Sprega talenta i inteligencije
Pogledajte prilog 10296
Z. O. JOKSOVIĆ
Talenti se rađaju jer su njihove intelektualne sposobnosti, inteligencija, karakter i temperament uslovljene genetikom, što ne znači da je kod predaka talenat došao do izražaja
SRODNE VESTI
Za uspešne i poznate ličnosti koje su obeležile određenu epohu, a ponekad i celu civilizaciju, uglavnom se kaže da su bili vanserijski talenti sposobni da promene svet. Oni su utirali nove puteve u oblasti nauke, muzike, slikarstva, sporta... Često od većine neshvaćeni, živeli su svoj život u potpunosti posvećeni onome što rade, spremni na apsolutnu žrtvu. Za postignuća naročito u nauci, pojedini su čak i danas enigma. Edison, Pupin, Marija i Pjer Kiri, Da Vinči, Karavađo, Betoven, Bah... samo su neki od istinskih veličina na podužoj listi koje civilizacija od postanja ima. Ipak, Nikola Tesla je, kažu stručnjaci, jedinstven u plejadi umova koji su revolucionarnim otkrićima suštinski promenili svet i učinili da civilizacija u razvoju stigne tamo gde smo mi danas. Večita enigma za savremenike i potonje naraštaje, znao je da se od drugih razlikuje, i da ima neke drugačije, posebne sposobnosti. „Pripisujem uticaju svoje majke svu inventivnost koju posedujem. I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da stvori“, ostavio je zapisano.
MUZIČKI DAR
Osobine muzički nadarene dece su da ako rano počinju da sviraju neki instrument, to rade sa velikim žarom. Imaju izvanredno muzičko pamćenje, pri čemu improvizujući menjaju ono čemu su ih naučili, i sa razumevanjem „hvataju“ kompletnu muzičku strukturu. Takođe, pokazuju sposobnost transponovanja melodije u nove tonalitete. Za razliku od njih, druga deca čitaju partiture, a zanima ih i muzička teorija. Lako prate muzičke zahteve, dekodiraju i beleže ritam i melodijsku liniju. Čak im i pamćenje zavisi od muzičke strukture. Bolje pamte poznate strukture, harmonije i ritam nego nasumične. Daroviti se slobodno kreću između četiri načina pristupanja muzičkom delu, menjajući centar pažnje između instrumenta i tehnike izvođenja, partiture, zvuka i muzičke strukture. Oni, takođe, poseduju i povećanu osetljivost za boju zvuka.
Objašnjavajući pojam talenta, nadarenosti ili sposobnosti na Nikolu Teslu osvrće se i psiholog Vladimir Borovnica iz Klinike za psihijatriju KBC „Dr Dragiša Mišović“.
- Nikola Tesla je pravi primer raskošnog talenta, koji sredina i vreme u kome je rođen nije mogla da uguši. U siromašnom okruženju u kom je odrastao, njegov talenat je stalno tražio inspiraciju u prirodi, knjigama, u onome što je radila i govorila majka, a manje otac. Ovo je važno, jer talenat i podrazumeva visoke umne sposobnosti, koje mogu biti sveobuhvatne kada određenu osobu zanimaju razne stvari, ili specifične kada se osoba usredsređuje na neku konkretnu oblast, kao što je nauka, umetnost, sport. Međutim, talenat istovremeno podrazumeva inteligenciju i izraženu kreativnost, kroz koju se ispoljava sposobnost sopstvenog traženja podsticaja za ono čemu stremi. Takva osoba se relativno lako prepoznaje, jer se od okoline razlikuje i po ponašanju i po razmišljanju. Talentovani od najranijeg detinjstva žive u svom svetu, vrlo često neshvaćeni od okoline, pa čak i roditelja.
* Kada talenat može da se prepozna?
- Talenti se otkrivaju vrlo rano. Najčešće do pete godine, bez obzira o čemu da se radi. Bilo da su nadarena za matematiku, muziku, sport, deca sama svojim aktivnostima vuku na tu stranu. Dete, u kome je, recimo, „sakriven“ vrstan slikar, stalno nešto crta ili boji. Talenti se naprosto rađaju, i njihove intelektualne sposobnosti su uslovljene genetikom. Njihov karakter, temperament, inteligencija, najviše zavise od genetskih faktora. U porodici mora da postoji neko od roditelja ili rođaka ko je bio talentovan, ali, nažalost, iz nekog razloga taj talenat nije došao do izražaja.
* Koliko talenat može sam, odnosno koliko rad i posvećenost podupiru tu nadarenost?
- Rad je uz talenat vrlo bitan za uspešno ostvarenje rezultata u oblasti za koju se talentovana osoba opredeli. Odlika nadarene dece je da jedino u onome što ih zanima pokazuju izrazitu radoznalost. Međutim, za inteligenciju se ne treba vezivati kao za nešto apsolutno presudno kada se govori o talentovanim ljudima. Jer, postoji značajan broj ljudi sa velikim koeficijentom inteligencije (IQ), koji ne mogu da pokažu talenat, dok, s druge strane, osobe sa visokim individualnim sposobnostima imaju tu vrstu kvaliteta, ali ne moraju obavezno da poseduju visok IQ. Bolji IQu osnovi predstavlja samo dobar preduslov, dok sve drugo zavisi najviše od talenta, inventivnosti i radnih navika. Naravno, uvek postoje izuzeci, ali to su ipak izuzeci koji potvrđuju pravilo.
* Kako da roditelji shvate da imaju atipično dete?
- Za mentalno zdravlje deteta izuzetno je važno da roditelji prepoznaju specifične sposobnosti i nadarenost. Roditelji to mogu i da zapaze, ali se onda uglavnom nađu pred dilemom šta da čine - da dete podrže da svoj dar i dalje razvija, ili da ga koče, smeštajući ga u prosek. Jedno je sigurno - šta god uradili, pogrešiće. Ako ga puste da samo odlučuje ili mu nametnu još obaveza, mogu kod njega da izazovu određenu agresivnost zbog naglašenog uplitanja. Zato treba biti vrlo vešt i detetu omogućiti da izabere ono čime želi da se bavi, a da ima kontrolu radnih navika u tome. Zapravo, talentovano dete treba usmeravati tako da samo bira srednju školu, a da roditelji budu tu da ga ne prepuštaju baš svakoj njegovoj samovoljnoj odluci. U svakom slučaju, u svakom poslu ključni faktor uspeha je inteligencija i emocionalna stabilnost.
* Koliko se talentovano dete razlikuje u odnosu na svoje vršnjake?
- Nadareno dete je u isto vreme različito u odnosu na drugu decu, ali i slično u potrebama. Zato ga treba pustiti ili usmeriti da deli svet vršnjaka, jer, u suprotnom, zbog toga što je različito može biti socijalno izolovano. Zbog neshvatanja sredine i nerazumevanja vršnjaka, mnoga nadarena deca instinktivno skrivaju svoj talenat. Važnije im je, zapravo, da budu prihvaćena, nego da postanu usamljeni čudaci. Ovo nije jednostavno postići jer su talentovana deca daleko više radoznala, i sve žele da urade do savršenstva. Njih često smaraju klasični školski programi, jer oni to bolje shvataju, ili već unapred znaju, a nekada ih naprosto ne zanimaju. Zato su radne navike veoma važne i za uspostavljanje dobre organizacije celokupnog života, bez obzira na talenat. Oni ne mogu čitavog života da se oslanjaju isključivo na talenat. U kasnijem razvoju, kada dođe kompleksnije gradivo, mora ozbiljnije da se pristupa njegovom savladavanju. Bez radnih navika, to je gotovo nemoguće. One su takođe važne, jer predstavljaju odraz sposobnosti tolerisanja bilo kakve frustracije koja se pojavi.
* Ipak, mnogo je znanih i neznanih primera da biti talentovan ne znači i biti uspešan?
- Postoje brojni primeri straćenih talenata, gde je došlo do klasične krize identiteta, u kojoj talentovano dete nije u stanju da se ozbiljno posveti ni jednoj oblasti. Oni ostaju nerealizovani jer ne uspevaju da se opredele. Problem je u tome što ne mogu da se odreknu raznih drugih mogućnosti, karakterističnih za adolescentni period. To znači da osoba ima sposobnost ili dar, kako god hoćete, ali nema posvećenost. Oni imaju fantaziju da mogu sve, u kojoj se bespovratno gube. Takođe, postoje talentovani ljudi koji nisu u stanju da se zadrže ni u jednoj oblasti trajno. Uđu u novu oblast, ovladaju njome i napuštaju je, jer im više nije zanimljiva. Njihov cilj, zapravo, i nije posvećenost konkretnoj stvari, već da potvrde tezu kako mogu sve što u stvarnosti postoji. To je već stvar narcizma koji može da izazove ozbiljne nevolje.
SNAGA EGA I OTPORNOST NA STRES
Inteligentni ljudi imaju veće šanse u životu, bolje kontrolišu stres i razne vrste strahova. Inteligencija utiče na sve pozitivne parametre života. Ljudi sa istančanom inteligencijom obično su na višoj društvenoj i profesionalnoj lestvici, ali da bi sebe izgradili do kraja neophodno je da poseduju i druge važne osobine, među kojima su najprimarniji snaga ega, ambicioznost, radne navike. Nadareni ljudi nemaju ili retko imaju saveznike u okruženju i miljeu u kome žive, ili iz njega potiču. Otuda i njihovo specifično ponašanje, jer talenat i traži neku vrstu izolacije, zbog velikog rada i posvećenosti.
Darovitost, odnosno talenat prati otvorenost prema novom iskustvu, pozitivna slika o sebi, samostalnost i otpornost na stres. Otvorenost ka novom iskustvu znači radoznalost, ali i toleranciju na neizvesnost. Odnosno, tamo gde sve nije jasno do kraja, reakcije su različite. Daroviti uvek biraju jasnije odgovore u odnosu na one koji nisu precizni ili su dvosmisleni. Otpornost na stres poseban je kvalitet koji poseduju talentovana deca. Istraživanja su pokazala da deca koja ovu osobinu nisu razvila, u kasnijim godinama nisu razvila ni svoj talenat, jer nisu uspela da se izbore sa otporima koje je izazivala njihova različitost u okruženju.
IZVOR: ZIVOT PLUS
Pogledajte prilog 10296
Z. O. JOKSOVIĆ
Talenti se rađaju jer su njihove intelektualne sposobnosti, inteligencija, karakter i temperament uslovljene genetikom, što ne znači da je kod predaka talenat došao do izražaja
SRODNE VESTI
Za uspešne i poznate ličnosti koje su obeležile određenu epohu, a ponekad i celu civilizaciju, uglavnom se kaže da su bili vanserijski talenti sposobni da promene svet. Oni su utirali nove puteve u oblasti nauke, muzike, slikarstva, sporta... Često od većine neshvaćeni, živeli su svoj život u potpunosti posvećeni onome što rade, spremni na apsolutnu žrtvu. Za postignuća naročito u nauci, pojedini su čak i danas enigma. Edison, Pupin, Marija i Pjer Kiri, Da Vinči, Karavađo, Betoven, Bah... samo su neki od istinskih veličina na podužoj listi koje civilizacija od postanja ima. Ipak, Nikola Tesla je, kažu stručnjaci, jedinstven u plejadi umova koji su revolucionarnim otkrićima suštinski promenili svet i učinili da civilizacija u razvoju stigne tamo gde smo mi danas. Večita enigma za savremenike i potonje naraštaje, znao je da se od drugih razlikuje, i da ima neke drugačije, posebne sposobnosti. „Pripisujem uticaju svoje majke svu inventivnost koju posedujem. I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da stvori“, ostavio je zapisano.
MUZIČKI DAR
Osobine muzički nadarene dece su da ako rano počinju da sviraju neki instrument, to rade sa velikim žarom. Imaju izvanredno muzičko pamćenje, pri čemu improvizujući menjaju ono čemu su ih naučili, i sa razumevanjem „hvataju“ kompletnu muzičku strukturu. Takođe, pokazuju sposobnost transponovanja melodije u nove tonalitete. Za razliku od njih, druga deca čitaju partiture, a zanima ih i muzička teorija. Lako prate muzičke zahteve, dekodiraju i beleže ritam i melodijsku liniju. Čak im i pamćenje zavisi od muzičke strukture. Bolje pamte poznate strukture, harmonije i ritam nego nasumične. Daroviti se slobodno kreću između četiri načina pristupanja muzičkom delu, menjajući centar pažnje između instrumenta i tehnike izvođenja, partiture, zvuka i muzičke strukture. Oni, takođe, poseduju i povećanu osetljivost za boju zvuka.
Objašnjavajući pojam talenta, nadarenosti ili sposobnosti na Nikolu Teslu osvrće se i psiholog Vladimir Borovnica iz Klinike za psihijatriju KBC „Dr Dragiša Mišović“.
- Nikola Tesla je pravi primer raskošnog talenta, koji sredina i vreme u kome je rođen nije mogla da uguši. U siromašnom okruženju u kom je odrastao, njegov talenat je stalno tražio inspiraciju u prirodi, knjigama, u onome što je radila i govorila majka, a manje otac. Ovo je važno, jer talenat i podrazumeva visoke umne sposobnosti, koje mogu biti sveobuhvatne kada određenu osobu zanimaju razne stvari, ili specifične kada se osoba usredsređuje na neku konkretnu oblast, kao što je nauka, umetnost, sport. Međutim, talenat istovremeno podrazumeva inteligenciju i izraženu kreativnost, kroz koju se ispoljava sposobnost sopstvenog traženja podsticaja za ono čemu stremi. Takva osoba se relativno lako prepoznaje, jer se od okoline razlikuje i po ponašanju i po razmišljanju. Talentovani od najranijeg detinjstva žive u svom svetu, vrlo često neshvaćeni od okoline, pa čak i roditelja.
* Kada talenat može da se prepozna?
- Talenti se otkrivaju vrlo rano. Najčešće do pete godine, bez obzira o čemu da se radi. Bilo da su nadarena za matematiku, muziku, sport, deca sama svojim aktivnostima vuku na tu stranu. Dete, u kome je, recimo, „sakriven“ vrstan slikar, stalno nešto crta ili boji. Talenti se naprosto rađaju, i njihove intelektualne sposobnosti su uslovljene genetikom. Njihov karakter, temperament, inteligencija, najviše zavise od genetskih faktora. U porodici mora da postoji neko od roditelja ili rođaka ko je bio talentovan, ali, nažalost, iz nekog razloga taj talenat nije došao do izražaja.
* Koliko talenat može sam, odnosno koliko rad i posvećenost podupiru tu nadarenost?
- Rad je uz talenat vrlo bitan za uspešno ostvarenje rezultata u oblasti za koju se talentovana osoba opredeli. Odlika nadarene dece je da jedino u onome što ih zanima pokazuju izrazitu radoznalost. Međutim, za inteligenciju se ne treba vezivati kao za nešto apsolutno presudno kada se govori o talentovanim ljudima. Jer, postoji značajan broj ljudi sa velikim koeficijentom inteligencije (IQ), koji ne mogu da pokažu talenat, dok, s druge strane, osobe sa visokim individualnim sposobnostima imaju tu vrstu kvaliteta, ali ne moraju obavezno da poseduju visok IQ. Bolji IQu osnovi predstavlja samo dobar preduslov, dok sve drugo zavisi najviše od talenta, inventivnosti i radnih navika. Naravno, uvek postoje izuzeci, ali to su ipak izuzeci koji potvrđuju pravilo.
* Kako da roditelji shvate da imaju atipično dete?
- Za mentalno zdravlje deteta izuzetno je važno da roditelji prepoznaju specifične sposobnosti i nadarenost. Roditelji to mogu i da zapaze, ali se onda uglavnom nađu pred dilemom šta da čine - da dete podrže da svoj dar i dalje razvija, ili da ga koče, smeštajući ga u prosek. Jedno je sigurno - šta god uradili, pogrešiće. Ako ga puste da samo odlučuje ili mu nametnu još obaveza, mogu kod njega da izazovu određenu agresivnost zbog naglašenog uplitanja. Zato treba biti vrlo vešt i detetu omogućiti da izabere ono čime želi da se bavi, a da ima kontrolu radnih navika u tome. Zapravo, talentovano dete treba usmeravati tako da samo bira srednju školu, a da roditelji budu tu da ga ne prepuštaju baš svakoj njegovoj samovoljnoj odluci. U svakom slučaju, u svakom poslu ključni faktor uspeha je inteligencija i emocionalna stabilnost.
* Koliko se talentovano dete razlikuje u odnosu na svoje vršnjake?
- Nadareno dete je u isto vreme različito u odnosu na drugu decu, ali i slično u potrebama. Zato ga treba pustiti ili usmeriti da deli svet vršnjaka, jer, u suprotnom, zbog toga što je različito može biti socijalno izolovano. Zbog neshvatanja sredine i nerazumevanja vršnjaka, mnoga nadarena deca instinktivno skrivaju svoj talenat. Važnije im je, zapravo, da budu prihvaćena, nego da postanu usamljeni čudaci. Ovo nije jednostavno postići jer su talentovana deca daleko više radoznala, i sve žele da urade do savršenstva. Njih često smaraju klasični školski programi, jer oni to bolje shvataju, ili već unapred znaju, a nekada ih naprosto ne zanimaju. Zato su radne navike veoma važne i za uspostavljanje dobre organizacije celokupnog života, bez obzira na talenat. Oni ne mogu čitavog života da se oslanjaju isključivo na talenat. U kasnijem razvoju, kada dođe kompleksnije gradivo, mora ozbiljnije da se pristupa njegovom savladavanju. Bez radnih navika, to je gotovo nemoguće. One su takođe važne, jer predstavljaju odraz sposobnosti tolerisanja bilo kakve frustracije koja se pojavi.
* Ipak, mnogo je znanih i neznanih primera da biti talentovan ne znači i biti uspešan?
- Postoje brojni primeri straćenih talenata, gde je došlo do klasične krize identiteta, u kojoj talentovano dete nije u stanju da se ozbiljno posveti ni jednoj oblasti. Oni ostaju nerealizovani jer ne uspevaju da se opredele. Problem je u tome što ne mogu da se odreknu raznih drugih mogućnosti, karakterističnih za adolescentni period. To znači da osoba ima sposobnost ili dar, kako god hoćete, ali nema posvećenost. Oni imaju fantaziju da mogu sve, u kojoj se bespovratno gube. Takođe, postoje talentovani ljudi koji nisu u stanju da se zadrže ni u jednoj oblasti trajno. Uđu u novu oblast, ovladaju njome i napuštaju je, jer im više nije zanimljiva. Njihov cilj, zapravo, i nije posvećenost konkretnoj stvari, već da potvrde tezu kako mogu sve što u stvarnosti postoji. To je već stvar narcizma koji može da izazove ozbiljne nevolje.
SNAGA EGA I OTPORNOST NA STRES
Inteligentni ljudi imaju veće šanse u životu, bolje kontrolišu stres i razne vrste strahova. Inteligencija utiče na sve pozitivne parametre života. Ljudi sa istančanom inteligencijom obično su na višoj društvenoj i profesionalnoj lestvici, ali da bi sebe izgradili do kraja neophodno je da poseduju i druge važne osobine, među kojima su najprimarniji snaga ega, ambicioznost, radne navike. Nadareni ljudi nemaju ili retko imaju saveznike u okruženju i miljeu u kome žive, ili iz njega potiču. Otuda i njihovo specifično ponašanje, jer talenat i traži neku vrstu izolacije, zbog velikog rada i posvećenosti.
Darovitost, odnosno talenat prati otvorenost prema novom iskustvu, pozitivna slika o sebi, samostalnost i otpornost na stres. Otvorenost ka novom iskustvu znači radoznalost, ali i toleranciju na neizvesnost. Odnosno, tamo gde sve nije jasno do kraja, reakcije su različite. Daroviti uvek biraju jasnije odgovore u odnosu na one koji nisu precizni ili su dvosmisleni. Otpornost na stres poseban je kvalitet koji poseduju talentovana deca. Istraživanja su pokazala da deca koja ovu osobinu nisu razvila, u kasnijim godinama nisu razvila ni svoj talenat, jer nisu uspela da se izbore sa otporima koje je izazivala njihova različitost u okruženju.
IZVOR: ZIVOT PLUS
Poslednja izmena: