- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.608
Ubrzo nakon obelodanjivanja pronalaska fotografije, 19. avgusta 1839. u Parizu, ova delatnost se pojavila u austrougarskim i južnoslovenskim zemljama, pa i u Kneževini Srbiji.
Prvu fotografsku tehniku dagerotipiju, to jest fotografiju na metalu, u Srbiji je prvi primenio trgovac Dimitrije Novaković, koji je za vreme boravka u Parizu 1839. naučio postupak kod pronalazača Luja Dagera. Litograf, slikar i umetnik primenjenih umetnosti Anastas Jovanović naučio je dagerotipski postupak u Beču i već ga je 1841. primenio: najpre je načinio svoj "Autoportret" (delo je sačuvano!), zatim je došao u Beograd i dagerotipisao kneza Mihaila.
Prvi srpski fotograf - dagerotipist. Nedovoljno poznata ličnost. Peštanski list Serbske narodne novine od 12. maja 1840, piše da je Novaković „trgovac, Srbin rodom iz Zagreba“ boravio u Parizu u jesen 1839. gde je stekao prva saznanja o dagerotipiji „od samog oca veštine ove g. Dagera“. Tokom kratkog boravka u Beogradu, na proputovanju za Tursku (jer mu je u Zagrebu izdat pasoš za tu zemlju), gde je kao trgovac odlazio, dagerotipisao (snimio) je jedan deo Beograda „na posrebreni list bakra“, a snimak, to jest dagerotipiju, poklonio knezu Mihailu. Ta prva srpska dagerotipija nije sačuvana. U vesti se još navodi da je Novaković „mnogima ne samo mašinu, nego i samu veštinu pokazivao“, čime je upoznao jedan krug ljudi sa tehnikom dagerotipije, što bi se moglo tumačiti i kao prvi trag fotografske edukacije u srpskoj kulturnoj istoriji. Hrvatska fotografska istoriografija navodi da je Novaković (pod imenom Demetar) i prvi hrvatski dagerotipist.
Rođen 1817, Vrace, državna teritorija Turske carevine, a današnja Bugarska - umro 1. novembra 1899 u Beogradu.
Već 1840. počeo je kao prvi Srbin da izrađuje umetničke litografije(ravna stampa sa kamenih ploca). Iste godine pojavljuju se njegove prve litografije Dositeja i Mušickog, a zatim Vuka Karadžića.Te iste, 1840. godine imao je u Beču prilike da vidi tehniku snimanja na metalne ploče francuskog slikara i jednog od izumitelja fotografije Luja Dagera. To je bio prvi susret i dodir Anastasa s fotografijom, tehničkim čudom prve polovine XIX veka. Njega je veoma zanimao taj pronalazak, i zapazio je da na druge studente Akademije fotografija nije ostavila utisak niti ih je privukla. Uz materijalnu pomoć svog zaštitnika i prijatelja Teodora Tirke kupio je Fojgtlenderovu kameru s objektivom Jozefa Pecvala – model No. 3, koja ga je koštala 100 forinti.Anastas s ponosom beleži u svojoj Autobiografiji, „da sam u celom slavenskom svetu ja prvi koji sam počeo da se zanimam fotografijom".
Kada su Karađorđevići došli na vlast 1842. godine, Jovanović je izgubio stipendiju. Od tada živi od litografije, u Beču pravi ikone pravoslavnim Grcima i Cincarima. I dalje je ostao veran Obrenovićima. Knezu Milošu bio je pri ruci pri nekoj operaciji u Beču, a sa knjazom Mihailom, njegovim sinom, viđao se gotovo svakodnevno. Avgusta 1842. godine Anastas je pratio kneza Miloša na njegovom putu po Češkoj i Nemačkoj. Tako se postepeno učvrstilo veliko i dugogodišnje prijateljstvo između Anastasa i porodice Obrenović. Anastas je bio dobar i sa Njegošem i u svom ateljeu uradio je sliku Vladike. Uveče je odlazio Vladici, koji mu je čitao svoj rukopis Gorskog vijenca.
Kao odani prijatelj i saradnik Obrenovića, po njihovom dolasku u Srbiju on preuzima značajne javne funkcije. Naimenovanjem na položaj upravitelja dvora kneza Mihaila 1861. godine, dostigao je najviši stepen u svojoj društvenoj karijeri. Posle ubistva kneza Mihaila 1868. godine, povukao se s položaja upravitelja dvora iako je bio zamoljen da ostane uz maloletnog kneza Milana. Od tada je živeo povučeno, u svojoj kući u Beogradu. Pratio je tehničke novine i bio među prvima u Srbiji koji je u svoju kuću uveo telefon. Bavio se i usavršavanjem mikrofona. Umro je 1899. godine u svojoj kući u Kosovskoj ulici br. 25 u Beogradu, okružen svojom decom. Njegova kći Katarina zabeležila je njegove reči kratko vreme pred smrt: „Šteta, šteta! Sve je bilo toliko interesantno, sve me je toliko interesovalo, a sada je sve prošlo!
Izvor:
net
literatura:
fotografija i slika/Milanka Todic
Prvu fotografsku tehniku dagerotipiju, to jest fotografiju na metalu, u Srbiji je prvi primenio trgovac Dimitrije Novaković, koji je za vreme boravka u Parizu 1839. naučio postupak kod pronalazača Luja Dagera. Litograf, slikar i umetnik primenjenih umetnosti Anastas Jovanović naučio je dagerotipski postupak u Beču i već ga je 1841. primenio: najpre je načinio svoj "Autoportret" (delo je sačuvano!), zatim je došao u Beograd i dagerotipisao kneza Mihaila.
Dimitrije Novaković
Prvi srpski fotograf - dagerotipist. Nedovoljno poznata ličnost. Peštanski list Serbske narodne novine od 12. maja 1840, piše da je Novaković „trgovac, Srbin rodom iz Zagreba“ boravio u Parizu u jesen 1839. gde je stekao prva saznanja o dagerotipiji „od samog oca veštine ove g. Dagera“. Tokom kratkog boravka u Beogradu, na proputovanju za Tursku (jer mu je u Zagrebu izdat pasoš za tu zemlju), gde je kao trgovac odlazio, dagerotipisao (snimio) je jedan deo Beograda „na posrebreni list bakra“, a snimak, to jest dagerotipiju, poklonio knezu Mihailu. Ta prva srpska dagerotipija nije sačuvana. U vesti se još navodi da je Novaković „mnogima ne samo mašinu, nego i samu veštinu pokazivao“, čime je upoznao jedan krug ljudi sa tehnikom dagerotipije, što bi se moglo tumačiti i kao prvi trag fotografske edukacije u srpskoj kulturnoj istoriji. Hrvatska fotografska istoriografija navodi da je Novaković (pod imenom Demetar) i prvi hrvatski dagerotipist.
Anastas Jovanović
Rođen 1817, Vrace, državna teritorija Turske carevine, a današnja Bugarska - umro 1. novembra 1899 u Beogradu.
Već 1840. počeo je kao prvi Srbin da izrađuje umetničke litografije(ravna stampa sa kamenih ploca). Iste godine pojavljuju se njegove prve litografije Dositeja i Mušickog, a zatim Vuka Karadžića.Te iste, 1840. godine imao je u Beču prilike da vidi tehniku snimanja na metalne ploče francuskog slikara i jednog od izumitelja fotografije Luja Dagera. To je bio prvi susret i dodir Anastasa s fotografijom, tehničkim čudom prve polovine XIX veka. Njega je veoma zanimao taj pronalazak, i zapazio je da na druge studente Akademije fotografija nije ostavila utisak niti ih je privukla. Uz materijalnu pomoć svog zaštitnika i prijatelja Teodora Tirke kupio je Fojgtlenderovu kameru s objektivom Jozefa Pecvala – model No. 3, koja ga je koštala 100 forinti.Anastas s ponosom beleži u svojoj Autobiografiji, „da sam u celom slavenskom svetu ja prvi koji sam počeo da se zanimam fotografijom".
Kada su Karađorđevići došli na vlast 1842. godine, Jovanović je izgubio stipendiju. Od tada živi od litografije, u Beču pravi ikone pravoslavnim Grcima i Cincarima. I dalje je ostao veran Obrenovićima. Knezu Milošu bio je pri ruci pri nekoj operaciji u Beču, a sa knjazom Mihailom, njegovim sinom, viđao se gotovo svakodnevno. Avgusta 1842. godine Anastas je pratio kneza Miloša na njegovom putu po Češkoj i Nemačkoj. Tako se postepeno učvrstilo veliko i dugogodišnje prijateljstvo između Anastasa i porodice Obrenović. Anastas je bio dobar i sa Njegošem i u svom ateljeu uradio je sliku Vladike. Uveče je odlazio Vladici, koji mu je čitao svoj rukopis Gorskog vijenca.
Kao odani prijatelj i saradnik Obrenovića, po njihovom dolasku u Srbiju on preuzima značajne javne funkcije. Naimenovanjem na položaj upravitelja dvora kneza Mihaila 1861. godine, dostigao je najviši stepen u svojoj društvenoj karijeri. Posle ubistva kneza Mihaila 1868. godine, povukao se s položaja upravitelja dvora iako je bio zamoljen da ostane uz maloletnog kneza Milana. Od tada je živeo povučeno, u svojoj kući u Beogradu. Pratio je tehničke novine i bio među prvima u Srbiji koji je u svoju kuću uveo telefon. Bavio se i usavršavanjem mikrofona. Umro je 1899. godine u svojoj kući u Kosovskoj ulici br. 25 u Beogradu, okružen svojom decom. Njegova kći Katarina zabeležila je njegove reči kratko vreme pred smrt: „Šteta, šteta! Sve je bilo toliko interesantno, sve me je toliko interesovalo, a sada je sve prošlo!
Izvor:
net
literatura:
fotografija i slika/Milanka Todic
