Šta je religija

Član
Učlanjen(a)
12.04.2010
Poruka
591
Ako sam ponovila nesto sto je neko napisao izvinjavam se unapred.Najkrace cu napisati onoga sto se secam iz skole a to je da je religija (lat. religo sto znaci privezati ili obavezati:relago-sakupiti) oblik duhovnosti ili drustvene svesti,znacajna drustveno-istorijska i kulturna cinjenica.Rec je o vezanosti ili bezuslovnoj privrzenosti nekom apsolutu,natprirodnom i svemocnom bicu - Bogu.Religiozni ljudi ili vernici se emotivno-voljno,dakle iracionalno,vezuju za neki autoritet kao apsolut, i tu ne pomaze nikakvo racionalno ubedjivanje ili dokazivanje.
Religije se obicno dele na prirodne (animizam,totemizam,magija,fetisizam) i objavljene velike svetske religije.
 
Učlanjen(a)
24.05.2010
Poruka
60
Nakon dužeg vremena odsustvovanja sa foruma, ateista je opet među vama....čisto da se ne ''uljuljkate'' podno religijskih skuta...elem, definicije religije su nam, manje više, poznate i navedene su u postovima prethodnih kolega, no niko se nije pozabavio stvarnom suštinom religije...bilo koje...''Religija je opijum za narod'', reče diktator Staljin, pošalje par miliona u Sibir i dodade:''Komunizam je nova religija''...dakle, sve je to zapravo politika, partija, vrsta droge za zamagljivanje ''raje'' da bi se u tom ''dimu'' nakupilo kakve materijalne koristi...Osim nosilaca i osnivača religija, koji su mahom bili sirotinja ili svojevoljno otišli u sirotinju(sve ovo prema pisanjima religijskih knjiga.znači veeeliki ?...), svi ostali su bili a i sada su bogati. Obični sveštenici, bilo koje religije, vozaju Pasate, oni veći vozaju audije itd. Čak i šamani, vračevi i ostali tumači animalnih ili kakvih još religija, imaju povlašteno mjesto u svojim plemenima, selima itd. Oni ne rade, tumače boga, ''razgovaraju'' sa njim i slično, ali ništa ne privređuju....i oni kao i redovni sveštenici žive na tuđ račun. Zar tako ne žive i poslanici, političari i svi ostali koji propovjedaju birokratsku religiju, razne tehnokratije i slično? Nisam anarhista,naravno, ali ne moram, kako reče Louis Caroll, da uživam u bašti pri tom misleći kako u njenom dnu, u grmlju, žive ''patuljci i vilenjaci''. Mogu prosto da živim na ovom svijetu, radujem se i tugujem, uživam ili plačem, bez potrebe da mislim da iza svega stoji neki bog koji se preko neke religije spočitava ljudima. Živite u ljubavi, u radu i stvaranju, u poštovanju drugih, u poštovanju različitosti, u kreativnosti i dobroti, bez potrebe za nekim ko to sve ''kontroliše'' i bez potrebe da predstavnici te kontrole žive na naš račun.
Kada sam pitao naše mladiće koji studiraju teološki fakultet(pravoslavci, ali bi isti odgovor, siguran sam, dobio i od drugih), da li bi ja kao ''nevjernik'' mogao stići u raj, ako se ponašam ''skoro savršeno'', iako ne vjerujem u boga? Npr. cijeli svoj život živim smjerno, ''po knjigama'' ali prosto ne vjerujem u boga....odgovor je naravno bio NE, ja ne mogu u raj pod bilo kojim uslovima ako ne vjerujem u boga, nema nikakvog ''lex specialis'' koji bi mi pomogao. Zapitah se, ako bi mogao u raj i bez vjerovanja u boga već samo mojim dobrim djelima i ponašanjem, onda bi svaka religija izgubila smisao a tumači iste posao....znači, ostadoh pri ateističkom stvau, ako ni zbog čeg drugog, onda zbog toga što ne cijenim ljude koji žive na tuđ račun a pri tom su radno vrlo sposobni....Pozzz
 
Član
Učlanjen(a)
08.10.2009
Poruka
1.849
Religija kao Nauka

Autor Editor VOPUS
Izraz RELIGIJA proizlazi iz termina „RELIGARE” (PONOVNA VEZA), odnosno, osnovni zadatak svakog religijskog principa je da se "ponovo veže", da se vrati i spoji sa sopstvenim Božanstvom, ponovno vraćanje ka polaznoj tačci originacije- BIĆU eksperimentalne filozofije. Sva prestara verovanja pokušavala su da vode čoveka ka JEDINOJ VELIKOJ ISTINI i zbog toga proizilazi sličnost svih religijskih formi, ponavljanja simbola i ideja, itd.
Ako napravimo komparativnu studiju velikih Religija, otkrićemo da se sve oslanju na istim stubovima.

religie_binecuvantare.jpg


U stvari, postoji stvarno samo JEDNA jedina RELIGIJA, JEDINSTVENA i KOSMIČKA. Ova religija uzima različite oblike, u zavisnosti od vremena i potreba čovečanstva.
Prema tome, proizilazi da su religijske razmerice apsurdne zato što, u osnovi, sve su samo modifikacije KOSMIČKE UNIVERZALNE RELIGIJE. Ono što tvrdimo nalazi maksimalne dokaze u ogromnoj simboličkoj i teološkoj sličnosti svih religija.
Evidentna je ljubav koju, sve mističke institucije iz celog sveta, neguju prema Božanstvu: ALAH, BRAHMA, TAO, ZEN, I.A.O., INRI, MONADA, BIĆE, BOG, itd., itd.
Mučenici, Sveci, Device, Angeli i Heruvimi jesu baš Bogovi, Polunbogovi, Titani, Silfide, Kiklopi i Vesnici paganske mitologije.
Hrišćansko Trojstvo (Trojica): Otac, Sin i Sveti Duh imaju svoje eksponente u svim religijskim trojstvima: Osiris, Isis i Horus (Aurus), u Egiptu; Brahma, Vishnu i Shiva, u Indiji; Kether, Hokmah i Binah, u Kabali, itd.
Svi kultovi imaju svoja Nebesa (više dimenzije ili Aeoni hebrejske Kabale) i u suprotnosti: Paklove (Infernuse), poznati i kao „Avernus” (kod Rimljana), „Tartar” (kod Grka), „Patala” (kod Indijaca), „Mixtlan” (kod Asteka) i „Xibalba” (kod Majaša), itd.
Isus Hristos je predstavljen u prastaroj Persanskoj religiji kao Ormuzd, Ahura-Mazda, strahovit neprijatelj Ahrimana (Satan), kojeg ga sva ljudska bića imamo u nama. Kod Hindusa Hristos je ekvivalentan sa Krishna (Krišna) i Krishnino jevanđelje vrlo je slično Isusovom iz Nazareta. Kod starih Egipćana, Hristos je bio Osiris i svaki koji bi ga inkarnirao bio bi u stvari Osirifikovan. Kod Kineza je Fu-Ji, Kosmočki Hristos koji je komponovao I-King, zakonik i postavio je ministre koje ih je nazvao dragonima. Kod Grka bio je nazvan Zevs (isti kao i rimski Jupiter), Otac svih Bogova. Kod Asteka je Quetzalcoatl, hristički je princip kod starih meksikanaca. Kod starih Nemaca, Hristos je Balder, Hristos usmrćen od strane Holdera, Boga ratova, sa strelom od imele itd. Na ovaj način bi mogli citirati Kosmičkog Hristosa u hiljadama arhajičkih knjiga i starih tradicija koje potiču pre molijona godina od Isusa iz Nazareta.
Marija, Isusova majka, ista je egipatska Isis, grčka Junona, Demetra, Ceres, Maia ili Marah hebrejska, ista je sa asteškom Tonantzin itd., koja dobija svoga sina iz „concepcio imaculata” (neporočno začeće). Fu-Ji, Quetzalcoatl i Buddha i mnogi drugi su rezultat nekog neporočnog začeća. Ovoga je puno u starim kultovima.
Marija Magdalena jeste, bez ikakve sumnje, ista kao i Salambo, Matra, Ishtar, Astarte, Afrodita i Venera svih prastarih religija. Marija Magdalena, pokajana grešnica, ista je Gundrigia ili Kundri iz Vagnerove drame.

religie_simboluri.jpg

Svi stari kultovi su pokušavali da rukovode čoveka ka jedinoj pravoj istini i odavde proizilazi, začuđujuće, velika sličnost svih religijoznih oblika, ponavljanje simbola, ideja, itd.

Sva prestara verovanja pokušavala su da vode čoveka ka JEDINOJ VELIKOJ ISTINI i zbog toga proizilazi sličnost svih religijoznih formi, ponavljanja simbola i ideja itd.
Slušajući rečenice kao: ja posedujem istinu ili jedina je moja religija dobra, dokazuje se u velikoj meri apsurdno i pokazuje očigledno nepoznavanje.
Ipak, nastavljajići ovim idejnim redom, treba da vodimo računa o nečem krajnje važnim: svi precepti, sva učenja i uputstva religijskih kultova ne bi služili ničemu ako osoba ne bi mogla da ih eksperimentiše u sebi samoj…
Zbog toga mi, gnostičari, što se tiče religije, izučavamo ovo vrlo detaljno. Gnoza proučava nauku religija.
Religijski doživljaji za kojima tragamo su osobito naučni. Gnoza se ne slaže da prihvati posotjanje jednog Boga na svom tronu koji sudi živima i mrtvima. Gnostičar gradi verovanje na osnovu eksperimenata, doživljaja, proveravanja, a ne na osnovu teorija.
U ovim vremenima u kojima živimo, religija se razvela od nauke i nauka od religije. Prvi se bore sa drugima i drugi sa prvima. Svi se smatraju u posedu istine, niko neće da prizna da nije u pravu.
Ipak, religija koja ne uzima u obzir nauku jeste suvoparna religija, fanatična i dogmatska sto posto. Nauka koja odbija religiju jeste materijalistička, ateistička nauka, u totalnoj oskudici vrednosti i principa.
Melem kojeg traži onaj koji teži za istinom, ne nalazi se u suprotnostima. Teza i protivteza trebaju se usmeriti prema sintezi; potrebno je pristupiti naučnoj duhovnosti i duhovnoj nauci. Potrebno je da ostavimo po strani konceptulani dualizam, hitno je i neodložno da se pridružimo transcendentalnom monizmu; postoji potreba za religijsku nauku i naučnu religiju.

izvor:vopus.org
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
24.01.2010
Poruka
667
Vidim da umeš da kopiraš :)
Kako si došao do tog sajta i šta o njemu misliš?
 
Natrag
Top