- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Šta je bronhoskopija
Kada se radi i koja je od dve vrste bronhoskopa koji se primenjuju u dijagnostici bolja
Piše: dr Dragan Stanojević, specijalista pneumoftiziolog, načelnik Odeljenja specijalističko-konsultativnih pregleda, pomoćnik direktora za bolničko lečenje odraslih i dece i dnevnu bolnicu Specijalne bolnice „Sokobanja“
BRONHOSKOPIJA je direktno posmatranje dušnika i bronhija, koje se obavlja tankim i fleksibilnim instrumentom - bronhoskopom. Dozvoljava neposredno sagledavanje i intervencije u unutrašnjosti traheobronhnog stabla. U toku bronhoskopije moguće je uzeti ispirak, bris i biopsije sluznice bronha i vidljive patološke lezije.
Zatim, uraditi iglenu biopsiju kroz zid bronha okolnih žlezda ili plućnog parenhima, uzeti nekontaminiran sekret iz donjih disajnih puteva, ispirak iz bronha i alveola (bronhoalveolna lavaža). Sve to u cilju daljih bakterioloških, citoloških, histopatoloških i imunohistohemijskih pregleda i sprovođenja terapije.
Uglavnom se koriste rigidni i fleksibilni bronhoskopi. Rigidni bronhoskopi su metalne cevi širokih lumena, koje obezbeđuju dobro ventilisanje bolesnika i lakše izvođenje potrebnih intervencija. Mana im je što zahtevaju opštu anesteziju i što je kroz njih moguće sagledati samo lobarne bronhe i otvore nekih segmentnih bronha. Fleksibilni, savitljivi bronhoskopi omogućavaju pregled svih segmentnih i subsegmentnih bronha, biopsiju plućnog parenhima, a uz pomoć rendgenoskopije omogućuju i biopsiju lezija koje se ne vide direktno kroz bronhoskop.
Mada nešto uži radni kanal fiberbronhoskopa otežava složenije intervencije, činjenica da se pregled obično obavlja u lokalnoj anesteziji, po potrebi i u bolesničkoj sobi, uz pomenuto dublje i lakše prodiranje instrumenta, stavlja fleksibilni bronhoskop u prvi plan.
Najčešći razlozi za bronhoskopiju su dijagnostikovanje i potvrda tumora u disajnim putevima i plućnom parenhimu, preoperacijska procena, izolovanje mikroorganizama u slučaju nejasnih ili upornih infekcija, biopsija hilusnih žlezda i postavljanje dijagnoze intersticijskih bolesti. Hemoptizije neutvrđene etiologije predstavljaju strogu grupu indikacija za bronhološko ispitivanje.
Dugotrajan, neobjašnjen kašalj i stridor su takođe razlog za bronhološko ispitivanje. Nalaz M. tuberculosis u sputumu osoba čije rendgenografije pluća ne objašnjavaju dobijeni nalaz, ili jasna rendgenska sumnja na tuberkulozu bez bakteriološke potvrde, takođe, zahtevaju bronhoskopiju. Slično je kada su u pitanju gljivične infekcije.
Indikacije za terapijsku bronhoskopiju su: vađenje stranog tela, odstranjenje sekreta ili atelektazi izazvanoj zadržanim sekretom, lavaža disajnih puteva ili alveola, mehaničko odstranjivanje manjih endobronhnih tumefakcija (polipa, adenoma), laserska i krioterapija, kao i endolumensko zračenje.
Rizik predstavljaju bolesnici koji imaju trajnu hipoksemiju, ishemičku bolest srca, teže poremećaje srčanog ritma, hemoragijsku dijatezu. Ako je ovakvim bolesnicima neophodno bronhološko ispitivanje, sprovode se posebne mere: oksigenoterapija, monitorisanje srčanog rada i slično. Da bi se izbegli neželjeni incidenti i tačnije dijagnostikovali, pre bronhoskopije potreban je pažljiv klinički pregled, rendgenološka obrada, ispitivanje disajne funkcije, pregled srca i laboratorijske analize krvi. Bolesnik se upozori da na dan pregleda ne doručkuje, da ne pije tečnost ili lekove i da ne puši. Nakon bronhoskopije dva sata ne smeju se uzimati hrana i tečnost, pacijent se upozorava da 24 sata posle pregleda ne upravlja motornim vozilom i da ne potpisuje važna dokumenta.
RETKE KOMPLIKACIJE
BRONHOLOŠKA, posebno fiberbronhoskopska ispitivanja su u osnovi bezbedna i retke su neželjene posledice. Najozbiljnije komplikcije su krvarenje u toku biopsija, laringo i bronhospazam, pneumotoraks i posleinterventne groznice i pneumonije.
Izvor: Večernje novosti
Kada se radi i koja je od dve vrste bronhoskopa koji se primenjuju u dijagnostici bolja
Piše: dr Dragan Stanojević, specijalista pneumoftiziolog, načelnik Odeljenja specijalističko-konsultativnih pregleda, pomoćnik direktora za bolničko lečenje odraslih i dece i dnevnu bolnicu Specijalne bolnice „Sokobanja“
BRONHOSKOPIJA je direktno posmatranje dušnika i bronhija, koje se obavlja tankim i fleksibilnim instrumentom - bronhoskopom. Dozvoljava neposredno sagledavanje i intervencije u unutrašnjosti traheobronhnog stabla. U toku bronhoskopije moguće je uzeti ispirak, bris i biopsije sluznice bronha i vidljive patološke lezije.
Zatim, uraditi iglenu biopsiju kroz zid bronha okolnih žlezda ili plućnog parenhima, uzeti nekontaminiran sekret iz donjih disajnih puteva, ispirak iz bronha i alveola (bronhoalveolna lavaža). Sve to u cilju daljih bakterioloških, citoloških, histopatoloških i imunohistohemijskih pregleda i sprovođenja terapije.
Uglavnom se koriste rigidni i fleksibilni bronhoskopi. Rigidni bronhoskopi su metalne cevi širokih lumena, koje obezbeđuju dobro ventilisanje bolesnika i lakše izvođenje potrebnih intervencija. Mana im je što zahtevaju opštu anesteziju i što je kroz njih moguće sagledati samo lobarne bronhe i otvore nekih segmentnih bronha. Fleksibilni, savitljivi bronhoskopi omogućavaju pregled svih segmentnih i subsegmentnih bronha, biopsiju plućnog parenhima, a uz pomoć rendgenoskopije omogućuju i biopsiju lezija koje se ne vide direktno kroz bronhoskop.
Mada nešto uži radni kanal fiberbronhoskopa otežava složenije intervencije, činjenica da se pregled obično obavlja u lokalnoj anesteziji, po potrebi i u bolesničkoj sobi, uz pomenuto dublje i lakše prodiranje instrumenta, stavlja fleksibilni bronhoskop u prvi plan.
Najčešći razlozi za bronhoskopiju su dijagnostikovanje i potvrda tumora u disajnim putevima i plućnom parenhimu, preoperacijska procena, izolovanje mikroorganizama u slučaju nejasnih ili upornih infekcija, biopsija hilusnih žlezda i postavljanje dijagnoze intersticijskih bolesti. Hemoptizije neutvrđene etiologije predstavljaju strogu grupu indikacija za bronhološko ispitivanje.
Dugotrajan, neobjašnjen kašalj i stridor su takođe razlog za bronhološko ispitivanje. Nalaz M. tuberculosis u sputumu osoba čije rendgenografije pluća ne objašnjavaju dobijeni nalaz, ili jasna rendgenska sumnja na tuberkulozu bez bakteriološke potvrde, takođe, zahtevaju bronhoskopiju. Slično je kada su u pitanju gljivične infekcije.
Indikacije za terapijsku bronhoskopiju su: vađenje stranog tela, odstranjenje sekreta ili atelektazi izazvanoj zadržanim sekretom, lavaža disajnih puteva ili alveola, mehaničko odstranjivanje manjih endobronhnih tumefakcija (polipa, adenoma), laserska i krioterapija, kao i endolumensko zračenje.
Rizik predstavljaju bolesnici koji imaju trajnu hipoksemiju, ishemičku bolest srca, teže poremećaje srčanog ritma, hemoragijsku dijatezu. Ako je ovakvim bolesnicima neophodno bronhološko ispitivanje, sprovode se posebne mere: oksigenoterapija, monitorisanje srčanog rada i slično. Da bi se izbegli neželjeni incidenti i tačnije dijagnostikovali, pre bronhoskopije potreban je pažljiv klinički pregled, rendgenološka obrada, ispitivanje disajne funkcije, pregled srca i laboratorijske analize krvi. Bolesnik se upozori da na dan pregleda ne doručkuje, da ne pije tečnost ili lekove i da ne puši. Nakon bronhoskopije dva sata ne smeju se uzimati hrana i tečnost, pacijent se upozorava da 24 sata posle pregleda ne upravlja motornim vozilom i da ne potpisuje važna dokumenta.
RETKE KOMPLIKACIJE
BRONHOLOŠKA, posebno fiberbronhoskopska ispitivanja su u osnovi bezbedna i retke su neželjene posledice. Najozbiljnije komplikcije su krvarenje u toku biopsija, laringo i bronhospazam, pneumotoraks i posleinterventne groznice i pneumonije.
Izvor: Večernje novosti