i Sjegrenov sindrom

Kada se pojave, autoimune bolesti u nedoumici ostavljaju i obolele i članove njihovih porodica. Većina nedovoljno zna o faktorima rizika koji do njih dovode, mogućnostima lečenja i o tome kako uopšte deluju na organizam čoveka.

Šta su autoimune bolesti, kako se prepoznaju i leče, objašnjava dr Ivica Jeremić, iz Instituta za reumatologiju.

- Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem greši i napada sopstvena tkiva i organe. A imuni sistem je, inače, sazdan da organizam brani od raznih mikroorganizama. Kod zdravih osoba on ne greši i pravi jasnu razliku između sopstvenih ćelija i patogenih mikroorganizama. Međutim, kada to nije u stanju da radi, napada sopstvene organe kao da su tuđi, zbog čega i dolazi do autoimunih bolesti. U ovom razornom pohodu najčešće su ugroženi krvni sudovi, vezivna tkiva, pankreas i štitna žlezda, zglobovi, mišići, crvena krvna zrnca i koža.

* Šta je karakteristično za autoimune bolesti?
- Ove bolesti ne ponašaju se kod svih na isti način i ne napadaju iste organe. U zavisnosti od toga da li napadaju jedan ili više organa, dele se na organ specifične i sistemske bolesti. Kod organ specifičnih autoimuni sistem napada samo jedan organ, dok kod sistemskih napada više tkiva i organa. Dijabetes tip 1 je najpoznatiji primer organ specifične bolesti, kod koje imuni sistem razara ćelije pankreasa i time onemogućava stvaranje insulina, što dovodi do nastanka dijabetesa. Kada je reč o sistemskoj bolesti najupečatljiviji je primer sistemskog eritemskog lupusa, koji može da zahvati skoro sva tkiva u organizmu.

* Koliko autoimunih bolesti ima?
- Danas znamo za više od 80 odsto različitih autoimunih bolesti. Od svih su najčešće autoimune bolesti štitne žlezde i Sjegrenov sindrom. Nažalost, za većinu ovih bolesti ne zna se tačan mehanizam nastanka, ali je sasvim sigurno da kod većine postoji genetska predispozicija. Bolest se obično "pokreće" infekcijom ili izlaganjem toksinima iz životne sredine, odnosno preteranom izlaganju sunčevim zracima. Šta god da je razlog, dolazi do aktiviranja imunog sistema na pogrešan način, a dalje održavanje patološkog procesa dešava se po principu "začaranog kruga".

* Da li su ove bolesti ravnomerno zastupljene kod stanovništva?

- Pokazalo se da od većine autoimunih bolesti više obolevaju žene. Smatra se da, zapravo, ženski polni hormoni podstrekuju nastanak autoimunosti i neprihvatljivo ponašanje imunog sistema. Da je ova pretpostavka tačna, dokazano je u slučaju nastanka sistemskog eritemskog lupusa, koji je nekoliko puta češći kod žena u reproduktivnom dobu u odnosu na muškarce istih godina. Međutim, kod osoba starijih od 60 godina, učestalost obolevanja kod oba pola gotovo je ujednačena. Zanimljiv je podatak da od ove bolesti boluje 65 odsto pacijenata starosti od 15 do 55 godina, a da je čak 20 odsto njih mlađe od 16 godina.

* Da li su autoimune bolesti izlečive?
- Autoimune bolesti su hronične i dugotrajne i većina ih zahteva stalno uzimanje terapije, da bi se bolest održala u mirnoj fazi. Za lečenje se koriste imunosupresivni lekovi, od kojih su najpoznatiji kortikosteroidi, odnosno hormoni nadbubrežne žlezde. Kod težih formi bolesti neretko se koriste i male doze citostatika, koji u ovoj terapiji deluju imunosupresivno (koče dalje napredovanje bolesti). Međutim, kada je reč o lečenju, ovde je nešto drugo mnogo važnije. Za razliku od većine drugih bolesti u medicini, kod autoimunih je izuzetno važna saradnja lekara i pacijenta.

* Šta pod tim podrazumevate?
- Zbog specifičnosti terapije, lekar uvek mora da bude obavešten o svemu što se dešava sa pacijentom. Naime, upotreba imunosupresivnih lekova izlaže pacijenta povećanom riziku od infekcija i drugih neželjenih dejstava, a pogotovo kada se koriste u visokim dozama. S druge strane, ako su doze lekova manje, odnosno nedovoljne, može doći do rasplamsavanja bolesti, zbog čega lekar, opet, treba da bude u neposrednoj blizini. Dakle, vrlo je bitno pravilno doziranje terapije, koja podrazumeva korišćenje efikasne doze da bi se bolest držala pod kontrolom i istovremeno izbegle nekada veoma opasne infekcije i druga neželjena dejstva imunosupresivnih lekova.

mala.jpg

* Koliko pacijenti uopšte znaju o svojoj autoimunoj bolesti?
- Ako nije opšte poznata, nedovoljno. Zato je neophodno da budu dobro edukovani da prepoznaju prve znake aktiviranja bolesti, ali i da na vreme prepoznaju neželjena dejstva lekova koje uzimaju. U isto vreme, vrlo je važno da u početku bolesti kontrole kod lekara budu znatno češće, sve dok se bolest ne uvede u stabilnu remisiju, odnosno fazu mirovanja. Nadalje se kontrole obavljaju u određenim periodima, u zavisnosti od toga o kojoj bolesti se radi. Iako sve ovo zvuči komplikovano, većina bolesnika u stanju je da vodi skoro normalan život, doduše uz izvesna ograničenja koja diktira bolest.

* Koja su to najčešća ograničenja?
- Svi pacijenti koji uzimaju imunosupresivne lekove treba da se čuvaju infekcija. Bolesnicima koji boluju od sistemskog lupusa zabranjuje se sunčanje. S obzirom na to da su žene u reproduktivnom dobu više podložne obolevanju, često lekarima postavljaju pitanje o trudnoći, odnosno riziku i za majku i plod. Kada je reč o ovom problemu, univerzalnog odgovora nema. Odluku donosi tim lekara i svaki slučaj je sam za sebe. Generalno, trudnoća kod bolesnica obolelih od autoimunih bolesti moguća je, ali je neophodno da se desi u mirnoj fazi bolesti, odnosno dok je bolest u remisiji. Ali, zato, trudnoća u periodu dok je bolest aktivna, recimo kod sistemskog eritemskog lupusa i teške forme sistemske skleroze može da bude jako opasna. Naime, može da pogorša sam tok bolesti, a, istovremeno, zahteva primenu lekova koji mogu biti opasni za plod.

* Šta je onda savet ženi koja želi da postane majka, a ima autoimunu bolest?
- Dakle, savet bi bio da se trudnoća planira i da se napravi odabir lekova koji su bezbedni za plod. Istovremeno, trudnica mora da bude pod stalnim nadzorom tima stručnjaka koje čini ginekolog, reumatolog, kao i drugi specijalisti čije je prisustvo neophodno, jer se neke autoimune bolesti mogu otkriti tek u trudnoći. Takav je, primera radi, antifosfolipidni sindrom, koji dovodi do spontanog pobačaja u poslednjoj trećini trudnoće. Bolest se, inače, otkriva laboratorijskim testom u kome se detektuju specifična autoantitela. Na svoju bolest tokom trudnoće posebno treba da obrate pažnju i žene koje imaju sistemski eritemski lupus. On može da uzrokuje prelazak antitela iz organizma majke u krvotok ploda, što može da izazove takozvani neonatalni lupus. Ovo stanje kod bebe je, na sreću, prolazno i samo u retkim slučajevima izaziva poremećaj srčanih impulsa.

SJEGRENOV SINDROM, LUPUS, SKLEROZA...

Autoimune bolesti izvesno vreme mogu da ostanu neprepoznate, jer njihovi simptomi često podsećaju na infekcije koje ne reaguju na primenu antibiotika. Prati ih povišena temperatura, bolovi i otoci u zglobovima, kod nekih bolesti javljaju se i promene po koži, a skoro sve su praćene umorom i iscrpljenošću.

* Sjegrenov sindrom se karakteriše nedovoljnom produkcijom suza i pljuvačke, pa se pacijenti žale da imaju "pesak u očima" i da ne mogu da jedu suvu hranu, pa su gutljaji vode neophodni. Zbog odsustva pljuvačke skloni su karijesima i otocima pljuvačnih žlezda. Otok žlezda nastaje zbog zapaljenja, a zapaljenje u daljem toku razara tkivo žlezde, što je i razlog smanjene produkcije suza. Osim toga, smanjena im je vlažnost i drugih sluzokoža, vagine na primer, pa imaju problema u seksualnim odnosima. Ako se ne koriste lubrikanti odnosi su bolni, jer je trenje veliko, a sluzokoža vagine suva. Bolovi i otoci zglobova takođe su prateći simptomi.

* Antifosfolipidni sindrom može da ima tri vrste simptoma. Najčešće se ispoljava u vidu tromboze različitih krvnih sudova. Kod mladih osoba antifosfolipidni tromb nastaje zato što je krv sklona zgrušavanju. Ovaj sindrom može da dovede i do gubitka ploda u trećem mesecu zbog prisutne tromboze u krvnim sudovima posteljice. Može da se javi i udruženo sa sistemskim lupusom. I na kraju, bolest može da se otkrije isključivo u laboratorijskim uslovima, a na nju ukazuju niske vrednosti krvnih pločica.

* Sistemska skleroza je još jedno, na sreću ređe autoimuno oboljenje koje se manifestuje očvršćavanjem kože. Koža je istovremeno bolna i zategnuta u predelu lica i šaka. Šake su uz to i difuzno otečene. Njena opasnost krije se i u tome što daje promene na plućima.

* Sistemski eritemski lupus ispoljava se bolovima u zglobovima, povišenom temperaturom, a može i velikim difuznim gubitkom kose. U ustima mogu da se jave ranice, odnosno afte, koje ne zarastaju. Srećom, za ovu bolest postoji efikasan lek, koji je u redovnoj terapiji drži pod kontrolom. Međutim, problem je što lek "mikofenolat mofetil", čiji su komercijalni nazivi cellcept, myfortic i micolat nisu na listi zdravstvenog fonda, pa za njih mesečno treba izdvojiti 30.000 dinara, što pacijentima otežava lečenje, pa su prinuđeni da koriste lekove starije generacije. Važno je znati i da neki vitamini mogu da uspore razvoj bolesti, pa treba unositi vitamin D, seme lana, kao i omega 3 masne kiseline.






Izvor: Novosti
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
Moderator
#3
Autoimune bolesti: krije li se njihov uzrok u vašem umu?

autoimune-bolesti1318bf27173b9c93c.jpg


Dok autoimune bolesti pogađaju sve veći broj ljudi, klasična medicina sve teže pronalazi odgovor na pitanje koji je njihov uzrok i zašto su toliko učestale.

Najčešća definicija glasi: autoimuna bolest je abnormalna reakcija tijela na vlastite stanice, tkiva, organe i živčani sustav.

A pod tom abnormalnom reakcijom obuhvaćeno je oko 80 bolesti, među kojima su najpoznatije multipla skleroza, reumatoidni artritis, fibromialgija, lupus, Crohnova bolest, dijabetes...

Svako od tih oboljenja razlikuje se ovisno o tome koji je tjelesni sustav pogođen: koža, kosti, probavni ili živčani sustav.

Nažalost, osobe koje boluju od ovih bolesti, kada pitaju zašto se razbolijevaju, uglavnom nailaze na šutnju liječnika ili slijeganje ramenima.

Ostaju prepušteni sami sebi zbog čega se sve češće okreću alternativnim rješenjima.

Psihosomatske bolesti

Postoji određeni broj stručnjaka koji smatra da su autoimuna oboljenja zapravo psihosomatske bolesti, a to znači da su usko povezane s umom.

Neki stručnjaci ova oboljenja dovode u vezu s neizraženim, potisnutim emocijama, koje su na neki način morale izbiti na površinu.

Ali neki pak idu u krajnost tvrdeći da osobe koje imaju ovakva oboljenja zapravo „izmišljaju“ i same stvaraju svoju bol i patnju, što, naravno, nije istina.

Alternativni pogled na autoimune bolesti

Drevna indijska medicina ayurveda ljudskom zdravlju pristupa cjelovito te, osim fizičkog tijela, uzima u obzir i neke druge parametre, poput naše svijesti i uma.

Budući da svoj fokus ne ograničava na simptome, nego čovjeka gleda u cjelini, uspijeva pronaći neka konkretna objašnjenja i tumačenja za autoimune bolesti.

Činjenica je da su neke osobe sklonije ovim oboljenjima. Tu ayurveda daje zanimljivo tumačenje – tajna se krije u našem umu, odnosno u vezi između naše svijesti i tjelesnih stanica.

A da je ovaj sustav na dobrom tragu, potvrđuju i brojni primjeri osoba koje su se upravo uz pomoć ayurvede uspjele izliječiti.

Stanična inteligencija

Dr. Manaan Gandhi, ayurvedski liječnik, kaže: „Postoji određena vrsta stanične inteligencije, koja svakoj stanici omogućuje da obavlja određene funkcije, kao što su, primjerice, preživljavanje, formiranje tkiva ili organa te funkcioniranje cijelog organizma“.

Prema ayurvedi, upravo ta inteligencija pomaže povezivanju naše individualne svijesti sa samim stanicama.

Dakle, postoji snažna veza između uma i tijela. A kada dođe do problema u toj „komunikaciji“, nastupa bolest.

Osim fizičkog, koje je vidljivo, mi imamo i kauzalno i suptilno tijelo, koji su nevidljivi.

Simptomi koji su prisutni u fizičkom tijelu itekako su povezani i s ova druga dva tijela.

Ta su tri tijela međusobno povezana našim dubokim razumijevanjem vlastitog sebstva.

Ako ne osluškujete svoje sebstvo i činite nešto protiv samoga sebe, vaša tri tijela više nisu usklađena i nastupa – bolest.

Koji tip osoba najčešće obolijeva

Dr. Gandhi kaže kako je osobama koje boluju od autoimunih oboljenja nešto zajedničko - one visoko podižu ljestvicu moralnih vrijednosti.

Za njih su moralne vrijednosti iznad svega pa teško opstaju u ovom kompetitivnom svijetu koji etici ne pridaje veliku važnost.

Te osobe zapravo žive u sukobu sa samima sobom i često osjećaju grižnju savjesti i otpor prema onome što moraju činiti.

Primjerice, ako takva osoba obavlja posao u kompetitivnoj radnoj sredini u kojoj treba postupati na štetu kolega, što nije u skladu s njenom etikom, to će joj stvarati patnju i grižnju savjesti. No unatoč tome što se loše osjeća, osoba će to činiti jer se „mora uklopiti“.

Ovakve osobe žive samo kroz kompromise, želeći ugoditi radnoj sredini i okolini. Osim toga, one često pate i od tjeskobe i depresije, koje su također okidači za autoimune bolesti.

Zbog sukoba koji se odvija u njima samima, te osobe prestaju vjerovati vlastitim procjenama, pa često imaju manjak samopouzdanja i od drugih traže potvrdu i odobrenje.

Budući da njihovo djelovanje nije u skladu s mislima i osjećajima, događa se raskol između fizičkog i suptilnog tijela.

Taj lom koji se događa u dubini bića odražava se na samu staničnu inteligenciju.

Tada dolazi do prekida suradnje i započinje rat između fizičkog tijela i njegovih stanica.

Dakle, vaše je stanje uma, odnosno nesklad između onoga što mislite i osjećate i onoga što živite, glavni razlog zbog kojeg dobivate autoimuno oboljenje.

Jeste li uočili kada su simptomi autoimunih bolesti najizraženiji?

Najžešće autoimune reakcije nastaju kada ste pod najvećim stresom, a to je upravo onda kada proživljavate neku veću emocionalnu ili etičku dilemu.

Što možete sami učiniti

U slučaju da i sami bolujete od neke autoimune bolesti, najbolje što možete učiniti, uz zdravu prehranu i promjenu stila života, jest – samoistraživanje ili introspekcija.

Promatrajte vlastito ponašanje i postupke i uočite jesu li u skladu s vašim bićem, s onim što osjećate.

Za početak, pokušajte biti nježni prema sebi, kaže dr. Gandhi. Shvatite da ste ipak ljudsko biće i da je u redu povremeno biti nesavršen, dodaje. Vjerujte vlastitim mislima i gradite svoje mišljenje, ali nemojte tražiti potvrdu od drugih i živjeti u skladu s tuđim očekivanjima.

Kako biste ozdravili, možda ćete morati napustiti vlastite visoke moralne vrijednosti i sniziti kriterije jer vam stvaraju toliki stres i čine vas bolesnima. Previsoka je cijena koju za to plaćate.

Isto tako, važno je da ono što mislite, osjećate i govorite bude u potpunom skladu s onim što činite.

(Alternativa za Vas)
 
Receptor

Receptor

Član
#4
Veliko hvala za ovaj tekst. Veoma je tesko naci bilo sta na ovu temu a sto nije nesto uopsteno i ne govori u stvari niocemu. Neobicna konstatacija Dr. Gandhija o visokim moralnim vrednostima osoba koje boluju od ovih obobljenja.
 

Top