Šta je čovek?

[micicku]

Pitanje je jednostavno, a odgovor je...?
"Putnik od životinje ka anđelu i obrnuto - od žeđi za moći ka ljubavnoj čežnji, od vezanog ka slobodnom biću, od onoga što viče ka onome ko ćuti i razume ćutanje". Može se i drugačije pitati: šta čovek jeste, šta on može biti i šta on treba biti? Vuk-Pavlović

 

[Jurivaka]

Suviše uopšteno pitanje! Na njega se može dati stotinu odgovora i da svi budu tačni, ali ni jedan koji će biti potpun. Recimo, ovaj odgovor: Čovjek je jedino misaono biće. To je jedna od glavnih karakteristika čovjeka. Ali time nismo rekli ni pola onoga što čovjek jeste. Isto tako možemo reći da je čovjek turista, koji je u kratkoj posjeti beskonačnom vremenu! Posle te posjete, vraća se u ništavilo, odakle je i došao!

 

[Jokshir]

Čekaj, sada ja nešto ne razumem. Rekao si da posle turističke posete Zemlji, čovek se vraća ništavilu (dakle tamo gde nema ničega, neposotojano) odakle je i došao. Kako neko/nešto može da dodje od kojekude ako ni to samo ne postoji. I ako je ovo tačno, ako je uspeo doći ovaj put (i takođe uspeo da se vratiti) da li onda postoji mogućnost da dođe opet?

Šta podrazumevaš pod misaonim, tj. šta smatraš pod tim?

 

[Jurivaka]

Čekaj, sada ja nešto ne razumem. Rekao si da posle turističke posete Zemlji, čovek se vraća ništavilu (dakle tamo gde nema ničega, neposotojano) odakle je i došao. Kako neko/nešto može da dodje od kojekude ako ni to samo ne postoji. I ako je ovo tačno, ako je uspeo doći ovaj put (i takođe uspeo da se vratiti) da li onda postoji mogućnost da dođe opet?

Šta podrazumevaš pod misaonim, tj. šta smatraš pod tim?

Kada govorim o ništavilu iz koga je čovjek potekao, mislim na ništavilo koje je postojalo prije nastanka života uopšte. To je samo metafora.
A što se tiče mogućnosti da se ponovo vrati, takva mogućnost apsolutno ne postoji. Pod misaonim podrazumijevam čovjekovu sposobnost da može razmišljati i svjesno upravljati svojim mislima.

 

[Jokshir]

Pa dobro, ali ako mogućnost da se ponovo vrati ne postoji, zašto (kako) onda dolazi i prvi put. Kako je moguće da dođe prvi put (u takvom obliku) iz ništavila (gde je Apsolutna 0) pa se onda vrati i to je kraj. Šta uslovljava prvi dolazak a šta to da se čovek ne može ponovo vratit. Nešto mi tu ne štima.
Razmišljanje je onda širok pojam (premir su slonovi i delfini, kao i pojedini primati)

 

[Jurivaka]

Pa dobro, ali ako mogućnost da se ponovo vrati ne postoji, zašto (kako) onda dolazi i prvi put. Kako je moguće da dođe prvi put (u takvom obliku) iz ništavila (gde je Apsolutna 0) pa se onda vrati i to je kraj. Šta uslovljava prvi dolazak a šta to da se čovek ne može ponovo vratit. Nešto mi tu ne štima.
Razmišljanje je onda širok pojam (premir su slonovi i delfini, kao i pojedini primati)

Čini mi se da ja nisam pominjao nikakav prvi put. Pominjao sam samo kratku posjetu. Svako od nas je stvarno samo u kratkoj posjeti ovome svijetu, posle koje zauvijek nestajemo! Nema nikakve utješne alternative. Problem sa čovjekom je upravo u njegovoj svijesti. Naime, on je, za razliku od drurgih živih bića, jedini sposoban da pojmi život, da pojmi svijet oko sebe, da pojmi sebe i svoju prolaznost. E, tu nešto ne štima! Mnogi postavljaju pitanje: čemu sve to?

 

[micicku]

Udaljavamo se od teme ovog pdf-a. Pitanje je:šta je čovek, šta on može biti i šta on treba biti? Mislim da je tvrdnja Jurivake da čovek može svesno upravljati svojim mislima delimično prihvatljiva. Ništavilo je Budina negacija "duše". Reinkarnacija nije "bukvalno" ponovno rođenje čoveka već (uprostiću) njegovog ega (hindu).
"Ne treba zaboraviti da je čovek jedino biće koje sebe može spoznati kao nepotpuno biće i tu nepotpunost bolno doživeti. Taj nedostatak ispunjava se verom u vrednosti i njihovim ostvarivanjem. Jedinstveni metod našeg izbavljenja je ostvarenje ideje čoveka koja ima svoju meru u "božanskom". Bog je "merilo bez mere" u kome čovek stže do svoje suštine. A čovek? Čovek je prolazno realizovanje ovog merila bez mere."

 

[Jurivaka]

Dobro, malo vrdulamo sa teme, ali u suštini govorimo o čovjeku, dok su ove male digresije neminovne. Sa ovim se potpuno slažem: "Ne treba zaboraviti da je čovek jedino biće koje sebe može spoznati kao nepotpuno biće i tu nepotpunost bolno doživeti." Da, to je ta gorka istina. Jedna od najbolnijih čovjekovih spoznaja o sebi je, spoznaja o svojoj konačnosti.
A, sa ovim se ne slažem: "Taj nedostatak ispunjava se verom u vrednosti i njihovim ostvarivanjem." Prvo, ovo je konfuzno rečeno, tako da nije najjasnije na šta se misli. - valjda na ono što je kasnije rečeno - ostvarenje ideje čovjeka koja ima svoju mjeru u "božanskom"? Da budem malo grub. To može biti utjeha samo za lakovjerene. U stvari, to jeste velika zabluda. No, ne poričem da je zgodna i primamljiva kao ideja.
I sada samo pitanje: slatka zabluda ili gorka istina?

 

[Jokshir]

Ok, ali opet moje pitanje (nevezano za ovu temu a ti si izneo konstataciju) kako iz ništa možeš da dodješ (pa čak i hipotetički i govoreći u metaforama). Kako iz ništa može nešto da se formira, mene sada to budni. A još više da se tamo i vrati i da to bude kraj??? U opšte nije bilo bitno da li si rekao ili ne ‚‚prvi put, stoti put" već da se iz ništavila dolazi. Mogu samo da razumem (donekle) da se od nekud dođe a da se u ništa ode. Ali da neko potiče od ništavila i da se u ništavilo vraća, govori samo o tome da je onda i ovo Sada ništavilo. Ako je ovo tačno onda je sve ništavilo: čovek, bube, kamen, reka, vatra...

Znam da bežim u off ali me zbunjuje. Jer znam da ništavilo predstavlja mesto gde nisu ni nešto (kao pozitiv) i negacija (kao opozit nečega, iliti negativ). Ništavlio nije ni pozitiv ni negativ. Jer nema ničega. Pa stoga mi je sve vreme zbunjujeća tvoja konstatacija da čovek (iz ništavila) se vraća ništavilu i tu je kraj. Eto ako možeš bolje da mi objasniš pošto te ne razumem

 

[micicku]

Potpuno si u pravu Jurivaka. I jedno i drugo. Ta slatka zabluda i gorka istina je vekovima opstajala i ne samo to već i održavala civilizaciju i distancirala je od konačnog ludila. Bio je potreban "nedostižni cilj" za kojim će generacije tragati (kao za gralom). Zar se zabludama ne hrani iluzija koju životom zovemo. Celog života se bavimo zabludama samo na različitim nivoima (to su naše zagonetke koje rešavamo i rešivši jednu već nas čeka nova, veća izazovnija...)