Srpska narodna lirska poezija

[Jurivaka]

Srpska narodna epska poezija je vrijednost za sebe. Ništa manja vrijednost nije ni narodna lirska poezija. Ima zaista izvanredno lijepih lirksih stihova u toj poeziji - puno simbolike, sjajnih metafora i prelijepih figura. Nekada je prosto teško povjerovati da neke stihove nisu stvarali vrsni pjesnici, jer svojom ljepotom nadmašuju i najveće liričare.
Evo, da ovu temu otvorim sa jednom lirskom narodnom:


Sunce se djevojkom oženi

Djevojka je suncu govorila:
"Jarko sunce, ljepša sam od tebe!
Ako li se tome ne vjeruješ,
ti izađi na to ravno nebo,
ja ću izić za goru na vodu."
Kada jutro vedro osvanulo,
izlazilo na nebo sunašce,
a djevojka za goru na vodu.
Ugleda je lijepo sunašce,
ugleda je kroz jelovo granje:
kol'ko se je ašik učinilo,
triput je se sunce zaigralo,
pa odvuče lijepu djevojku,
da je uzme sebi za ljubovcu, -
od nje posta zvijezda Danica.

 

[erinija]

Ljubavni rastanak

Dva cvijeta u bostanu rasla:
plavi zumbul i zelena kada.
Plavi zumbul ode na Doljane,
osta kada u bostanu sama.
Poručuje zumbul sa Doljana:
"Dušo moja, u bostanu kado,
kako ti je u bostanu samoj?"
Odgovara iz bostana kada:
" Što je nebo-da je list artije,
što je gora- da su kalemovi,
što je more- da je crn murećep,
pak da pišem tri godine dana,
ne bi moji ispisala jada."

))))))))))))))

 

[Jurivaka]

Udarila kiša iz oblaka,
A potoci valom zaplavili,
Munje s'jeku, uz golemu jeku...
To gledala sa pendžera Kada,
To gledala pa je govorila:
- Jalah, jalah, ja velika straha,
Strah je mene biti na čardaku,
Ja kako je u gori hajduku!? -
To slušali pod kulom hajduci,
Što su došli da porobe kulu,
Među sobom 'vako govorili:
- Ko bi ove dvore poharao,
Taj bi grdni grijeh napravio,
Ko bi Kadu na muke udrijo,
Ta bi duša raja ne vidjela.
Hajduci se mirno povratiše.

 

[erinija]

Српска дјевојка

У Милице дуге трепавице,
прекриле јој румен јагодице,
јагодице и бијело лице.
Ја је гледах три године дана;
не могох јој очи сагледати,
црне очи, ни бијело лице,
већ сакупих коло ђевојака,
и у колу Милицу ђевојку-
не бих ли јој очи сагледао.
Када коло на трави играше,
бјеше ведро, пак се наоблачи;
по облаку зас`јеваше муње.
Све ђевојке к небу погледаше,
ал` не гледа Милица ђевојка,
већ преда се у зелену траву.
Ђевојке јој тихо говорише:
"Ој Милице, наша другарице,
ил` си луда, ил` одвише мудра,
те све гледаш у зелену траву,
а не гледаш с нама у облаке,
ђе се муње вију по облаку?"
Ал` говори Милица ђевојка:
" Нит` сам луда, нит одвише мудра,
нит` сам вила-да збијам облаке,
већ ђевојка да гледам преда да се."

 

[Jurivaka]

KAD SVATOVI DOÐU

L`jepo ti je niz polje gladati
žutu dunju meðu listovima
kano Maru meðu djeverima;
Mari djever riječ govoraše:
„O snašice, pitoma ružice!
Al si rasla na bor gledajći,
al mojega brata čekajući?“
Mara njemu riječ govoraše:
„O djevere, zlaćani prstene!
Nisam rasla bora gledajući,
ni tvojega brata čekajući,
no sam šćerka jedina u majke,
pak me majka l`jepo njegovala
šerbet jela, šerbet-vodu pila,
šećerli se vodom umivala,
tvome bratu ugojila lice.“

šerbet – medovina
šećerli – zaslaðena

 

[erinija]

Najljepši miris

Oj djevojko, dušo moja,
čim mirišu nedra tvoja?
Ili dunjom, il` nerandzom,
ili smiljem, il` bosiljem?
"Oj, boga mi, mlad junače,
moja nedra ne mirišu
niti dunjom, ni nerandzom,
niti smiljem, ni bosiljem,-
veće dušom djevojačkom."



"Oj, djevojko, dušo moja!
Šta ti raste u nedrima?
il` su tunje il turundze,
il` su s mora limunovi?"
"Nit` su tunje ni turundze,
nit` su s mora limunovi,
već su beli labudovi!"

 

[Jurivaka]

Čarna goro puna ti si lada,
Srce moje puno ti si jada;
Gledajući prema sebi dragog,
Gledajući, al' ga ne ljubeći.

 

[erinija]

Momče ide planinom,
a devojka gradinom;
on se meće gloginjom,
a devojka trnjinom;
ne misli se ubiti
već se misle ljubiti.

 

[Jurivaka]

Jarko sunce ide na konake


Jarko sunce ide na konake
pred njim ide Danica zvijezdica
pa je njemu tiho govorila
jarko sunce jesi l' s' umorilo
jarko sunce njojzi govorilo
nijesam se junak umorio
ali sam se malo razbolio
gledajuci lijepe djevojke
ja kakve su bog im dobra dao
iz oka im samo sunce sija
ispod grla sjajna mjesecina
dvije dojke iz raja jabuke.

 

[erinija]

Prirodna sloboda

Lepo peva slavujak
u zelenoj šumici
u zelenoj šumici
na tananoj grančici.
Otud idu tri lovca
da streljaju slavuja;
on se njima molio:
" Nemojte me streljati,
ja ću vama pevati
u zelenoj baščici
na rumenoj ružici."
Uvatiše tri lovca
i odneše slavuja.
Metnuše ga u dvore
da im drage veseli:
neće slavuj da peva,
nego oće da jadi.
Odnesošega tri lovca
i pustiše u luge.
Stade slavuj pevati:
"Teško drugu bez druga!
Teško drugu bez druga-
i slavuju bez luga!"