- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Šta sa četiri miliona tona otpada
RUSKI ekolozi, ali i drugi su uključili medijski alarm: priobalna zona Severnog ledenog okeana prepuna je različitog otpada koji se mora što pre očistiti kako bi se sprečila katastrofa. Na ostrvima i obali ima oko tri miliona buradi sa naftom i različitim uljima. Tu burad su Sovjeti dovozili pre više decenija zbog ambicioznih planova osvajanja severa. U Kremlju su tada mislili samo na rekorde, a zagađivanje prirode ih nije brinulo.
Danas je ruska arktička obala jedna od najzagađenijih teritorija na svetu. Dakako, ako se ne upoređuje sa Novom zemljom koju je SSSR pretvorio u atomski poligon i groblje radioaktivnih materijala. Zagađen je i atomski poligon "Semipalatinsk" u Kazahstanu gde su Sovjeti izvodili mnogobrojne eksperimente. Slaba je uteha da ni američki poligoni nisu bolji.
Na ruskoj obali Severnog ledenog okeana nalazi se oko četiri miliona tona industrijskog i drugog otpadnog materijala. Na ruskom severu ostavljeno je oko 20.000 jedinica različite tehnike.
U vreme Jeljcinove "gladne demokratije" i lopovluka, o rešavanju ekoloških problema govorilo se samo akademski. Tek nedavno je ruska vlada napravila probne projekte za čišćenje i oživljavanje Arktika. Na Zemlji Franca Josifa počelo je čišćenje teritorije. Ovog leta su se pojavili teška tehnika i radnici. Da su tamo nekad živeli i radili ljudi, svedoče desetine objekata u raspadanju.
U metalnim buradima je po 200 litara nafte. Ima buradi napravljene 1942. u Nemačkoj. Rat ekologa sa buradima neće biti ni lak. Za one koji su odavno učili geografiju da kažemo da je Zemlja Franca Josifa arhipelag od 192 ostrva u Severnom ledenom okeanu, iznad ruske Arhangelske oblasti.
Ovog leta za mesec dana radnici su ispresovali 18.800 buradi. Program čišćenja Arktika je do 2020. godine, ali ekolozi kažu da bi bilo dobro da se realizuje za tri do pet godina, jer što je duži rok korozija će uticati na povećanje zagađenja prirode.
Na ostrvu Grem Bele otpada je još tri puta više. Tamo će ekolozi i radnici početi da čiste 2013. godine.
Šta preti regionu Arktika?
Zemlje u tom regionu imaju suverenitet nad ostrvima i kontinentalnom obalom. Sve aktuelnija borba za Arktik je motivisana spoznajom geologa da se u tom regionu nalazi oko 25 odsto zaliha svetske nafte i gasa, od čega polovine u ruskoj zoni. U Rusiji se sve više govori i o opravdanosti severnog morskog transportnog puta iznad Sibira. Desetinama godina tim severnim plovnim putem je prevezeno od 23 do 25 miliona tona godišnje. Priča je ponovo postala zanimljiva, jer je i Kina zainteresovana da tom rutom prevozi robu za Evropu.
Ekolozi se plaše da bi havarija na platformama za bušenje nafte u severnim krajevima mogla da bude katastrofalna. Zaustaviti naftu u takvim uslovima bilo bi mnogo teško. Ekolozi tvrde da bi se sve živo uništilo u radijusu od hiljadu kilometara.
Ekonomisti imaju svoje argumente zašto ne treba dirati taj deo prirode. Povećanje proizvodnje nafte od 20 do 25 odsto uticalo bi na cene na svetskom tržištu. Od toga bi imali koristi kupci, ali pojeftinjenje crnog zlata sigurno ne bi obradovalo naftne kompanije pogotovo one koje bi trebalo da ulože milijarde dolara za pravljenje novih tehnologija pomoću kojih bi mogli da eksploatišu naftu i gas u izuzetno teškim uslovima severa. Najveću finansijsku štetu bi imale naftne kompanije Rusije, Kanade, SAD i Norveške.
Zbog svega toga odlaganje projekta "Štokman" jednog od najvećih nalazišta gasa na svetu obradovalo je ekologe, a ni "Gasprom" se nije rastužio.
Izvor:
Novosti.rs
RUSKI ekolozi, ali i drugi su uključili medijski alarm: priobalna zona Severnog ledenog okeana prepuna je različitog otpada koji se mora što pre očistiti kako bi se sprečila katastrofa. Na ostrvima i obali ima oko tri miliona buradi sa naftom i različitim uljima. Tu burad su Sovjeti dovozili pre više decenija zbog ambicioznih planova osvajanja severa. U Kremlju su tada mislili samo na rekorde, a zagađivanje prirode ih nije brinulo.
Danas je ruska arktička obala jedna od najzagađenijih teritorija na svetu. Dakako, ako se ne upoređuje sa Novom zemljom koju je SSSR pretvorio u atomski poligon i groblje radioaktivnih materijala. Zagađen je i atomski poligon "Semipalatinsk" u Kazahstanu gde su Sovjeti izvodili mnogobrojne eksperimente. Slaba je uteha da ni američki poligoni nisu bolji.
Na ruskoj obali Severnog ledenog okeana nalazi se oko četiri miliona tona industrijskog i drugog otpadnog materijala. Na ruskom severu ostavljeno je oko 20.000 jedinica različite tehnike.
U vreme Jeljcinove "gladne demokratije" i lopovluka, o rešavanju ekoloških problema govorilo se samo akademski. Tek nedavno je ruska vlada napravila probne projekte za čišćenje i oživljavanje Arktika. Na Zemlji Franca Josifa počelo je čišćenje teritorije. Ovog leta su se pojavili teška tehnika i radnici. Da su tamo nekad živeli i radili ljudi, svedoče desetine objekata u raspadanju.
U metalnim buradima je po 200 litara nafte. Ima buradi napravljene 1942. u Nemačkoj. Rat ekologa sa buradima neće biti ni lak. Za one koji su odavno učili geografiju da kažemo da je Zemlja Franca Josifa arhipelag od 192 ostrva u Severnom ledenom okeanu, iznad ruske Arhangelske oblasti.
Ovog leta za mesec dana radnici su ispresovali 18.800 buradi. Program čišćenja Arktika je do 2020. godine, ali ekolozi kažu da bi bilo dobro da se realizuje za tri do pet godina, jer što je duži rok korozija će uticati na povećanje zagađenja prirode.
Na ostrvu Grem Bele otpada je još tri puta više. Tamo će ekolozi i radnici početi da čiste 2013. godine.
Šta preti regionu Arktika?
Zemlje u tom regionu imaju suverenitet nad ostrvima i kontinentalnom obalom. Sve aktuelnija borba za Arktik je motivisana spoznajom geologa da se u tom regionu nalazi oko 25 odsto zaliha svetske nafte i gasa, od čega polovine u ruskoj zoni. U Rusiji se sve više govori i o opravdanosti severnog morskog transportnog puta iznad Sibira. Desetinama godina tim severnim plovnim putem je prevezeno od 23 do 25 miliona tona godišnje. Priča je ponovo postala zanimljiva, jer je i Kina zainteresovana da tom rutom prevozi robu za Evropu.
Ekolozi se plaše da bi havarija na platformama za bušenje nafte u severnim krajevima mogla da bude katastrofalna. Zaustaviti naftu u takvim uslovima bilo bi mnogo teško. Ekolozi tvrde da bi se sve živo uništilo u radijusu od hiljadu kilometara.
Ekonomisti imaju svoje argumente zašto ne treba dirati taj deo prirode. Povećanje proizvodnje nafte od 20 do 25 odsto uticalo bi na cene na svetskom tržištu. Od toga bi imali koristi kupci, ali pojeftinjenje crnog zlata sigurno ne bi obradovalo naftne kompanije pogotovo one koje bi trebalo da ulože milijarde dolara za pravljenje novih tehnologija pomoću kojih bi mogli da eksploatišu naftu i gas u izuzetno teškim uslovima severa. Najveću finansijsku štetu bi imale naftne kompanije Rusije, Kanade, SAD i Norveške.
Zbog svega toga odlaganje projekta "Štokman" jednog od najvećih nalazišta gasa na svetu obradovalo je ekologe, a ni "Gasprom" se nije rastužio.
Izvor:
Novosti.rs