- Učlanjen(a)
- 18.01.2020
- Poruka
- 216
Evo jednog lepog teksta na temu erkera. Nekada su krasili mnoge zgrade od izuzetnog značaja, koje u nekim starijin delovima grada vidimo ponekad i danas. Nažalost, sve ih je manje, ali nikad se ne zna, možda se vreme erkera i vrati...
Šta je erker?
Za mnoge od nas, najlepši delovi svakog grada su oni najstariji, sa starim zgradama i privatnim vilama, građenim u stilu neke od prohujalih epoha.
Mnoge od tih zgrada imaju delove koji su izbačeni, bez potpore, zanimljivog oblika, i koji otprilike izgledaju kao zatvoreni balkon sa prozorima na tri strane. To su erkeri.
Inače, ovo je reč nemačkog porekla, koja znači prozor. Ali, u arhitekturi se koristi za označavanje sasvim određene vrste prostora i prvi put se javlja na javnim građevinama Gotike, što znači već negde od XII veka. Erkere kasnije srećemo i u nemačkoj renesansi, kao i u arhitekturi Baroka, pa i drugoj polovini XIX veka, u Secesiji i počecima moderne arhitekture.
Tadašnje arhitekte su ih često postavljale na pročelje zgrade, na prvom spratu, odmah iznad ulaza. Naravno, bila su to raskošna zdanja, sa mnogo ukrasa na fasadi, bilo da su u pitanju bile javne ili privatne građevine.
Kitnjasto, kitnjastije, najkitnjastije, Barok!
Ovo se naročito odnosi na barokne zgrade, koje i danas možemo videti po nekim starim, najčešće evropskim gradovima. Čini se da ni pre, a ni posle Baroka, nije bilo kitnjastijeg stila u umetnosti. Reklo bi se, u skladu sa imenom, s obzirom da je sama reč “baroko” izvedena iz portugalskog termina “pérola barroca” što znači “perla nepravilnog oblika”. Kasnije su taj termin prihvatili i Francuzi, pa na njihovom jeziku ova reč označava nešto što je neobično.
A Barok i jeste neobičan. Bilo je to doba raskoši u svakoj umetnosti, što nije zaobišlo ni arhitekturu. Iz tog vremena, ostale su najkitnjastije fasade, na kojima su i erkeri bili veoma ukrašeni.
“Što u izlogu, to i u radnji”
Bili su zanimljivi kako spolja, tako i iznutra. Tadašnji dekorateri su ih voleli, i u njih su obično smeštali udobne klupe, sa mnoštvom ukrasnih jastučića, uklopljenih sa bojom zavesa i draperija. Ovi delovi su gospodi tog vremena služili za odmaranje ili uživanje u čitanju. Dame su se u njima i družile, pile čaj sa prijateljicama, vezle, a možda i vodile ljubav sa svojim mladim ljubavnicima.
Bilo je to doba bogatstva i raskoši koja se ogledala kako u eksterijeru, tako i u enterijeru. Ukrašavao se nameštaj, ali i zidovi, plafoni, vrata i prozori. Ramovi slika i ogledala su bili posebno kitnjasti, kao i sav nameštaj toga doba. Erkeri su ponekad imali i vitraže, što je celom ambijentu davalo poseban šarm, zbog prelivanja boja. U svakom slučaju, bili su veoma lepo dekorisani.
Bilo je to vreme u kome je aristokratija zaista znala da uživa, a gradilo se kvalitetno, tako da u današnje vreme još uvek možemo da vidimo neke od tih zgrada, starih lepotica koje su se održale do danas.
Moderna vremena
U njima danas žive i rade neki drugi ljudi. XXI vek nije doba takve raskoši, ali i on ima svoje draži. Zgrade su najčešće od betona i čelika, građene sasvim drugačije od ovih starih dama iz prohujalih vremena, ravnih linija i uglavnom, bez previše ukrasa jer se to danas smatra suvišnim.
Ali, s obzirom da se moda vraća i stilovi često prepliću, ne bi bilo čudno da nam se ponovo vrati i neki od stilova prošlosti, upotpunjen prefiksom “neo” (kao neobarok ili neoklasicizam…), pa u modu vrati i erkere.
Bilo bi zanimljivo videti kako bi ih današnji dizajneri enterijera iskoristili. Možda kao kutak za rad, biblioteku ili deo trpezarije? U svakom slučaju, bio bi to deo za uživanje koji bi svakom stanu (ili kući) dodao vrednost jer uz erkere, svaka građevina deluje raskošnije i skuplje.
I na rakju jedno barokno pitanje za vas. Da li biste voleli da živite u zgradi sa erkerima? Nestprljivo čekamo vaš odgovor u komentarima.
Autorski tekst: Jelena Todorović
Izvor: Srbijaspace.com
Šta je erker?
Za mnoge od nas, najlepši delovi svakog grada su oni najstariji, sa starim zgradama i privatnim vilama, građenim u stilu neke od prohujalih epoha.
Mnoge od tih zgrada imaju delove koji su izbačeni, bez potpore, zanimljivog oblika, i koji otprilike izgledaju kao zatvoreni balkon sa prozorima na tri strane. To su erkeri.
Inače, ovo je reč nemačkog porekla, koja znači prozor. Ali, u arhitekturi se koristi za označavanje sasvim određene vrste prostora i prvi put se javlja na javnim građevinama Gotike, što znači već negde od XII veka. Erkere kasnije srećemo i u nemačkoj renesansi, kao i u arhitekturi Baroka, pa i drugoj polovini XIX veka, u Secesiji i počecima moderne arhitekture.
Tadašnje arhitekte su ih često postavljale na pročelje zgrade, na prvom spratu, odmah iznad ulaza. Naravno, bila su to raskošna zdanja, sa mnogo ukrasa na fasadi, bilo da su u pitanju bile javne ili privatne građevine.
Kitnjasto, kitnjastije, najkitnjastije, Barok!
Ovo se naročito odnosi na barokne zgrade, koje i danas možemo videti po nekim starim, najčešće evropskim gradovima. Čini se da ni pre, a ni posle Baroka, nije bilo kitnjastijeg stila u umetnosti. Reklo bi se, u skladu sa imenom, s obzirom da je sama reč “baroko” izvedena iz portugalskog termina “pérola barroca” što znači “perla nepravilnog oblika”. Kasnije su taj termin prihvatili i Francuzi, pa na njihovom jeziku ova reč označava nešto što je neobično.
A Barok i jeste neobičan. Bilo je to doba raskoši u svakoj umetnosti, što nije zaobišlo ni arhitekturu. Iz tog vremena, ostale su najkitnjastije fasade, na kojima su i erkeri bili veoma ukrašeni.
“Što u izlogu, to i u radnji”
Bili su zanimljivi kako spolja, tako i iznutra. Tadašnji dekorateri su ih voleli, i u njih su obično smeštali udobne klupe, sa mnoštvom ukrasnih jastučića, uklopljenih sa bojom zavesa i draperija. Ovi delovi su gospodi tog vremena služili za odmaranje ili uživanje u čitanju. Dame su se u njima i družile, pile čaj sa prijateljicama, vezle, a možda i vodile ljubav sa svojim mladim ljubavnicima.
Bilo je to doba bogatstva i raskoši koja se ogledala kako u eksterijeru, tako i u enterijeru. Ukrašavao se nameštaj, ali i zidovi, plafoni, vrata i prozori. Ramovi slika i ogledala su bili posebno kitnjasti, kao i sav nameštaj toga doba. Erkeri su ponekad imali i vitraže, što je celom ambijentu davalo poseban šarm, zbog prelivanja boja. U svakom slučaju, bili su veoma lepo dekorisani.
Bilo je to vreme u kome je aristokratija zaista znala da uživa, a gradilo se kvalitetno, tako da u današnje vreme još uvek možemo da vidimo neke od tih zgrada, starih lepotica koje su se održale do danas.
Moderna vremena
U njima danas žive i rade neki drugi ljudi. XXI vek nije doba takve raskoši, ali i on ima svoje draži. Zgrade su najčešće od betona i čelika, građene sasvim drugačije od ovih starih dama iz prohujalih vremena, ravnih linija i uglavnom, bez previše ukrasa jer se to danas smatra suvišnim.
Ali, s obzirom da se moda vraća i stilovi često prepliću, ne bi bilo čudno da nam se ponovo vrati i neki od stilova prošlosti, upotpunjen prefiksom “neo” (kao neobarok ili neoklasicizam…), pa u modu vrati i erkere.
Bilo bi zanimljivo videti kako bi ih današnji dizajneri enterijera iskoristili. Možda kao kutak za rad, biblioteku ili deo trpezarije? U svakom slučaju, bio bi to deo za uživanje koji bi svakom stanu (ili kući) dodao vrednost jer uz erkere, svaka građevina deluje raskošnije i skuplje.
I na rakju jedno barokno pitanje za vas. Da li biste voleli da živite u zgradi sa erkerima? Nestprljivo čekamo vaš odgovor u komentarima.
Autorski tekst: Jelena Todorović
Izvor: Srbijaspace.com
Poslednja izmena:
volela bih da zivim u takvoj zgradi