Iskreno mislim, da se tema ''Verski fanatizam'' greškom našla u religiji...Ovakva tema je pre deo psihologije...
Pojedini vernici su do te mere opijeni religiom u kojoj su, da su zbog iste spremni i da ubiju...To se već kosi sa bolešću, mada se stručno za njih kaže da su ''verski fanatici''...S'druge strane, postoje i oni ''verski fanatici'', koji smatraju da Bog priznaje samo jedan narod, Srbe, Jevreje... i da su oni posebno izabrani za neka velika dela...To je već verski nacionalizam...Po meni to su ljudi sa psihološkim problemom, pre nego sa problemom koji im je religija ''usadila u glavu''. Činjenica je, da ljudi koji imaju neke probleme pribegavaju raznim načinima za rešavanje istih. Neki smatraju ako se posvete veri, spašeni su, ali neki verski pripadnici do te mere ''duhovno ojačaju'', da su potpuno sigurni u stav koji se u potpunosti ne slaže sa svim normama i etikom ponašanja u društvu...
Međutim, ima pojedinaca koji možda nisu fanatici u toj meri da budu opasni po društvo, ali jesu u meri, koja može na neki način da smeta...
To je u slučaju kada neko sebe smatra velikim vernikom i da mu je dozvoljeno da nas analizira sa nekog duhovnog nivoa, jer je on zaboga ispravan u svemu, on zna gde mi grešimo i da će nas stići neka kazna...Naravno, ta osoba zna sva pravila vere i ti jednom rečju za njega ne znaš ni da se prekrstiš kako treba, jer on to zna bolje...itd.
