- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Srpska kultura nedovoljno zastupljena na internetu
Ministarstvo kulture i informisanja i Vikimedija Srbije organizuju radionice uređivanja Vikipedije i drugih "viki" projekata za zaposlene u arhivim, muzejima i bibliotekama
Ministarstvo kulture i informisanja i Vikimedija Srbije organizuju radionice uređivanja Vikipedije i drugih "viki" projekata za zaposlene u arhivim, muzejima i bibliotekama, sa ciljem da se sve ustanove kulture uključe u globalni projekat GLAM (Galeries, Libraries, Arćieves, Museums).
Cilj radionica jeste osposobljavanje zaposlenih za predstavljanje kulturno-istorijskog nasleđa na internetu i podrška digitalizaciji kulturne baštine.
Menadžer komunikacija Vikimedija Srbije Ivana Guslarević rekla je Tanjugu da žele motivišu predstavnike muzeja, arhiva i biblioteka da prikažu svoje kolekcije na Vikipediji i učine ih dostupnim ljudima širom sveta.
Guslarević kaže da ustanove kulture iz Srbije nisu dovoljno zastupljene na internetu sudeći po rezulatima istraživanja koje je sprovelo Ministarstvo kulture i dodaje da mnoge institucije nemaju dovoljno sredstava da digitalizuju svoje kolekcije.
"Digitalizacija je budućnost čuvanja kolekcija posebno imajući u vidu da može svašta da se desi kao što su požari ili poplave. Publika nema mnogo od toga što se kolekcije čuvaju u arhivima i depoima. To je slobodna kultura i kao takva treba da ostane", istakla je Guslarević.
Ona primećuje da je u drugim zemljama mnogo urađeno kada je GLAM program u pitanju, ustanove kulture su "oslobodile" svoje kolekcije, te je tako, na primer, Metropoliten muzej "oslobodio" 400.000 fotografija u javnom vlasništvu.
"Više od 1,5 miliona datoteta na Vikimedijinoj ostavi je donacija ustanova kulture, a to je teško videti ''peške''. Umetso toga se može imati vituelna tura kroz kulturu mnogobrojnih nacija", istakla je Guslarević.
Ona je dodala da će se potruditi da ukažu institucijama kulture i na mogućnost međusobne saradnje, jer nisu dovoljno umrežene.
"Desilo nam se da muzej u jednom manjem gradu nije imao uslove da digitalizuje svoje kolekcije, ali su preko nas došli do većeg grada i sličnog muzeja koji su im ustupili skener da to urade. Vikimedija Srbije kroz grantove pomaže i tako ćemo ustupiti skener Narodnom muzeju u Zrenjaninu da digitalizuju svoju kolekciju", objasnila je Guslarević.
Pomoćnik ministra kulture za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti Dejan Masliković kaže da srpska kultura nije u dovoljno meri zastupljena na internetu, ne samo na zvaničnim stranicama ustanova kulture, nego i na onim gde ljudi dolaze po informacije kao što je Vikipedija.
Prisustvo na internetu je, prema njegovim rečima, značajno iz više razloga, a između ostalog mladi ljudi, posebno studenti i istraživači, sve više se okreću sadržajima i informacijama na internetu koji je postao izvor informacija za njihove diplomske i naučne radove.
"Zbog toga je neophodno da na internetu budu relevantni i verifikovani sadržaji kako bismo pozicionirali našu kulturu u odnosu na svetsku i na događaje koji su trenutno aktuelni u svetu", rekao je Masliković Tanjugu, dodavši da je interesovanje za radionice veliko i da planiraju do kraja godine još jednu veliku konferenciju "Kultura i IT sektor", kao i seminare posvećene digitalizaciji u medijima i kulturi.
Mirjana Kraguljac Ilić iz Etnografskog muzeja kaže da su prilično aktivni na internetu i primećuje da sve više ljudi posvećuje pažnju sadržajima na internetu.
Natalija Vulikić iz Muzeja Vojvodine istakla je da je to jedna od retkih ustanova kulture koja ima pokriven ceo internet servis, da imaju veb dizajnera u stalnom radnom odnosu i ažurnu internet prezentaciju.
"Vidljivost i dostupnost kulturnog nasleđa vrlo je bitno i važno je da muzeji sprovode digitalizaciju kulturnog nasleđa. Ta vidljivost i dostupnost kulturnog nasleđa treba da bude jedna od tema same internet prezentacije ustanova kulture i Muzej Vojvodine ima linkovanu svoju bazu podataka", rekla je Vulikić.
Ona je naglasila da su radionice vrlo značajne i dodala da Ministarstvo kulture prvi put organizuje ozbiljne seminare i radionice primenljive u praksi što zaposlenima u ustanovama kulture mnogo znači.
Sa njom se slaže i Slađana Bojković iz Istorijskog muzeja Srbije koja primećuje da digitalizacija "na velika vrata ulazi u Srbiju".
"Ovo je korak da se to stvarno učini, da bude prihvaćeno, shvaćeno i sprovedno na pravi način", dodala je Bojković.
(Novosti)
Ministarstvo kulture i informisanja i Vikimedija Srbije organizuju radionice uređivanja Vikipedije i drugih "viki" projekata za zaposlene u arhivim, muzejima i bibliotekama
Ministarstvo kulture i informisanja i Vikimedija Srbije organizuju radionice uređivanja Vikipedije i drugih "viki" projekata za zaposlene u arhivim, muzejima i bibliotekama, sa ciljem da se sve ustanove kulture uključe u globalni projekat GLAM (Galeries, Libraries, Arćieves, Museums).
Cilj radionica jeste osposobljavanje zaposlenih za predstavljanje kulturno-istorijskog nasleđa na internetu i podrška digitalizaciji kulturne baštine.
Menadžer komunikacija Vikimedija Srbije Ivana Guslarević rekla je Tanjugu da žele motivišu predstavnike muzeja, arhiva i biblioteka da prikažu svoje kolekcije na Vikipediji i učine ih dostupnim ljudima širom sveta.
Guslarević kaže da ustanove kulture iz Srbije nisu dovoljno zastupljene na internetu sudeći po rezulatima istraživanja koje je sprovelo Ministarstvo kulture i dodaje da mnoge institucije nemaju dovoljno sredstava da digitalizuju svoje kolekcije.
"Digitalizacija je budućnost čuvanja kolekcija posebno imajući u vidu da može svašta da se desi kao što su požari ili poplave. Publika nema mnogo od toga što se kolekcije čuvaju u arhivima i depoima. To je slobodna kultura i kao takva treba da ostane", istakla je Guslarević.
Ona primećuje da je u drugim zemljama mnogo urađeno kada je GLAM program u pitanju, ustanove kulture su "oslobodile" svoje kolekcije, te je tako, na primer, Metropoliten muzej "oslobodio" 400.000 fotografija u javnom vlasništvu.
"Više od 1,5 miliona datoteta na Vikimedijinoj ostavi je donacija ustanova kulture, a to je teško videti ''peške''. Umetso toga se može imati vituelna tura kroz kulturu mnogobrojnih nacija", istakla je Guslarević.
Ona je dodala da će se potruditi da ukažu institucijama kulture i na mogućnost međusobne saradnje, jer nisu dovoljno umrežene.
"Desilo nam se da muzej u jednom manjem gradu nije imao uslove da digitalizuje svoje kolekcije, ali su preko nas došli do većeg grada i sličnog muzeja koji su im ustupili skener da to urade. Vikimedija Srbije kroz grantove pomaže i tako ćemo ustupiti skener Narodnom muzeju u Zrenjaninu da digitalizuju svoju kolekciju", objasnila je Guslarević.
Pomoćnik ministra kulture za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti Dejan Masliković kaže da srpska kultura nije u dovoljno meri zastupljena na internetu, ne samo na zvaničnim stranicama ustanova kulture, nego i na onim gde ljudi dolaze po informacije kao što je Vikipedija.
Prisustvo na internetu je, prema njegovim rečima, značajno iz više razloga, a između ostalog mladi ljudi, posebno studenti i istraživači, sve više se okreću sadržajima i informacijama na internetu koji je postao izvor informacija za njihove diplomske i naučne radove.
"Zbog toga je neophodno da na internetu budu relevantni i verifikovani sadržaji kako bismo pozicionirali našu kulturu u odnosu na svetsku i na događaje koji su trenutno aktuelni u svetu", rekao je Masliković Tanjugu, dodavši da je interesovanje za radionice veliko i da planiraju do kraja godine još jednu veliku konferenciju "Kultura i IT sektor", kao i seminare posvećene digitalizaciji u medijima i kulturi.
Mirjana Kraguljac Ilić iz Etnografskog muzeja kaže da su prilično aktivni na internetu i primećuje da sve više ljudi posvećuje pažnju sadržajima na internetu.
Natalija Vulikić iz Muzeja Vojvodine istakla je da je to jedna od retkih ustanova kulture koja ima pokriven ceo internet servis, da imaju veb dizajnera u stalnom radnom odnosu i ažurnu internet prezentaciju.
"Vidljivost i dostupnost kulturnog nasleđa vrlo je bitno i važno je da muzeji sprovode digitalizaciju kulturnog nasleđa. Ta vidljivost i dostupnost kulturnog nasleđa treba da bude jedna od tema same internet prezentacije ustanova kulture i Muzej Vojvodine ima linkovanu svoju bazu podataka", rekla je Vulikić.
Ona je naglasila da su radionice vrlo značajne i dodala da Ministarstvo kulture prvi put organizuje ozbiljne seminare i radionice primenljive u praksi što zaposlenima u ustanovama kulture mnogo znači.
Sa njom se slaže i Slađana Bojković iz Istorijskog muzeja Srbije koja primećuje da digitalizacija "na velika vrata ulazi u Srbiju".
"Ovo je korak da se to stvarno učini, da bude prihvaćeno, shvaćeno i sprovedno na pravi način", dodala je Bojković.
(Novosti)