BANJALUKA 13. 11. 2010
PRESS RS
SRPSKA PREPLAVLJENA CRTANIM FILMOVIMA NA TUĐIM JEZICIMA
Srbi, koji vam je vrag?!
Devedeset odsto crtaća u RS prevedeno na hrvatski jezik, pa srpska deca već koriste hrvatske reči. Tako je Duško Dugouško postao Zekoslav Mrkva! Distributeri tvrde da nemaju para za studio koji bi prevodio na srpsku ijekavicu
MANI JEZIK I KULTURU, ŽIVETI SE MORA... Ulični prodavac
Ništa ne možemo da učinimo protiv prevođenja i sinhronizacije crtanih filmova na hrvatski ili ekavski srpski jezik, jer strane kompanije to rade u dogovoru s glavnim distributerima iz Beograda i Zagreba. Studio za prevod na srpsku ijekavicu koštao bi puno, a titlovanje 3D filmova bilo bi još skuplje, kažu u banjalučkom multipleks bioskopu „Palas".
Skoro devet od deset crtanih filmova za decu koji se prodaju u banjalučkim trafikama, na ulici i u CD šopovima, iznajmljuju u video-klubovima ili prikazuju u bioskopima, ima hrvatski prevod odnosno sinhronizaciju. Tako je poznati lik Duško Dugouško promenio ime u Zekoslav Mrkva!
Ovdašnji uvoznici i distributeri crtanih filmova, koji rade s većim firmama iz Hrvatske, Srbije i Federacije BiH, kažu da se dečja izdanja odlično prodaju na tržištu Srpske.
- To je čista ekonomska računica. Mi nudimo ono što ljudi traže i vole da gledaju. Nije naše da se bavimo time da li je nešto na hrvatskom ili takozvanom bosanskom jeziku ili srpskoj ekavici - kažu oni.
Nacionalna neodgovornost
Ni prodavcu koji na ulici prodaje crtaće nije važno na kom su jeziku.
- Prodajem ih po šest maraka i od toga živim. Da mi nije propala firma, ne bih sada kisnuo i smrzavao se, već bih radio svoj posao. Baš me briga za srpski jezik i kulturu ako moja deca nemaju šta da jedu i obuku. Šta ja tu mogu, poljubi i ostavi! Hrvati su valjda na vreme uzeli prava, uložili novac i sada zarađuju - kaže prodavac.
U „Palasu" prikazuju crtane filmove distributera „Tak" i „Taramaunt" iz Srbije,"Blic" i „Diskaveri" iz Hrvatske i „Art servis" iz Sarajeva.
Unuci „progovorili" hrvatski... Milorad Telebak, lingvista
Lingvista Milorad Telebak kaže da masovna kupovina, javno prikazivanje i dostupnost ovakvih crtanih filmova za decu govori o nacionalnoj neodgovornosti Srba.
- Svi mi treba da znamo da te crtane filmove ne treba kupovati niti prikazivati. Ovo nije pitanje za lingviste, već za one koji te filmove produciraju i distribuiraju, one koji ih prodaju i političare. To je pitanje za svakog Srbina i ako se ta pojava ne osujeti, šteta bi mogla da bude nesaglediva. Evo, moj unuk ima CD-ove na hrvatskom, pa sada govori „vlakovođa", „tuljan", „obitelj"... Kada ga upozorim da su to hrvatske reči, on mi kaže da je tako lepše - ističe Telebak.
Javašluk i antisrpstvo
Mirjana Vlaisavljević, profesor stilistike na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, smatra da je to apsolutna nebriga prema srpskom jeziku, duhovnosti i kulturi.
a
„Sinkroniziraj", pa u Banjaluku!
Crtane filmove na DVD-u izdavačkog preduzeća „Van-2-plej" iz Zagreba u BiH uvozi i distribuiše „Van-2-plej maloprodaja BH" iz Zenice. Na omotu štampanom u Hrvatskoj piše „sinkronizirano", a radi se o crtanom filmu „Nindža kornjače". Ovaj disk se može naći u trafikama u Banjaluci po ceni od šest maraka, a titl je na hrvatskom i engleskom jeziku. U crtaću se mogu čuti reči poput: „osobni", „računalo", „kaj", „dečki", „razina", „karantena", „nemreš", „guba", „znanstveno"...
- To je postalo naša stvarnost, a ljudi koji primaju platu i koji bi trebalo da to spreče, ne rade ništa. Srpski nacionalni identitet je prepušten javašluku i antisrpskom orgijanju. Kao da se i putem tih crtanih filmova dešava prikrivena legalizacija hrvatskog i „bosanskog jezika", kao da decu privikavamo da to prihvate. Nemamo to malo para koje bi bile iskoršćene za titlovanje i sinhronizaciju u cilju zaštite srpske ijekavice i ćirilice, a razbacujemo novac na neke nevažne stvari - kaže Vlaisavljevićeva.
Đorđe Danilović iz Banjaluke ima četvoro unučadi i protiv toga je da se deci poturaju tekstovi i crtani filmovi koji nisu na njihovom maternjem jeziku.
- Deca lako primaju hrvatske reči i red je da sami napravimo studio i prevedemo crtaće na srpski. Još je Stefan Nemanja rekao da treba čuvati jezik - kaže Danilović.
B. REČEVIĆ
PRESS RS
SRPSKA PREPLAVLJENA CRTANIM FILMOVIMA NA TUĐIM JEZICIMA
Srbi, koji vam je vrag?!
Devedeset odsto crtaća u RS prevedeno na hrvatski jezik, pa srpska deca već koriste hrvatske reči. Tako je Duško Dugouško postao Zekoslav Mrkva! Distributeri tvrde da nemaju para za studio koji bi prevodio na srpsku ijekavicu
MANI JEZIK I KULTURU, ŽIVETI SE MORA... Ulični prodavac
Ništa ne možemo da učinimo protiv prevođenja i sinhronizacije crtanih filmova na hrvatski ili ekavski srpski jezik, jer strane kompanije to rade u dogovoru s glavnim distributerima iz Beograda i Zagreba. Studio za prevod na srpsku ijekavicu koštao bi puno, a titlovanje 3D filmova bilo bi još skuplje, kažu u banjalučkom multipleks bioskopu „Palas".
Skoro devet od deset crtanih filmova za decu koji se prodaju u banjalučkim trafikama, na ulici i u CD šopovima, iznajmljuju u video-klubovima ili prikazuju u bioskopima, ima hrvatski prevod odnosno sinhronizaciju. Tako je poznati lik Duško Dugouško promenio ime u Zekoslav Mrkva!
Ovdašnji uvoznici i distributeri crtanih filmova, koji rade s većim firmama iz Hrvatske, Srbije i Federacije BiH, kažu da se dečja izdanja odlično prodaju na tržištu Srpske.
- To je čista ekonomska računica. Mi nudimo ono što ljudi traže i vole da gledaju. Nije naše da se bavimo time da li je nešto na hrvatskom ili takozvanom bosanskom jeziku ili srpskoj ekavici - kažu oni.
Nacionalna neodgovornost
Ni prodavcu koji na ulici prodaje crtaće nije važno na kom su jeziku.
- Prodajem ih po šest maraka i od toga živim. Da mi nije propala firma, ne bih sada kisnuo i smrzavao se, već bih radio svoj posao. Baš me briga za srpski jezik i kulturu ako moja deca nemaju šta da jedu i obuku. Šta ja tu mogu, poljubi i ostavi! Hrvati su valjda na vreme uzeli prava, uložili novac i sada zarađuju - kaže prodavac.
U „Palasu" prikazuju crtane filmove distributera „Tak" i „Taramaunt" iz Srbije,"Blic" i „Diskaveri" iz Hrvatske i „Art servis" iz Sarajeva.
Unuci „progovorili" hrvatski... Milorad Telebak, lingvista
Lingvista Milorad Telebak kaže da masovna kupovina, javno prikazivanje i dostupnost ovakvih crtanih filmova za decu govori o nacionalnoj neodgovornosti Srba.
- Svi mi treba da znamo da te crtane filmove ne treba kupovati niti prikazivati. Ovo nije pitanje za lingviste, već za one koji te filmove produciraju i distribuiraju, one koji ih prodaju i političare. To je pitanje za svakog Srbina i ako se ta pojava ne osujeti, šteta bi mogla da bude nesaglediva. Evo, moj unuk ima CD-ove na hrvatskom, pa sada govori „vlakovođa", „tuljan", „obitelj"... Kada ga upozorim da su to hrvatske reči, on mi kaže da je tako lepše - ističe Telebak.
Javašluk i antisrpstvo
Mirjana Vlaisavljević, profesor stilistike na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, smatra da je to apsolutna nebriga prema srpskom jeziku, duhovnosti i kulturi.
a
„Sinkroniziraj", pa u Banjaluku!
Crtane filmove na DVD-u izdavačkog preduzeća „Van-2-plej" iz Zagreba u BiH uvozi i distribuiše „Van-2-plej maloprodaja BH" iz Zenice. Na omotu štampanom u Hrvatskoj piše „sinkronizirano", a radi se o crtanom filmu „Nindža kornjače". Ovaj disk se može naći u trafikama u Banjaluci po ceni od šest maraka, a titl je na hrvatskom i engleskom jeziku. U crtaću se mogu čuti reči poput: „osobni", „računalo", „kaj", „dečki", „razina", „karantena", „nemreš", „guba", „znanstveno"...
- To je postalo naša stvarnost, a ljudi koji primaju platu i koji bi trebalo da to spreče, ne rade ništa. Srpski nacionalni identitet je prepušten javašluku i antisrpskom orgijanju. Kao da se i putem tih crtanih filmova dešava prikrivena legalizacija hrvatskog i „bosanskog jezika", kao da decu privikavamo da to prihvate. Nemamo to malo para koje bi bile iskoršćene za titlovanje i sinhronizaciju u cilju zaštite srpske ijekavice i ćirilice, a razbacujemo novac na neke nevažne stvari - kaže Vlaisavljevićeva.
Đorđe Danilović iz Banjaluke ima četvoro unučadi i protiv toga je da se deci poturaju tekstovi i crtani filmovi koji nisu na njihovom maternjem jeziku.
- Deca lako primaju hrvatske reči i red je da sami napravimo studio i prevedemo crtaće na srpski. Još je Stefan Nemanja rekao da treba čuvati jezik - kaže Danilović.
B. REČEVIĆ
