- Učlanjen(a)
- 18.01.2020
- Poruka
- 213
Šta je glamping?
Bliži se sezona godišnjih odmora, a mnogo je onih koji će svoje provesti kampujući negde na moru, planini ili jezeru. Možda ste ih često slušali kako sa oduševljenjem pričaju o provodu na kampovanju, dok ste ih vi podozrivo gledali jer niste ljubitelj istog. Ne privlači vas spavanje pod šatorima, jer stalno razmišljate o insektima svuda oko vas, ne osećate se sigurno, fali vam kupatilo, itd. A znate li šta je glamping? Ostanite sa nama, jer ćemo pokušati to da objasnimo.
Dakle, šta znači reč glamping?
Glamping je reč izvedena iz reči glamur i kampovanje ili kamping. Znači, ova reč opisuje stil kampovanja sa sadržajima ili uslugama kao u nekom odmaralištu, što inače ne bismo povezali sa tradicionalnim kampovanjem. Postao je posebno popularan poslednjih godina među turistima koji traže luksuz hotelskog smeštaja sa pet zvezdica, ali u uslovima koji bi se mogli opisati kao bekstvo od stvarnosti, u avanturu kampovanja, negde u prirodi.
Od kada postoji ovaj način kampovanja?
Sama reč glamping, prvi put se pojavila u Velikoj Britaniji 2005. godine, a dodata je u oksfordski Rečnik engleskog jezika 2016. godine. Ipak, samo je reč nova, jer ovaj koncept luksuznog boravka pod šatorima postoji još od XVI veka.
Naime, događaj koji se vezuje za prvi poznati primer glampinga je onaj koji je u visoravnima Škotske priredio grof od Atola, za kralja Džejmsa V i njegovu majku. Grof je podigao raskošne šatore i napunio ih svim potrepštinama iz svoje palate.
A verovatno najekstravagantniji primer bilo je Polje zlatne tkanine, diplomatski samit na severu Francuske 1520. godine između kraljeva Henrija VIII iz Engleske i Fransisa I iz Francuske. Podignuto je oko 2.800 šatora različitih veličina, a bilo je i fontana u kojima je teklo crveno vino.
Otprilike u isto vreme, Osmanlije su imale razmetljive dvorske čadore koje su prevozili sa jedne vojne misije na drugu. Čitavi timovi zanatlija putovali su sa vojskom da bi podizali i održavali ove carske šatore. Bili su to impozantni pokretni stanovi, potpuno opremljeni i dostojni vladara. Ukrašavani su veoma bogato, i često vezeni svilenim i zlatnim nitima.
XX vek
Nekih 400 godina kasnije, 1920-ih, među bogatim Britancima i Amerikancima postaju popularna putovanja na safari u Africi. Ti bogati putnici, čak iako su tražili avanturu, nisu bili spremni da zbog nje žrtvuju svoj luksuz. Imali su sve! Od električnih generatora, preko prenosivih kada za kupanje, do sanduka šampanjca i svih namirnica, jer su svakodnevni luksuz u kome su inače živeli, prenosili i u avanturu.
A kako je danas?
Današnji glamping je savremeni ekvivalent ovih safari kapovanja pre stotinak godina. On kombinuje nekadašnje pogodnosti sa današnjom tehnologijom, pa tako u mnogim stvarima ide korak dalje. Zbog toga postoji nekoliko naziva koji se vezuju za ovaj pojam, kao što su butik kampovanje, luksuzno kampovanje, otmeno kampovanje, udobno kampovanje, itd.
A pritom, ova vrsta kampovanja ne odnosi se samo na šatore, već i na jurte, starinske prikolice, safari šatore, kućice na drveću, i tako dalje. Cene za noćenje na ovakvim mestima kreću se, u zavisnosti od pogodnosti, od 50 do 2.000 eura za noć, u šta je uključeno sve kao u standardnim kampovima, s tim što je ovde mnogo luksuznije. Svaka smeštajna jedinica ima nameštaj kao u hotelima, krevete, sopstvena kupatila sa tuš kabinama, a usluga uključuje i hranu, privatnu verandu na kojoj možete uživati, i još mnogo toga.
Poslednjih godina, neki od velikih svetskih festivala nude i uslugu glampinga u svojim kampovima, što je posebno zanimljivo. Od toga su mnogi napravili biznis, pa se ova savremena glamping mesta svrstavaju u nekoliko kategorija.
Kategorije glampinga
#1. Franšize u kojima vlasnik ima zemljište ili plac na nekom zanimljivom mestu, na koje se useljava neki od postojećih brendova koji nude noćenje sa doručkom.
#2. Kada vlasnik na svom posedu ima najmanje dve stambene jedinice, recimo bungalove ili kuće na drvetu, koje izdaje da bi obezbedio dodatni prihod.
#3. Razni kampovi, porodična mesta za okupljanje koja takođe pružaju usluge glampinga.
#4. Veliki parkovi koji korporacijama pružaju glamping usluge za razne praznike, slavlja, itd.
#5. Namenska glamping mesta, koja isključivo služe svrsi, dakle, kampovi koji odišu luksuzom.
Šta se računa kao standard za glamping
Kako je tržište raslo, konkurencija je postajala sve veća. Uspostavljen je formalni standard, pa se tako danas očekuje da takva mesta obezbede određeni nivo komfora za svoje goste.
U to je uključena električna energija koja ne mora da bude iz zvanične mreže, već može biti i neki samoodrživi izvor. Takođe, mora imati kupatila, krevete, obično i aparate za kafu, kuhinje u kojima je moguće spremiti obrok, sa kompletnim posuđem koje je standardno, ponekad i porcelansko, a čaše od kristala. Podrazumeva se i 24-časovno obezbeđenje i ostale pogodnosti, da bi sva ta mesta mogla da dobiju dobre ocene koje utiču na njihov rejting.
Ipak, glamping nije samo to
Pa i nije. Mnogi misle da je to samo ime za kampovanje pod fensi šatorima, ali je u stvari mnogo više od toga. Jer, mnoga od tih mesta su potpuno samoodrživa, za razliku od većine hotela. Koriste kompostirajuće toalete, vodu za tuševe dobijaju iz bunara ili sakupljaju kišnicu, dok struju za svoje potrebe proizvode uz pomoć solarnih panela ili vetrenjača.
Gaje svoje organsko voće i povrće, prave sve za potrebe svoje kuhinje, a pored tih osnovnih stvari, pružaju vam mogućnost da uživate u raznim sportovima, u zavisnosti od mesta na kome se nalaze. To su recimo brdski biciklizam, planinarenje, rafting, posmatranje ptica i životinja, kao i isprobavanje hrane i vina, i još mnogo toga.
Geodetske kupole Bakminstera Fulera
Američki arhitekta Bakminster Fuler (Buckminster Fuller), patentirao je 1954. godine geodetske kupole i smestio ih u švajcarske Alpe. Napravio im je drvene podeste, na koje je smestio kupole savršeno uklopljene u krajolik. Struktura im je od trouglastih panela koji čine šator koji je tokom leta prekriven materijalom koji imitira zemlju i travu, dok se preko zime njihova bela spoljašnjost stapa sa snegom.
Svaki od šatora ima rustičnu peć za grejanje unutrašnjosti, francuski krevet, kompletno kupatilo, pristup sauni, i u današnje vreme, naravno, i wi-fi internet. Prednja strana je providna da biste iz kreveta imali fantastičan pogled na alpsko jutro.
Mnogi Fulerovi koncepti, pa tako i ove “bele mahune” (Whitepods), dizajnirani su sa brigom za okruženje, uz minimalne dnevne troškove za struju i energiju, smanjenje otpada i favorizovanje upotrebe obnovljivih izvora. Trude se i da svojim primerom povećaju svest posetilaca o zaštiti životne sredine i važnosti reciklaže.
Na sličnom principu, danas u skandinavskim zemljama postoje mesta za glamping sastavljena od skupina staklenih igloa. U njima isto tako imate opremljene spavaće sobe sa velikim krevetima, iz kojih možete posmatrati polarnu svetlost (aurora borealis). Dok u Škotskoj, ovakva mesta sadrže starinske, preuređene prikolice ili kućice na drveću koje boravak u njima čine bajkovitim.
Takva i slična mesta, danas niču širom sveta, a cene boravka u njima ponekad dostižu astronomske visine. U Emiratima se, recimo, nude izleti u pustinju, koji obuhvataju i jahanje kamila, lov sokolovima, večere pod zvezdama uz profesionalne zabavljače i uslugu sa najmanje pet zvezdica. Oni su to usavršili i uzdigli na jedan sasvim poseban nivo, kao što su to nekada radile Osmanlije.
Mongoli, pak, žive u jurtama koje premeštaju s mesta na mesto, tražeći pašu za svoju stoku. A toliko su usavršili podizanje i pakovanje svojih jurti, da to sada rade za svega nekoliko sati i putuju sa kompletnim pokućstvom. Jurte se danas, isto tako, koriste svuda po svetu za potrebe glampinga ali i života u prirodi, jer ima mnogo onih koji su rešili da se odreknu pogodnosti života u gradovima i presele na neko usamljeno mesto u prirodi.
I za kraj…
Glamping je danas, možda pomalo i pomodarstvo, ali svakako dobar biznis. Ipak, glamurozno kampovanje možete organizovati i sami, i ima mnogo onih koji to redovno i rade. Poslednjih godinu dana, otkad traje pandemija koronavirusa, mnogi su poželeli da kupe vikendicu. Nekima je to pošlo za rukom, nekima nije, a neki su se odlučili da kupe plac i na njega postave prikolicu, veći šator ili ako već postoji neko veliko drvo, možda na njemu naprave kućicu.
Čak i da samo povremeno postavite šator u kome ćete boraviti po nekoliko dana, ne morate da spavate na zemlji, kao ni da jedete plastičnim priborom za jelo, a da se tuširate polivanjem iz flaše. U redu, neko voli baš tako, ali neko i ne. Upravo zato, na tržištu se može naći mnogo opreme kako za kamping, tako i za glamping.
A šta vi mislite o glampovanju? Podelite to sa nama u komentarima.
