Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Srbija - Status kandidata za EU

  • Začetnik teme Torrent Maniak
  • Datum pokretanja
sendi

sendi

LEGEND
Basesku: Protokol uklonio prepreku za kandidaturu

Basesku: Protokol uklonio prepreku za kandidaturu


Beta |



Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je danas u Briselu da je potpisivanjem rumunsko-srpskog protokola o rumunsko-vlaškoj manjini u Srbiji za vođe Evropske unije nestala prepreka za dodeljivanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU.

Basesku je naglasio da Rumunija nije želela da spreči kandidaturu Srbije već samo da je podseti na obavezu da se i potpiše praktično gotov protokol.

Basesku je ocenio da su neki političari preterali u prikazivanju sllučaja, jer se već više godina prijateljski raspravljalo o problemu Rumuna u Srbiji. Dodao je i da su i novinari i političari "naduvali" to pitanje.

Šef rumunske države je naveo da Rumuni u Timočkoj krajini, u istočnoj Srbiji, nisu priznati kao manjina u Srbiji, a ključni problem je u pravu na slobodno određenje sopstvenog identiteta.

Protokol mora biti, po njegovim rečima, pretočen u akcioni plan i u etapama sproveden na valjan način.

Basesku je naveo da je Rumunija povukla svoje primedbe na dodeljivanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU čim je juče u Briselu potpisan protokol koji reguliše prava vlaške manjine, tako što onima koji žele se izjasne kao Rumuni daje mogućnost školovanja, bogosluženja i pristup do medija na rumunskom jeziku.
 
sendi

sendi

LEGEND
Mi, Rusi i Evropa

Mi, Rusi i Evropa


Utakmica je bila oštra, sa dosta đonova i od onih od kojih to ni u snu nisam očekivao

Ko to želi, ko to sme, rastaviti nas od Rusije? Pošto smo uspešno izbegli šok „dvostrukog odbacivanja”, u decembru prošle godine Brisel nas je razočarao, sada je preventivno delovao i mi smo dobili status, što je za svaku pohvalu i koristim priliku da sam sebi i javno čestitam titulu kandidata. Naime, utakmica je bila oštra, sa dosta đonova i od onih od kojih to ni u snu nisam očekivao. Naravno da smo bili ucenjivani na nekoliko polja. Svako onaj ko sada tvrdi da nije bilo ucene potcenjuje zdravu pamet prosečnog građanina Srbije. Jer, ako sa Bukureštom potpisujemo sporazum o pravima nacionalnih manjina nekoliko sati pre čuvene večere na kojoj smo primljeni u status kandidata - moji izvori mi javljaju da se to vremenski dogodilo tačno između poslužene ruske salate i grčkog girosa -onda rumunsko „zanovetanje” oko Vlaha ne mogu drugačije da tumačim nego kao direktnu ucenu. Baš su sada našli da to pitanje tako visoko postave. Kako se toga nikada nije setio diktator Nikolae Čaušesku, nije valjda da je zbog Tita on više voleo Srbe i Jugoslovene od Vlaha i Rumuna. Bio sam poslednji novinar koji je intervjuisao Čaušeskua, u avgustu 1989. godine. Tada mi je rekao da između Jugoslavije i Rumunije nema nijednog otvorenog problema. Dva meseca kasnije, njegov rođeni brat, general-pukovnik Ilije Čaušesku, inače, doktor istorijskih nauka i kao takav sigurno poznavalac te tematike, na moje pitanje tokom intervjua o našim međudržavnim odnosima rekao je „da su idealni i da nema nikakvih problema”. Pet godina pre toga, načelnik Generalštaba rumunske vojske general Vasile Milea u intervjuu mi je izjavio to isto. Pet godina posle njega, zamenik načelnika Generalštaba general Stefan Guša kazao mi je isto to. Pa šta se to dogodilo odjednom, drage naše komšije? Nema više diktatora na Balkanu, došle su demokrate.

Zapravo, ništa se nije dogodilo odjednom, Rumunija je ozbiljna država koja se rukovodi svojim državnim i nacionalnim interesima. U cilju ostvarivanja tih interesa zaigraće na svaku kartu, pa i na kartu srpske kandidature za EU ako smatra da će joj u toj igri dobit biti veća od eventualne štete. Gledajući nasmejano lice predsednika Rumunije u Briselu Trajana Baseskua kako onako u hodu saopštava novinarima „Srbija je već u EU” učinilo mi se da je hteo da kaže „dobre naše komšije, građani Srbije, ovo oko Vlaha nije bilo ništa lično”. Ili, tek da se pribeleži „problemčić” za neka buduća vremena?

Uvek sam gledao na Rumuniju kao na naše vrle prijatelje, pa naša kraljica Marija, supruga kralja ujedinitelja Aleksandra, bila je rumunska princeza, sa Rumunijom nikada nismo imali teritorijalne sporove, i sada oni nama tako. Istina, i 6. aprila 1941. godine glavnina nemačke borbene avijacije „Luftvafe”, koja je napala Beograd, poletela je sa rumunskih aerodroma, baš kao što su u agresiji NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine avioni alijanse dolazili i iz rumunskog vazdušnog prostora. A Rumunija tada nije bila članica NATO-a, i mogla je da odbije zahtev NATO-a da njegovi avioni u bombardovanju Jugoslavije koriste rumunski vazdušni prostor. Nije odbila i ubrzo je postala članica NATO-a, a zatim i EU.

Upravo zahvaljujući toj činjenici Bukurešt je dobio ulaznice za ta dva „kluba”, mi smo bili ta ulaznica, jer da se gledao stepen tadašnje korupcije i stanje pravosuđa u Rumuniji još i danas ne bi bili članovi „kluba”. Budući da je to ono zbog čega Holandija i dalje blokira Rumuniju oko punopravnog članstva u režimu šengenske granice. Pa su Rumuni lukavo odlučili da potegnu kandidatsku ulaznicu Srbije da bi kontrirali svima ostalima u EU, plus da od EU dobiju i nekih dodatnih tričavih tri milijarde evra. Jeste da smo bili u kraljevsko-personalnoj vezi, ali kad je u Briselu već bal, nek je bal.

Druga vrsta prigovara oko naše kandidature za ulazak u EU dolazila je iz Poljske. Varšava nam je prebacivala veze sa Rusijom, čak je bilo i optužbi da stvaramo rusku vojnu bazu u Srbiji, što je naravno totalna budalaština. No, kako je sadašnji ministar spoljnih poslova Poljske gospodin Radoslav Sikorski ranije bio ministar odbrane, to i ne čude takvi stavovi. Poljska, koja je na svojoj teritoriji 45 godina imala sovjetske vojne baze, a sada ima američke, prigovara sada državi Srbiji koja na svom tlu, i kada je bila u Jugoslaviji, nikada nije imala strane vojne baze. Poljska sa svojom rusofobijom ne bi smela da bude uzor Srbiji, niti Varšava ima monopol na ulogu demokratskog lidera među slovenskim zemljama.

Da se za primedbe Poljske znalo možda svedoči i prošlonedeljni koktel u ambasadi Rusije u Beogradu povodom Dana branitelja ruske otadžbine. Niko iz političkog i vojnog vrha Srbije nije došao na taj koktel. Nije došla, za divno čudo, ni opozicija. Došla je američka ambasadorka gospođa Meri Vorlik. Naši su pre podne položili vence na grobove sovjetskih vojnika palih u borbama za oslobođenje Beograda, ali na koktel nisu došli. Jesmo li time odobrovoljili i Varšavu? Iko je sledeći za odobrovoljavanje?

Miroslav Lazanski

Politika
 
sendi

sendi

LEGEND
Dežer: Bez novih uslova

[h=1]Dežer: Bez novih uslova
[/h] Izvor: Press


Beograd -- Nema novih uslova za početak pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, kaže šef Delegacije EU u Beogradu Vensan Dežer.


Vensen Dežer (FoNet, arhiva)
Dežer jei naglasio da je potrebno nastaviti proces reformi, dijalog sa Prištinom i primenu do sada postignutih sporazuma u tom dijalogu.
Očekujemo primenu sporazuma, početak rešavanja pitanja energetike i telekomunikacija i saradnju sa Euleksom, rekao je Dežer.
Euleks još nema bezuslovni i potpuni kapacitet da obavlja svoj mandat, ukazao je Dežer i napomenuo da je u intreresu svih da ima takav kapacitet, kako bi se na Kosovu sprovodile istrage.

Ako želimo da se Euleks posveti pitanjima trgovine ljudskim organima i drugim problemima, potrebno je postoji sloboda kretanja, kako bi istrage bile vođene na celoj teritoriji Kosova, objasnio je Dežer.

Evropska komisija još u oktobru, podsetio je Dežer, u svom mišljenju, rekla da je potrebno nastaviti proces reformi, unaprediti rad pravosuđa, javne uprave, borbu protiv korupcije, izvršiti reformu medijskog sektora i nastaviti dijalog Beograda i Prištine.

Upitan da li je kraj godine realan rok da se Srbija odobri početak pristupnih pregovora, Dežer je odgovorio da mnogo toga zavisi od sposobnosti same Srbije da za to ispuni sve preduslove.

Znamo da ćemo za nekoliko dana ući u izborni period, ali administracija ne bi trebalo da prestane da radi na reformama, kako se u periodu kampanje ne bi gubilo vreme i kako bismo, kada nova vlada bude izabrana, nastavili dalje sa tim poslom, rekao je Dežer.

On je rekao i da Brisel očekuje primenu sporazuma postignutih sa Prištinom o pitanjima matičnih knjiga, katastra, slobode kretanja, izdavanja osiguranja, ocenjujući da nema razloga da se ovi problemi ne rešavaju zbog izbora.

Evropska komisija će na jesen objaviti izveštaj o napretku Srbije za ovu godinu, najavio je Dežer i poručio da je to sledeći "veliki datum".

Na osnovu tog izveštaja, kako je rekao, odluku će doneti najpre Savet ministara u novembru, a potom i šefovi država i vlada EU u decembru.

Prema rečima Dežera, priznavanje nezavisnosti Kosova nije uslov za članstvo Srbije u EU, ali Brisel želi da vidi normalizaciju odnosa i rešavanje problema sa kojima se ljudi suočavaju u svakodnevnom životu.

Zadovoljan sam što smo nedavno pronašli brojne odgovore na pitanja upravljanja prelazima, slobode kretanja ljudi i roba i regionalnog predstavljanja Kosova, rekao je Dežer.
 
sendi

sendi

LEGEND
Kameron: Srbiji uskoro i pregovori

[h=1]Kameron: Srbiji uskoro i pregovori
[/h] Izvor: Tanjug


London -- Ako Srbija nastavi da ide putem na kome se sada nalazi, nema razloga da uskoro ne počne pregovore o ulasku u EU, kaže britanski premijer Dejvid Kameron.


(Foto: Beta, Arhiva)
On je u obraćanju Donjem domu parlamenta, čiji je deo bio posvećen Srbiji, rekao da je Britanija oduvek podržavala proširenje EU, od istočne Evrope do zemalja zapadnog Balkana, i da se takva politika pokazala kao uspešna u izgradnji podrške demokratiji i ljudskim pravima širom kontinenta.
Kameron je, kako je objavljeno na njegovom internet sajtu, rekao da je bio veoma zadovoljan kada je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU i naročito je istakao ulogu predsednika Srbije Borisa Tadića.

"Smatram da donošenje ovakve odluke ne bi bilo moguće bez hrabrog liderstva predsednika Tadića. On je zaslužan za hapšenje Ratka Mladića, kojim je zatvoreno jedno od najmračnijih poglavlja u srpskoj istoriji. I on je bio taj koji je doneo hrabru odluku da započne dijalog sa Kosovom", kazao je Kameron.

 
sendi

sendi

LEGEND
Rumunija: Basesku blokirao Srbiju

[h=1]Rumunija: Basesku blokirao Srbiju
[/h] Izvor: Beta


Bukurešt -- Rumunska opozicija optužila je predsednika Trajana Baseskua da je lično pokušao da blokira Stbiju da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.


Trajan Basesku.
Lider najveće opozicione partije u Rumuniji Viktor Ponta izjavio je da nije Rumunija pokušala da blokira Srbiju da dobije status kandidata za EU, već da je to učinio predsednik Rumunije Trajan Basesku.
"Većina Rumuna se s tim nije složila. Ja sam, kao lider opozicije, javno rekao da mislim da taj potez nije bio fer. Nije fer da Rumunija blokira odluke EU o ovakvim pitanjima, posebno kada je Srbija u pitanju, jer je Srbija naš tradicionalni sused i prijatelj", rekao je Ponta za današnji beogradski Kurir.

Na pitanje o stavu Rumunije prema Kosovu, lider socijaldemokrata, koji je predstavljen kao "budući premijer" Rumunije, rekao je da će pokušati da ubedi Srbiju da "pronadje rešenje sa EU".

"Održavanje tog sukoba je protiv interesa EU i Srbije. Ja nemam rešenje, da imam, bio bih papa ili patrijarh. Ja ću svakako biti mnogo fleksibilniji o tom pitanju od našeg sadašnjeg predsednika. A Basesku se nije držao te politike da bi pomogao Srbiji, nego zbog unutrašnjih političkih razloga", rekao je Ponta.

Upitan o statusu rumunske manjine u Srbiji, lider rumunskih socijaldemokrata je rekao da prava rumunske manjine u Srbiji treba da budu poboljšana.
 
sendi

sendi

LEGEND
"Uskoro u odbrambenoj agenciji EU"

"Uskoro u odbrambenoj agenciji EU"

Izvor: Beta, Tanjug


Niš -- Dragan Šutanovac kaže da će prvi korak ka uključivanju Srbije u sistem EU biti pregovori o priključenju Ministarstva odbrane Evropskoj odbrambenoj agenciji.

"Očekujemo zvanično pismo od Ketrin Ešton, na koje ćemo pozitivno odgovoriti i započeti pregovore o konačnom priključenju Ministarstva odbrane Evropskoj odbrambenoj agenciji. Važno je da će prvi korak u sistem EU biti korak Vojske Srbije i ministarstva odbrane i jako sam ponosan zbog toga", rekao je Šutanovac u Nišu.

On je kazao da je Evropska odbrambena agencija važna i zbog razvoja odbrambene industrije i da će imati veliki podsticaj u istraživanju i razvoju.

"Očekujem da se u našoj odbramenoj industriji proizvode i savremenija sredstva nego danas, koja će naći kupce kako u VS tako i van granice zemlje", rekao je ministar odbrane.

On je istakao da je u poslednje četiri godine višestruko povećan izvoz naoružanja i vojne opreme i u odnosu na broj zaposlenih i veličinu zemlje, Srbija je velika sila u izvozu.

Šutanovac je u Nišu obišao Centar za obuku pasa, za koji je rekao da bi mogao da postane regionalni centar.


Ministar odbrane je posetio i firmu "Harder digital Sova", koja proizvodi optoelektronska sredstva za noćno posmatranje. Šutanovac je novinarima prilikom obilaska te firme pokazao nišan koji je našao kupce u Iraku i koji na tržištu košta oko 5.000 dolara.

"Sa ulaskom u EU dobićemo još veće mogućnosti za plasman proizvoda iz Srbije", kazao je Šutanovac i podsetio da je ta kompanija privatizovana 2008. godine.

Šutanovac je u Nišu posetio frizerski salon vojnog penzionera Dragana Nešića. Nešić je prošao program "Prizma", namenjen kandidatima koji žele da pokrenu sopstveni biznis. Nešić je, kako je navedeno, dobio bespovratna sredstva od države u iznosu od 1.500 evra za otvaranje sopstvenog biznisa.

Proizvodi visoke tehnologije su perspektiva i bududućnost, kazao je Šutanovac i dodao da je "fasciniran onim što je u toj kompaniji video".

Grupaciju firmi koja proizvodi optoelektronska sredstva za noćno osmatranje čine Harder digital Sova za proizvodnju pojačivača slike, Foton optroniks koja proizvodi komponente pojačivača slike od optičkih vlakana i Sova najt vižn, koja proizvodi finalne optoelektronske uređaje za noćno osmatranje.

"Nemački 'Harder digital' je otkupila u procesu privatizacije EI Sovu, a Foton optroniks je takođe u vlasništvu stranaca, dok je Sova najt vižn osnovana domaćim kapitalom. Tehnološki proces je time zaokružen i sve firme su izvozno orijentisane, rekao je direktor "Sove" Branislav Brindić.

Brindić je kazao da je država izdvojila subvencije u iznosu od 540.000 evra za otvaranje 70 novih radnih mesta.

 
sendi

sendi

LEGEND
Bugarska neće kočiti Srbiju ka EU

[h=1]Bugarska neće kočiti Srbiju ka EU
[/h] Izvor: Danas



Beograd -- Ambasada Bugarske demantuje da bi Sofija mogla da zakoči put Srbije ka EU, piše list Danas nakon spekulacija da će se tražiti bolja prava za bugarsku manjinu.

Bugarska je imala aktivnu ulogu u procesu dodeljivanja Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU, jer verujemo da su evrointegracije najbolji put da zajedno rešavamo i političke i ekonomske probleme bugarske manjine u zemljama Zapadnog Balkana, kaže Georgi Georgijev, otpravnik poslova Ambasade Bugarske u Beogradu.
On je na taj način komentarisao spekulacije medija u Sofiji da će Bugarska upotrebiti pravo veta kako bi obezbedila poštovanje prava bugarske zajednice na teritoriji Srbije.

Bugarski diplomata u Srbiji Georgi Georgijev ocenjuje da će pridruživanje balkanskih zemlja Uniji, uključujući Srbiju, „ne samo dovesti do mira i stabilnosti u regionu, već i do prosperiteta i boljih mogućnosti za biznis i za građane“. „Srbija i srpski političari su pokazali hrabrost, svesni su važnosti ovog trenutka, i jasno su dali do znanja da se zalažu za modernu državu, usmerenu ka EU, zbog čega imaju našu podršku“, ističe on.

Podsetimo, internet portal Balkan je nedavno objavio, što je prenelo više medija u Sofiji, da je potpredsednica Bugarske Margareta Popova za Uskrs u Bosilegradu prilikom susreta s predstavnicima bugarske manjine rekla da će „Srbija postati članica EU, ali to se ne može desiti ako vaša pitanja ovde ne budu rešena“. Mediji su, takođe, preneli, da je Popova „obećala da će pomoći da se ubrza procedura za dobijanje bugarskog državljanstva za Bugare u Srbiji, kao i da će pomoći onima koji žele da studiraju na univerzitetima u matičnoj državi“.

Aleksandar Dimitrov, direktor Kulturno-informativnog centra Bugara u Bosilegradu i funkcioner Demokratskog saveza Bugara, izjavio je za Dojče vele da su ga reči zvaničnice iz Sofije „prijatno iznenadile“, naglasivši da ta nacionalna manjina „ima brojne probleme u ostvarivanju svojih prava, uključujući „obrazovanje i vršenje crkvenih službi na maternjem jeziku“.

S druge strane, Zoran Petrov, predsednik Nacionalnog saveta Bugara u Srbiji i poslanik DS u Narodnoj skupštini, ocenio je da je izjava Margarete Popove „preterivanje“.

 
sendi

sendi

LEGEND
Mogući postepeni pregovori sa EU?

Mogući postepeni pregovori sa EU?

IZVOR: BETA



Brisel -- Evropska komisija će Savetu ministara EU predložiti da se pregovori o prijemu Srbije pokrenu postepeno, a ne uz prethodnu primenu svih uslova, piše Beta.



Naime, prema rečima jednog zvaničnika EK, viđenje Komisije je da svi uslovi ne bi ni mogli biti sasvim primenjeni jer je za mnoge potrebno vreme. Zato bi proces pregovora postepenim sprovođenjem elemenata tih uslova doveo do toga da više ne bi bilo prepreka za prijem Srbije u EU.

Ipak, konačnu odluku o uslovima koji će biti zahtevani od Srbije za početak pregovora doneće konsenzusom Savet ministara svih 27 zemalja EU, o čemu se sada vode konsultacije, dodaje agencija Beta.

Predlog Evropske komisije značio bi da bi Kosovo moglo potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU, a Srbija i Kosovo ne bi jedno drugo ometali u evropskoj integraciji, objasnio je zvaničnik Evropske komisije.

Ako bi, pored ostalog, počelo postepeno povlačenje prisustva struktura Beograda sa severa Kosova, što je nemoguće sprovesti u kratkom roku, a ako bi počela i primena dogovora o upravljanju prelazima, to bi, uz nastavak dijaloga i naznaku novih dogovora, značilo da je počelo ispunjavanje bitnih uslova, dodao je zvaničnik.

Jedan visoki funkcioner Komisije je ranije objasnio da je zamisao da se dijalog i sređivanje odnosa s Kosovom uklopi u sveokupni okvir procesa koji Srbiju reformama i ispunjavanjem svih uslova vodi ka članstvu u EU.

Zvaničnik EK je danas novinarima rekao da Srbija mora ubrzati sve reforme, naročito pravosuđa, i uopšteno preneo šta će biti glavne odrednice Izveštaja o napretku Srbije i zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, koji će Evropska komisija sutra objaviti u Briselu.

Pored zahteva da se učvrsti vladavina prava i suzbije korupcija, jedan od bitnih elemenata novog pristupa proširivanju na Zapadni Balkan jeste rešenost Evropske komisije da znatno više podrži ekonomski oporavak i stabilizaciju zemalja tog regiona.

Savet ministara EU mora da usaglasi ocenu o tome šta je glavni uslov za određivanje datuma pregovora sa Srbijom, a to je "vidno i trajno poboljšanje odnosa s Kosovom", dodao je zvaničnik EK.

Evropska komisija se o tome konsultuje s članicama EU. Do sada je najjasnije uslove predočila Nemačka u memorandumu od sedam tačaka,
a druge članice EU "imaju sopstvene poglede" na to šta treba da omogući početak pregovora s Beogradom.

Po evropskim diplomatskim izvorima, nemački uslovi su okosnica onoga o čemu nastoje da se usaglase evropska dvadesetsedmorica u pogledu datuma početka pregovora s Beogradom. Ipak, kako je ocenjeno, za vlasti Srbije najsporniji je zahtev Berlina da se sklopi neka vrsta pismenog sporazuma Beograda i Prištine da se neće međusobno ometati na putu ka EU, a to kao da ne dele mnoge od ostalih članica EU.

Funkcioner Evropske komisije je najavio da će u Izveštaju o Srbiji biti navedeno i da su reforme bile usporene proteklih meseci zbog izbora i formiranja nove vlade. Sada je srpskim vlastima predočeno da naročito moraju prionuti na temeljnu doradu reforme pravosuđa, jer je to presudno za povratak poverenja stanovništva u Srbiji u sudove i tužilaštva.

U Izveštaju Evropske komisije će biti podvučeno i da je neizostavno potrebno obezbediti samostalnost nezavisnih ustanova u Srbiji, poput centralne banke, budući da je ocenjeno da je zakonom o Narodnoj banci Srbije njena nezavisnost ugrožena.

Biće podvučena i važnost slobode medija, poštovanja ljudskih i prava lezbijsko-homoseksualne manjine.
 
Black Predator

Black Predator

Sutra odluka o datumu Srbiji





Brisel -- Šefovi diplomatija zemalja EU i dalje se lome oko toga da li će Srbiji odrediti datuma za početak pregovora o članstvu. Odluka bi trebalo da bude doneta sutra.





Članice EU podeljene u tome da li Srbiji uopšte treba dati datum početka pregovora, pa i uslovni. Uoči sastanka u Briselu, u danu otvaranja "integrisanih prelaza" na Merdarama i Jarinju, izvor blizak kiparskom predsedavanju Evropskim savetom tvrdi da su se članice EU podelile po pitanju da li bi Srbiji uopšte trebalo odrediti datum početka pregovora.

Ministri spoljnih poslova EU sutra popodne, drugog dana zasedanja u Briselu odlučiti kad će odrediti datum početka pregovora o članstvu sa Srbijom, jer se neke članice EU i dalje protive da se to učini u junu iduće godine.

U predlogu zaključaka, u koje je prenose agencije Tanjug i Beta, piše da postoje izgledi da pregovori sa Srbijom o pridruživanju budu otvoreni u junu, pošto prethodno Savet EU na proleće 2013. proceni napredak u političkom dijalogu na visokom nivou između Prištine i Beograda s ciljem da u junu 2013. donesu odluku o pokretanju pregovora o članstvu" sa Srbijom.

Nemačka, Holandija, a delom i Velika Britanija smatraju da još treba videti hoće li Beograd u dogledno vreme do kraja ispuniti sve uslove, a pre svega srediti odnose s Prištinom, a velika većina članica EU je za to da se "uvaže napori i napredak" koji su srpske vlasti ostvarile u sredjivanju odnosa s Prištinom.

Agencije prenose da će večeras ili sutra pre podne biti obavljene dodatne konsultacije oko zaključaka zasedanja, budući da u nacrtu ovog dokumenta ministri navode da u martu treba da razmotre da u junu odrede datum pregovora sa Srbijom.

"U ovom dokumentu se navodi i da dotad treba da se ustanovi da vlasti u Beogradu "na zadovoljavajući način" ispunjavaju uslove o sredjivanju odnosa s Prištinom i da su ostvarile napredak u reformama, o čemu izveštaj treba da podnese Evropska komisija.

Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton na popodnevnom zasedanju podnosi izveštaj šefovima diplomatija Unije o dijalogu Beograd-Priština, a večeras će novinare obavestiti o tome šta je rečeno na tom delu zasedanja, rekla je za agenciju Beta Maja Kocijančič, portparolka Ketrin Ešton.

Visoka predstavnica EU će sutra popodne učestvovati u raspravi šefova diplomatija Unije o konačnoj verziji zaključaka i tome hoće li biti pomenut datum za Srbiju.

Pošto je odluka o datumu za Srbiju u zaključcima povezana i s eventualnim davanjem perspektive Kosovu za pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s EU, potrebno je i da za to da pristanak pet članica EU koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Prištine i koje smatraju da je to teško prihvatljivo.

Druge članice EU misle da je i Prištini potrebno dati podstrek zbog napretka u dijalogu s Beogradom.

Ako bi se dogodilo da ministri EU ne postignu dogovor o Srbiji i Kosovu, o tome bi morali raspravljati i odlučiti šefovi država ili vlada Unije koji se sastaju u četvrtak i petak u Briselu, ali u Savetu ministara EU naglašavaju da je snažna želja da se to ipak usaglasi sutra jer lideri EU imaju veoma teške razgovore o ekonomsko-finansijskom preuredjenju Unije.

Međutim, kako je za Tanjug objasnio neimenovani diplomata, neke zemlje se oštro protive pominjanju bilo kakvog roka, pa i uslovnog, za određivanje datuma pregovora.

"Ni posle tri sastanka na nivou ambasadora tokom prošle nedelje nismo postigli saglasnost o predlogu zaključaka u vezi sa Srbijom i Kosovom", rekao je evropski diplomata na današnjem brifingu.

Iako nije rečeno koje se zemlje protive nacrtu zaključaka, Tanjug saznaje da su protiv pominjanja datuma za pregovore Srbiji Nemačka, Velika Britanija i Holandija, koje smatraju da još nije postignut dovoljan napredak u primeni dijaloga Beograda i Prištine.

Austrija, Italija i Kipar smatraju da Srbija zaslužuje nagradu zbog ispoljene dobre volje u dijalogu i uspešnog početka sprovođenja sporazuma o integrisanim prelazima (IBM).

"Osim toga, postoji otpor pojedinih članica da se i Kosovu otvori mogućnost da u junu 2013. dobije Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)", poručeno je iz Brisela.

Dodeljivanju SSP Kosovu protivi se pet članica koje nisu priznale nezavisnost pokrajine: Španija, Rumunija, Grčka, Kipar i Slovačka.

Diplomata je rekao da će ministri, koji danas i sutra raspravljaju o pitanjima proširenja, pokušati da nađu kompromisno rešenje.

"Moramo naći formulaciju koja će pružiti Srbiji i Kosovu evropsku perspektivu, a kojom će sve članice biti zadovoljne", rekao je on i dodao da to neće biti lako jer su ova pitanja "izrazito politička".

Diplomata nije isključio mogućnost da se o Srbiji i Kosovu vanredno raspravlja i večeras, na nivou stalnih predstavnika članica, uoči konačne odluke koju ministri treba da donesu sutra.



Dačić očekuje pregovore u junu


Predsednik Vlade Ivica Dačić je rekao da očekuje da će u junu početi pregovori sa Srbijom o članstvu u EU. Dačić je istakao da se iz predloga zaključaka može videti da Srbija nikada nije bila bliža datumu pregovora, a samim tim i EU.

On očekuje da će predlog zaključaka Saveta EU predvideti da u martu bude doneta odluka kako bi u junu biti započeli pregovori o članstvu Srbije u EU.

Premijer je novinarima u Vladi Srbije rekao da se u Briselu danas razgovara o napretku Srbije na nivou ministara spoljnih poslova i da očekuje da će biti jasno naglašeno kakvi su stavovi o tome kakva je situacija danas u Srbiji.

On je rekao da je svemu tome doprinelo i sprovođenje potpisanog sporazuma o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima.

"Da to nismo uradili, govorili bismo o 2014. ili o 2015. godini. Ne kažem da ne može drugačije, samo treba dobro razmisliti pre nego što se preduzmu bilo kakvi koraci", rekao je Dačić.

Premijer je izrazio zadovoljstvo što je danas počela primena sporazuma na Jarinju i Merdaru i naglasio je da se sprovodi u skladu sa onim što je dogovoreno sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem, a to je da nema nikakvih promena u odnosu na postojeće stanje.

Dogovorom o prelazima, kako je Dačić rekao, Vlada Srbije je potvrdila kredibilitet da je svesna odgovornosti i obaveza preuzetih od prethodne vlade.





Srbija je usvojila Akcioni plan za ispunjavanje preporuka Evropske komisije iz godišnjeg izveštaja o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2012. godinu.

Kancelarija za evropske integracije saopštava da Akcioni plan predvidja aktivnosti za ispunjavanje preporuka koje je Evropska komisija iznela u Godišnjem izveštaju o napretku, objavljenom u oktobru 2012.

Plan sadrži pregled najvažnijih preporuka i nedostataka na koje je ukazala Evropska komisija, kao i pregled nadležnih institucija, mera
i rokova za sprovodjenje tih preporuka i aktivnosti predvidjenih planom.


Nacrt akcionog plana pripremljen je u tabelarnom obliku, a preporuke sadržane u tabeli se odnose na nadležnosti vlade, dok su preporuke
iz domena rada zakonodavne i sudske vlasti, kao i one koje se odnose na nezavisna i regulatorna tela, date na kraju tabele, ali samo kao
sistematizovan pregled preporuka, na osnovu kojih će oni izveštavati, dodaje se u saopštenju.

Rok primene Akcionog plana obuhvatiće period do objavljivanja narednog Godišnjeg izveštaja Evropske komisije.

O ispunjenosti plana Kancelarija za evorpske integracije će pripremati izveštaje u aprilu, julu i septembru 2013. godine.



Grubješićeva se ipak nada konkretnom datumu


Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je u Briselu da je i dalje otvoreno pitanje hoće li Savet ministara usvojiti zaključak u kojem se pominje datum za početak pregovora o članstvu i u EU.

Grubješićeva je novinarima u Evropskom savetu rekla da postoje dve verzije nacrta zaključaka Saveta ministara EU u vezi sa dodeljivanjem datuma - jedna u kojoj se datum pominje, i druga u kojoj o datumu nema reči.

U Evropskom savetu, gde danas počinje dvonevni sastanak ministara spoljnih poslova EU, Grubješićeva je kazala da i dalje postoji nekoliko zemalja koje zatežu i smatraju da Srbija treba da dobije datum tek kada sve što je vezano za normalizaciju odnosa s Prištinom bude urađeno.

"Ključno je pitanje da li će datum biti pomenut ili neće, odnosno da li će se reći da će Srbija u junu dobiti datum ili ne. Ja se iskreno nadam da će napori ove vlade biti prepoznati i da će nam ostaviti otvorena vrata da u junu dobijemo datum za početak pregovora", rekla je Grubješićeva, na početku višednevne posete Briselu.

Ona je objasnila da i dalje ne postoji saglasnost povodom zaključaka i dodala da kod sebe ima obe verzije tih zaključaka.

Grubješićeva, međutim, nije želela da navodi o kojim zemljama je reč, ali je ponovila da je Vlada Srbije ispunila sve što je obećala.

"Jutros je proradio i administrativni prelaz Jarinje, znači sve što smo obećali mi smo ispunili i nije bilo jedne priče u Briselu, a druge u Beogradu. Ono što je vlada obećala ona je i ispunila i tako će biti i ubuduće", rekla je Grubješićeva.

Ona je dodala i da sa zemljama koje i dalje zatežu jednostavno mora više da se radi.

"Moramo bolje da se prezentujemo, moramo više da objašnavamo da vide da imaju posla sa ozbiljnim političarima u Srbiji koji drže datu reč", istakla je Grubješićeva.

Potpredsednica vlade danas je u Briselu imala bilateralne susrete sa ministrima spoljnih poslova Poljske i Italije, a narednih dana će se sastati i sa šefovima spoljnih poslova drugih evropskih zemalja, prisustvovaće sastanku Evropske narodne stranke EPP i sačekaće konačnu odluku Evropskog saveta o dodeljivanju datuma za početak pregovora Srbiji.


Izvor:
B92.net
 
Black Predator

Black Predator

EU: Sada je sve na Srbiji





Brisel -- Šefovi država i vlada EU pozdravili su ministarske zaključke kojima je otvorena mogućnost da Srbija počne pregovore o članstvu do juna 2013. godine.





Oni ističu da je sada sve na Srbiji.
"Otvaranje pregovora je moguće u junu, ali to, pre svega, zavisi od Srbije", rekao je novinarima u Briselu premijer Slovenije Janez Janša.

Janša je jedan od malobrojnih učesnika Samita koji su danas hteli da odgovaraju na pitanja novinara o proširenju, budući da je ta tema, o kojoj su ministri postigli punu saglasnost, danas praktično apsolvirana i očekuje se da na Samitu bez debate zaključi ministara budu samo potvrđeni.

Danska premijerka Hele Torning-Šmit kratko je dobacila novinarima da pozdravlja zaključke i debatu o daljem proširenju Unije.

Iako je zaključkima ministara "na odloženo" dato zeleno svetlo Srbiji za pregovore, tokom irskog predsedavanja, premijer Luksemburga Žan Klod Junker, rezervisano je primetio da Srbija ne može baš "sutra ujutro da postane članica Unije".

Hrvatski premijer Zoran Milanović, međutim, izražava nadu da će Srbija što pre početi poregovore.

"To je hrvatski interes. Nije to fraze radi, nego to zaista mislim. Susedi smo i treba raditi, zarađivati, trgovati, komunicirati i ja sa svoje strane dajem punu podršku tome", rekao je Milanović.

Ranije danas, nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da Evropska unija u ovom momentu neće donositi odluke o početku pristupnih pregovora sa zemljama kandidatima.



Izvor:
B92.net
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=13&nav_category=1262&nav_id=668654
 
Top